[C] Pojasnjenje pokazivaca-pitalica.

Jel ima neko voljan da mi pojasni malo kako se dobija tačno rešenje u ovoj pitalici.
Elem pitalica izgleda ovako:

#include <stdio.h>
void main() {
int i;
int a[3][3] = { {7,8,9}, {6,5,4}, {3,2,1} };
for (i=2;i>=0;i--)
printf("%d %d %d\n", a[2-i], *(a[2-i]+1), *(*(a+i)+2-i));
}

Kliknite za proširenje...

Rešenje je:

9 8 3
5 5 5
3 2 9

nisam bas upoznat sa C/C++ ali vidim od prilike šta se ovde dešava ..



ovo "%d" u stringu će se zameniti sa integerom koji je naveden posle stringa

3 integera sa kojima će biti zamenjeni ovi operatori se uzimaju iz onog gore navedenog
trodimenzijalnog arraya ( a )

znači u celom kodu imaćemo tri slučaja vrednosti integera i , kada je on 0, 1 i 2

dakle za prvi slučaj kada je i 2 kod će izgledati ovako nešto

a[2-2][2] odnosno 2[0][2] sto znači da se broj uzima iz prvog arraya (redni broj 0) , broj koji će se uzeti će biti na trećem mestu (redni broj dva) , što znači da je prvi broj 9 ..

evo da ti bude malo jasnije to se radi na ovu foru ..
na ovom istom principu se dobijaju i ostali brojevi u sva 3 slučaja ( za i = 0, 1 i 2)

znam da nisam baš najbolje objasnio ali verovatno će ti biti dosta da sam nešto skontaš

Pazi znam da dobijem prvi uspravni deo tj 953,to je lako,ova dva druga uspravna dela mi nisu najjasnija jer se tu radi sa pokazivacima a tu sam slab

nozzlezator:

Jel ima neko voljan da mi pojasni malo kako se dobija tačno rešenje u ovoj pitalici.

Kliknite za proširenje...

Ја ћу пробати, па шта буде...


Ово значи да низ a изгледа овако:

a[0][0]==7; a[0][1]==8; a[0][2]==9;
a[1][0]==6; a[1][1]==5; a[1][2]==4;
a[2][0]==3; a[2][1]==2; a[2][2]==1;

Показивачи су мало запетљани... ако ову матрицу схватимо као низ показивача, то ће бити низ три показивача, од којих први показује на први члан низа {7, 8, 9}, други на {6,5,4}, а трећи на {3,2,1}. То у C-у одговара оваквом запису:

*a[0] == 7; *(a[0] +1) == 8; *(a[0] +2) == 9;
*a[1] == 6; *(a[1] +1) == 5; *(a[1] +2) == 4;
*a[2] == 3; *(a[2] +1) == 2; *(a[2] +2) == 1;

односно:

*(a[0] +0) == 7; *(a[0] +1) == 8; *(a[0] +2) == 9;
*(a[1] +0) == 6; *(a[1] +1) == 5; *(a[1] +2) == 4;
*(a[2] +0) == 3; *(a[2] +1) == 2; *(a[2] +2) == 1;

А најзапетљанији део је ако се матрица схвати као показивач на показивач. У овом случају, матрица a је показивач на a[0][0], односно **a. Тада је *a показивач на први члан у {7, 8, 9}, *(a+1) на {6,5,4}, а *(a+2) на {3,2,1}, па је почетна матрица, ако је гледамо као показивач на показивач, дефинисана овако:

**a == 7; *(*a+1) == 8; *(*a+2) == 9;
*(*(a+1)) == 6; *(*(a+1) +1) == 5; *(*(a+1) +2) == 4;
*(*(a+2)) == 3; *(*(a+2) +1) == 2; *(*(a+2) +2) == 1;

односно:

*(*(a+0) +0) == 7; *(*(a+0) +1) == 8; *(*(a+0) +2) == 9;
*(*(a+1) +0) == 6; *(*(a+1) +1) == 5; *(*(a+1) +2) == 4;
*(*(a+2) +0) == 3; *(*(a+2) +1) == 2; *(*(a+2) +2) == 1;

Не знам колико сам ово појаснио... ваљда нисам још више закомпликовао. Рад са динамичким променљивама представља најтежу област у програмирању у оквиру средњошколског курса, обично је доста тежак за интуитивно разумевање.

Затим следи петља:


Значи, i узима вредности: 2, 1, 0. Идемо редом:

i=2

Наредба гласи:
printf("%d %d %d\n", a[0][2], *(a[0]+1), *(*(a+2)));

Штампају се бројеви: a[0][2], *(a[0]+1), *(*(a+2)). Из горњих таблица видимо да је реч о бројевима: 9, 8, 3.

i=1

Штампају се бројеви: a[1][1], *(a[1]+1), *(*(a+1)+1), то јест: 5, 5, 5.

i=0

Штампају се бројеви: a[2][0], *(a[2]+1), *(*a+2), то јест: 3, 2, 9.

Дакле, одговор је под B).

Е сад, ваљда ће бити јасно... Сећам се да су ми својевремено рекурзија и динамичке променљиве биле највећа главоломка да их "сконтам". Али кад сам их сконтао, радио сам са њима без проблема.

OK,hvala ti puno,neke stvari su mi sada jasnije
Samo da napomenem da je ovo bila jedna od laksih pitalica na ispitu koji sam imao pre neki dan,da sam imao programiranje u srednjoj bilo bi mi lakse...