(Biologija,Tehnologija)Kucni pauk

Ne znam koja je normalna velicina kucnog pauka ali imam bar dva king size velicine.
Uzmem ili nateram ih na dlan i jednom nogom dodiruje vrh mog prsta a drugom i vise od korena sake...znaci 25cm sigurno...
E ono sto je mene usput iznenadilo je to sto tolike noge i borbu sa buldozer muvom pokrece sa nekim tankim misicima ili sa cim vec...(cini mi se da je moja dlaka sa kose deblja)

Jel proucavao neko tu strukturu za kretanje kod pauka....znam za koriscenje gena za paucinu, ali se taj gen ne uzima od kucnog pauka jer njegova paucina je slaba (svaki poljski pauk ima jacu nit...)?

Kod pauka, misici koji su pricvrsceni na unutrasnjosti paukovog egzoskeleta pomeraju noge prema unutra. Medjutim, pauci nemaju misice koje bi pomerali noge prema spolja; to se postize hidraulikom, tj pumpanjem telesnih tecnosti (uglavnom krvi) u noge. Ako pauk izgubi previse telesne vode, ne moze da stvori dovoljan pritisak kako bi izbacio noge prema napolje. Stoga se i mogu videti jos zivi pauci ali izvrnuti na ledjima i sa nogama skupljenim prema unutra.

Osim ove, pauci imaju jos dosta drugih osobenosti: osim egzoskeleta imaju i endoskelet, krv im je plava (umesto hemoglobina imaju hemocyanin, u kome se umesto gvozdja nalazi bakar), itd...

Gde sve to stane u onu tanku nogicu....?
A da bude onako brzo i cvrsto...

Tuzni_patak:

Gde sve to stane u onu tanku nogicu....?
A da bude onako brzo i cvrsto...

Kliknite za proširenje...

Ćelije su veoma male. U zapreminu veličine paukove nožice, recimo, u tvom mozgu stane veoma lepa količina nerava, glija, i mrežne kompleksnosti ogromnog nivoa.

Takođe, imaš nekoliko dodatnih stvari. Pravila fluidne dinamike se menjaju na veoma niskim nivoima, i postaju značajno različita od onoga na čega smo navikli (postoji čitava grana nauke koja se bavi ovim, mikrofluidika).

Dalje, snaga mišića (od kojih na kraju sve zavisi, a koji su manje-više isti kod svih životinja, od pauka do čoveka; samo što kod čoveka pomeraju skelet, a kod pauka unutrašnje tečnosti). Ona zavisi od poprečnog preseka mišića; kako mišić raste u veličini, tako njegova zapremina raste kubno, a poprečni presek kvadratno. Zato veći mišići gube efikasnost (tj. zadržavaju samo 2/3 efikasnosti po svakom koraku dupliranja veličine). Ovo je razlog zbog koga mrav može da podigne objekte koji su višestruko teži od njegove telesne težine, dok veće životinje tome ne mogu ni da priđu.

Aktivacija mišića zavisi od dužine - dužem mišiću treba više vremena da se skrati. Takođe, brzina koordinacije zavisi od dužine nerava koji prenose impulse (a koja je u istom redu veličine kod pauka ili kod čoveka). Zato manje životinje obično mogu daleko brže da se kreću nego veće (proporcionalno u odnosu na njihovu veličinu).

Sentient:

Medjutim, pauci nemaju misice koje bi pomerali noge prema spolja; to se postize hidraulikom, tj pumpanjem telesnih tecnosti (uglavnom krvi) u noge.

Osim ove, pauci imaju jos dosta drugih osobenosti: osim egzoskeleta imaju i endoskelet, krv im je plava (umesto hemoglobina imaju hemocyanin, u kome se umesto gvozdja nalazi bakar), itd...

Kliknite za proširenje...

Са свиме се слажем, осим са именицом ''крв''. Зглавкари (па међу њима и паукови), мекушци и црви имају ХЕМОЛИМФУ. Хемолимфа има састојке мање ефикасности у односу на састојке крви, због чега ови организми имају хемолимфу у већој количини, тј. код човека крв чини око 8% укупне телесне масе, док код организама са хемолимфом ова телесна течност може чинити и до 30% телесне масе.