- Poruka
- 5.837
Ženska "zaljubljenost", ako se tako može nazvati, je stanje pri kojem žena nije uspela da dođe do pozicije u kojem ona može da ispolji svoju dominaciju, nad svojom žrtvom (muškarcem). Tako da se to i ne može nazvati zaljubljenošću nego više glumom. Jer kad žena ustali svoju dominaciju nad muškarcem, ona postiže svoj cilj i stanje njene "zaljubljenosti" iščezava.
Tkzv. Večna ljubav je moguća samo kod žene koja nije ulovila taj objekat svoje ljubavi, pa onda večno tuguje za njim (mada ni to večno ne traje duže od vremena potrebnog da se "markira" sledeća žrtva).
Muškarac se zaljubljuje drugačije. On se zaljubi zapravo, ciljano i pri tom gubi realni kontakt sa okolinom i spreman je ići glavom kroz zid da bi postigao svoj cilj. Kad postigne cilj (sex) on veruje da je on "uspeo" i uopšte ne shvata da to nije njegov izbor nego njen i da je ona od početka ta koja drži konce čitave igre. Kada muškarac ostvari vezu sa ženom, tada se bude u njemu zaštitničke sklonosti i on počinje da vrši svoju vekovnu ulogu, tj. da štiti ženku i njeno potomstvo.
To je bilo u redu sve do skoro. Danas, sa razvojem civilizacije, muškarac više nije potreban ženi da je štiti. Jedino za šta današnje žene trebaju muškarca je da je oplodi, da joj da alimentaciju i da se skloni od nje, kako bi ona mogla da uživa blagodati slobodnog života.
Muškarac koji danas uđe u sukob sa ženom, može unapred da zna da je izgubio. On ne shvata da je on bio samo potrošna roba u čitavoj priči. Gluplji muškarc (kao ja npr.) pokušava da se približi ženi i njenoj deci koje on smatra "svojom porodicom" koju pokušava da zaštiti (ne zna se od čega, ali on je prosto tako programiran). Međutim tad stupaju na scenu razni mehanizmi koje su žene izmislile, da bi osujetile taj njegov pokušaj. Od socijalne službe, do suda, nigde ne možete videti ni jednog muškarca. Sve su to žene, koje su iskusne na tom polju, jer su se i one same razvodile bar jednom, a neke i više puta. One tačno znaju šta treba uraditi da bi se neposlušni muškarac doveo u red, a i sila zakona je na njihovoj strani. I kad konačno disciplinuju muškarca, kad se čini da je sve završeno povoljno po ženu, ona nije zadovoljna, nego ponovo pokušava da privuče "potrošenog muškarca", zašto?
Zato što je on njena privatna svojina nad kojom je ona uspostavila dominaciju, ako ničim drugim onda decom. Retki su tako "tvrdi" muškarci kojima se ne može vladati preko dece. Sada njoj konkretno ne treba ništa od njega, ali eto deci treba ovo ili ono, deca hoće da ga vide itd...
Žena nastavlja na taj način da vlada i muškarcem i decom. Međutim, ako su u pitanju muška deca, koja nemaju uz sebe oca koji je jaka ličnost, povećan uticaj majke na njih dovodi kasnije do stvaranja muškaraca slabijih muških atributa. Ta je pojava već toliko raširena da se može smatrati svojevrsnom epidemijom, jer je sve veći broj dominantnih majki koje dodatno slabe ionako već suviše slab uticaj muškaraca u vaspitavanju dece. Ta i takva deca će većinom postati "šonje" i mamine maze. Ako koji od njih i pokaže da se u njemu sačuvao gen dominantnog muškarca, njega će u sledećoj generaciji, neka nova žena uz asistenciju nekog novog sudstva brzo i efikasno eliminisati.Tako će za nekoliko generacija verovatno nastati neka nova vrsta koja će biti bez psihičkuh i fizičkih svojstava muškarca. Kako će se tad ljudi razmnožavati, nije mi poznato, ali ako do tada ne bude bilo usavršeno kloniranje, smatram da će to biti i kraj ovakve ljudske vrste. IMA LI NADE ZA PRAVE MUŠKARCE ILI SU IZGUBILI TRKU ZAUVEK???
Tkzv. Večna ljubav je moguća samo kod žene koja nije ulovila taj objekat svoje ljubavi, pa onda večno tuguje za njim (mada ni to večno ne traje duže od vremena potrebnog da se "markira" sledeća žrtva).
Muškarac se zaljubljuje drugačije. On se zaljubi zapravo, ciljano i pri tom gubi realni kontakt sa okolinom i spreman je ići glavom kroz zid da bi postigao svoj cilj. Kad postigne cilj (sex) on veruje da je on "uspeo" i uopšte ne shvata da to nije njegov izbor nego njen i da je ona od početka ta koja drži konce čitave igre. Kada muškarac ostvari vezu sa ženom, tada se bude u njemu zaštitničke sklonosti i on počinje da vrši svoju vekovnu ulogu, tj. da štiti ženku i njeno potomstvo.
To je bilo u redu sve do skoro. Danas, sa razvojem civilizacije, muškarac više nije potreban ženi da je štiti. Jedino za šta današnje žene trebaju muškarca je da je oplodi, da joj da alimentaciju i da se skloni od nje, kako bi ona mogla da uživa blagodati slobodnog života.
Muškarac koji danas uđe u sukob sa ženom, može unapred da zna da je izgubio. On ne shvata da je on bio samo potrošna roba u čitavoj priči. Gluplji muškarc (kao ja npr.) pokušava da se približi ženi i njenoj deci koje on smatra "svojom porodicom" koju pokušava da zaštiti (ne zna se od čega, ali on je prosto tako programiran). Međutim tad stupaju na scenu razni mehanizmi koje su žene izmislile, da bi osujetile taj njegov pokušaj. Od socijalne službe, do suda, nigde ne možete videti ni jednog muškarca. Sve su to žene, koje su iskusne na tom polju, jer su se i one same razvodile bar jednom, a neke i više puta. One tačno znaju šta treba uraditi da bi se neposlušni muškarac doveo u red, a i sila zakona je na njihovoj strani. I kad konačno disciplinuju muškarca, kad se čini da je sve završeno povoljno po ženu, ona nije zadovoljna, nego ponovo pokušava da privuče "potrošenog muškarca", zašto?
Zato što je on njena privatna svojina nad kojom je ona uspostavila dominaciju, ako ničim drugim onda decom. Retki su tako "tvrdi" muškarci kojima se ne može vladati preko dece. Sada njoj konkretno ne treba ništa od njega, ali eto deci treba ovo ili ono, deca hoće da ga vide itd...
Žena nastavlja na taj način da vlada i muškarcem i decom. Međutim, ako su u pitanju muška deca, koja nemaju uz sebe oca koji je jaka ličnost, povećan uticaj majke na njih dovodi kasnije do stvaranja muškaraca slabijih muških atributa. Ta je pojava već toliko raširena da se može smatrati svojevrsnom epidemijom, jer je sve veći broj dominantnih majki koje dodatno slabe ionako već suviše slab uticaj muškaraca u vaspitavanju dece. Ta i takva deca će većinom postati "šonje" i mamine maze. Ako koji od njih i pokaže da se u njemu sačuvao gen dominantnog muškarca, njega će u sledećoj generaciji, neka nova žena uz asistenciju nekog novog sudstva brzo i efikasno eliminisati.Tako će za nekoliko generacija verovatno nastati neka nova vrsta koja će biti bez psihičkuh i fizičkih svojstava muškarca. Kako će se tad ljudi razmnožavati, nije mi poznato, ali ako do tada ne bude bilo usavršeno kloniranje, smatram da će to biti i kraj ovakve ljudske vrste. IMA LI NADE ZA PRAVE MUŠKARCE ILI SU IZGUBILI TRKU ZAUVEK???
Poslednja izmena:
Previše analizirate situaciju, prosto probaš sa nekim, pa ako funkcioniše super, ako ne tražiš dalje. Stvarno ima različitih žena, nekima je karijera na prvom mestu, nekima da se dobro udaju, nekima da se samo udaju jer im je "vreme", nekima da se dobro provedu i nauživaju, nekima da ostvare romantičnu ljubav, nekima da rode decu... Kao i kod muškaraca, uostalom. Utešno je to da se prioriteti menjaju tokom života. Mada ako vam neka kaže da jedino želi da bude savršena domaćica, 100% predana majka, koja u muža gleda kao u Boga - verovatno joj se baš sviđate, pa malo laže. A i pitanje je koliko bi vam ta žena bila zabavna uopšte.
