- Poruka
- 2.922
Како је Дубровник од вајкада био спојен са својим залеђем, које се још од Порфирогенита сматра чисто српским, то је последица његовог словенизирања била сасвим очекивана.
Све до своје смрти Дубровник се служио ћирилицом у коресподенцији са балканским земљама,па чак и са турским властима, које су се у залеђу утврдиле. Због тога је Дубровачка канцеларија увек
упошљавала ''српског писара или канћелијера, који је био, дакако, присташа римо-католичке цркве''16 Неколико од тих логогета или дијака су Никша Звијездић,, који се појављује од 1431-1454, и
Маринко Цвјетковић. ''Споменут ми је к тому још неколико српских дијака који су били у Дубровнику као логогети осталих владара: Бјелић Нико (Дубровачанин), Дмитар, Добривој, Милета, Радослав,
Рајче итд''.17 Још један општи закључак, овај пут од В. Мошина. И С. М. Траљић. Они кажу:
''Ћирилица,разумљива и за сусједне српске области, и за дуборовачку канцеларију, кроз читаво остало раздобље средевековља била је у употреби и у босанским и хумским концеларијама, и у литургијским
текстовима, и на гробним споменицима, те су је, као народно псимо разумљиво за широке слојеве,прихватили и еластични фрањевачки мисионари, који су у средини 13 вијека преузели од доминиканаца задатак борбе с богумилством и ширења јереси''.18
Сад неколико појединачних манифестација, где се уочава оданост ћирилици појединих католичких Срба. 1514. г. дубровачки писар, Лука П. Примојевић, тражи од Сената дозволу за
отварање штампарије која би штампала ''и српским писменима како их
употребљавају српски калуђери у својим црквама, истим словима којим су били почели штампати Црнојевићи а штампа им
је била свугдје хваљена и уважена.'' 19
1502. г. на самрти, католички свештеник Лука Радовановић оставио је ''једном другом свештенику, Павлу Вукашиновићу, који се с успехом бавио књижарским пословима у Дубровнику, и машину за штампање и потребне калупе за ћирилска слова''.20
1512. г. Дубровчанин Франо Ратковић, дао је на штампање у Млецима, у издавачкој кући Ђорђа Русконија, на ћирилици: ''Петнаест молитава свете Бриђиде'' и ''Официј'', Биле су то ''две књиге штампане ћирилицом у чистом народном језику дубровачког типа''.21
Латиница је тек на таласима ренесансе у већем обиму ушла у Дубровник. Но како она није
допирала до залеђа, био је то разлог да се ћирилица и даље задржи за
дубровачке католике, како у самом граду тако и у загорју. Зато је за те вернике ''у дубровачком књижевном наречју издан 1583. у
Млемица код чувеног калиграфа Камила Занетија један адеспотан ћирилски ''Наук Крстјански'' То је први католички катехизам у питањима и одговорима штампан ћирилицом''.
16 Вид Вулетић, Исто, стр 117
17 Исто, стр 117
18 Др. В. Мошин и С.М. Траљић, Ћирилски споменици у Бопсни и Херцеговини, Наше Старине 6. стр. 63 Београд 1950
19 Мирослав Пантић, Књижевни историчар Петар Колендић, предговор у књизи: Петар Колендић – Из старога Дубровника, Београд 1989, стр 73-84. презутето из Јеремија Д. Митровић, Српство Дубровника, Београд 1994. стр 110
20 Петар Колендић, Ћирилицом штампане књиге за дубровачке католике, Политика 1933. бр 8860
21 Исто, стр 1
22 Исто, стр 2, такође и код Милан Решетар и Ћ. Ћанели. Два Дубровачка језична споменика из XVI вијека. Српска Краљевска Академија Наука, Београд 1938
ТОМИЦА КЕРЧУЉ
УПОТРЕБА ЋИРИЛИЦЕ У КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОЈ БАШТИНИ КАТОЛИЧКИХ СРБА
Све до своје смрти Дубровник се служио ћирилицом у коресподенцији са балканским земљама,па чак и са турским властима, које су се у залеђу утврдиле. Због тога је Дубровачка канцеларија увек
упошљавала ''српског писара или канћелијера, који је био, дакако, присташа римо-католичке цркве''16 Неколико од тих логогета или дијака су Никша Звијездић,, који се појављује од 1431-1454, и
Маринко Цвјетковић. ''Споменут ми је к тому још неколико српских дијака који су били у Дубровнику као логогети осталих владара: Бјелић Нико (Дубровачанин), Дмитар, Добривој, Милета, Радослав,
Рајче итд''.17 Још један општи закључак, овај пут од В. Мошина. И С. М. Траљић. Они кажу:
''Ћирилица,разумљива и за сусједне српске области, и за дуборовачку канцеларију, кроз читаво остало раздобље средевековља била је у употреби и у босанским и хумским концеларијама, и у литургијским
текстовима, и на гробним споменицима, те су је, као народно псимо разумљиво за широке слојеве,прихватили и еластични фрањевачки мисионари, који су у средини 13 вијека преузели од доминиканаца задатак борбе с богумилством и ширења јереси''.18
Сад неколико појединачних манифестација, где се уочава оданост ћирилици појединих католичких Срба. 1514. г. дубровачки писар, Лука П. Примојевић, тражи од Сената дозволу за
отварање штампарије која би штампала ''и српским писменима како их
употребљавају српски калуђери у својим црквама, истим словима којим су били почели штампати Црнојевићи а штампа им
је била свугдје хваљена и уважена.'' 19
1502. г. на самрти, католички свештеник Лука Радовановић оставио је ''једном другом свештенику, Павлу Вукашиновићу, који се с успехом бавио књижарским пословима у Дубровнику, и машину за штампање и потребне калупе за ћирилска слова''.20
1512. г. Дубровчанин Франо Ратковић, дао је на штампање у Млецима, у издавачкој кући Ђорђа Русконија, на ћирилици: ''Петнаест молитава свете Бриђиде'' и ''Официј'', Биле су то ''две књиге штампане ћирилицом у чистом народном језику дубровачког типа''.21
Латиница је тек на таласима ренесансе у већем обиму ушла у Дубровник. Но како она није
допирала до залеђа, био је то разлог да се ћирилица и даље задржи за
дубровачке католике, како у самом граду тако и у загорју. Зато је за те вернике ''у дубровачком књижевном наречју издан 1583. у
Млемица код чувеног калиграфа Камила Занетија један адеспотан ћирилски ''Наук Крстјански'' То је први католички катехизам у питањима и одговорима штампан ћирилицом''.
16 Вид Вулетић, Исто, стр 117
17 Исто, стр 117
18 Др. В. Мошин и С.М. Траљић, Ћирилски споменици у Бопсни и Херцеговини, Наше Старине 6. стр. 63 Београд 1950
19 Мирослав Пантић, Књижевни историчар Петар Колендић, предговор у књизи: Петар Колендић – Из старога Дубровника, Београд 1989, стр 73-84. презутето из Јеремија Д. Митровић, Српство Дубровника, Београд 1994. стр 110
20 Петар Колендић, Ћирилицом штампане књиге за дубровачке католике, Политика 1933. бр 8860
21 Исто, стр 1
22 Исто, стр 2, такође и код Милан Решетар и Ћ. Ћанели. Два Дубровачка језична споменика из XVI вијека. Српска Краљевска Академија Наука, Београд 1938
ТОМИЦА КЕРЧУЉ
УПОТРЕБА ЋИРИЛИЦЕ У КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОЈ БАШТИНИ КАТОЛИЧКИХ СРБА
