Država protiv ’svog’ univerziteta
Mnogi se verovatno sećaju domaćeg filma Granica (1990, režija Zoran Maširević), u kojem posleratna narodna vlast upada na posede dobrostojećih vojvođanskih paora i bahato pleni svu stoku i useve za koje proceni da predstavljaju proizvodni višak. Ovih dana smo svedoci jednog posve sličnog pokušaja države da na osnovu člana 15, stav 1, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu oduzme 40% od sopstvenih prihoda direktnim i indirektnim korisnicima budžeta Republike Srbije. U kategoriji pomenutih korisnika nalaze se i državni univerziteti. Kako je sam Zakon predvideo mogućnost da, na osnovu odluke Vlade, određeni budžetski korisnici budu izuzeti od predviđene mere, u javnosti se zapodenula oštra rasprava da li i univerzitete treba obuhvatiti tim izuzećem. Pri tom, određeni ministri u Vladi (g. Dinkić, g. Đelić, g. Obradović) prethodnih dana su se utrkivali da pokažu tobož izbalansiran pristup ovom problemu, tako što su na jednu stranu stavljali materijalno ugrožene državne fakultete, koje nesumnjivo treba izuzeti od pomenute mere, a na drugu one dobrostojeće – među kojima je posebno apostrofiran Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu – koji se u vremenima krize ponašaju ’nesolidarno’ i ’rasipnički’, a sve ’preko leđa studenata’. Ovi potonji bi zapravo bili prava meta usvojenih zakonskih rešenja.
Neko bi, za početak, mogao postaviti jedno sasvim zdravorazumsko pitanje: otkud tolika galama oko sopstvenih prihoda jedne budžetske institucije? Da li je moguće da država, dovedena na ivicu bankrotstva, može konsolidovati svoje budžetske prihode zahvatanjem u sredstva onih koji bi inicijalno trebalo da budu korisnici tog istog budžeta? U odgovoru na ovo pitanje leži ključ za ovu ali i mnoge druge anomalije ustrojstva državnog visokog školstva u Srbiji. Naime, za razliku od, recimo, Nemačke gde je državno visoko školstvo besplatno, a svi univerziteti se finansiraju iz budžeta, u Srbiji se za jedan veliki broj državnih fakulteta slobodno može reći da su samo na papiru državni, a da u stvarnosti funkcionišu kao samostalni ekonomski subjekti i to u uslovima oštre konkurencije privatnih visokoškolskih ustanova. Takav je svakako slučaj Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. On je državni utoliko što se nalazi u zgradi koja je u državnoj svojini (koja je, doduše, za vlade kralja Petra II Karađorđevića namenski podignuta za potrebe Pravnog fakulteta); što država donosi konačnu odluku o broju studenata koji će na njega biti upisani (i to već decenijama koristi da preko neplanske upisne politike vodi i socijalnu politiku); i što se određeni broj studenata finansira iz budžeta (taj broj se zarad kupovine socijalnog mira unazad dve godine protivzakonito proširivao na uštrb broja samofinansirajućih studenata).
Kako, međutim, izgleda finansiranje državnog fakulteta kada se pretvori u egzaktan govor brojki? U prethodnoj godini, za 1 dobijeni dinar od države na ime plata zaposlenih, materijalnih troškova i troškova finansiranja budžetskih studenata, Pravni fakultet je državi vratio 0,99 dinara na ime različitih poreza i doprinosa. U prva četiri meseca ove godine, na svaki dinar od države, mi smo joj vraćali 1,07 dinara. Dakle, Pravni fakultet je taj koji finansira državu, a ne obratno! Od kojih to, onda, sredstava Pravni fakultet ’živi’? Odgovor je prost – od sopstvenih prihoda. U javnosti je odomaćeno mišljenje, koje poslednjih dana po medijima svesrdno potpiruje potpredsednik Vlade, g. Đelić, da to finansiranje na kraju pada na teret samofinansirajućih studenta. To, međutim, ne može biti dalje od istine. U ukupnoj strukturi prihoda Pravnog fakulteta, tek 31% sredstava dolazi iz tog izvora, dok ostatak predstavlja priliv od bogate izdavačke delatnosti (preko 200 objavljenih naslova u poslednje dve i po godine), velikog broja specijalizovanih kurseva i programa pravničkog doškolovavanja (što je evropski trend tzv. life-long learning), komercijalnog rentiranja prostora i učešća u različitim projektima (npr. Tempus projektima finansiranim od strane EU)
Treba, pri tom, naglasiti da je već prošle godine Pravni fakultet svim samofinansirajućim studentima na ime uplaćene školarine, koja je i tada bila jedna od najnižih na Univerzitetu u Beogradu, dodelio komplet udžbenika i omogućio da bez naknade po tri puta prijave svaki ispit. Već 12. aprila ove godine, dok se Vlada još premišljala oko anti-kriznog paketa mera, Uprava Pravnog fakulteta je u dogovoru sa Studentskim parlamentom, a radi zaštite njihovog standarda, snizila za 10% školarine za sledeću godinu (što uz prošlogodišnju inflaciju od 12% predstavlja realno smanjenje za 22%). U proteklih pet godina, Fakultet je iz sopstvenih prihoda u obnovu i rekonstrukciju zgrade (koja je kulturno dobro, formalno pod zaštitom države), modernizaciju nastave, opremanje biblioteke, studentskih čitaonica i kompjuterskih učionica utrošio preko 300 miliona dinara. Samo prošle godine, Fakultet je iz sopstvenih prihoda sa više od 5 miliona dinara finansirao različite studentske aktivnosti – učešće na prestižnim međunarodnim takmičenjima, organizaciju naučnih i stručnih skupova, sportske aktivnosti – a posebno je novčano nagrađivao svoje najuspešnije studente. Pravni fakultet je verovatno jedini fakultet u zemlji koji iz sopstvenih prihoda pokriva troškove učešća svojih nastavnika i saradnika na međunarodnim konferencijama, nabavku stručne literature i stimuliše postdiplomsko školovanje svojih najmlađih saradnika na prestižnim svetskim univerzitetima, poput Sorbone i Oksforda.
Za to vreme, država od početka godine konstanto smanjuje uplate ionako minimalnih iznosa na ime materijalnih troškova fakulteta (s tendencijom da ih poslednjom ’kompromisnom’ ponudom državnim univerzitetima potpuno prebaci na teret samih fakulteta!), a Ministarstvo nauke, na čijem je čelu g. Đelić, sve neredovnije izmiruje obaveze učesnicima na projektima koje je samo izabralo i obavezalo se da finansira.
Suočeni s otimačinom narodne vlasti, pominjani dobrostojeći paori s početka teksta ili su nastojali da izigraju nametnute propise, skrivajući teško stečene plodove svog rada, ili su, pak, destimulisani proizvodili samo onoliko koliko im treba za goli život. Ne izuzmu li se državni univerziteti od mera iz člana 15(1), isti takav odgovor je i od njih moguće očekivati. S tom jednom razlikom što bi demotivisani i lošije plaćeni profesori državnih univerziteta u današnjoj Srbiji imali i jedan dodatni izlaz – a to je da odu na privatne visokoškolske ustanove. A možda je to od početka i bila nečija namera?
Miodrag A. Jovanović,
vanredni profesor i prodekan za nauku
Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Pismo Studentskog parlamenta, upućeno u ime studenata Pravnog fakulteta redakciji Večernjih novosti i gospodinu Božidaru Đeliću, potpredsedniku za evropske integracije i ministru za nauku i tehnološki razvoj
U ime studenata Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, želimo da reagujemo na navode iz intervjua ministra Đelića objavljenog u Vašem cenjenom listu u subotu, 23 maja 2009. godine.
Žao nam je što ministar Đelić ima pogrešne informacije sa našeg Fakulteta i što sa takvim neistinama izlazi u javnost.
Studentima Pravnog fakulteta je poznato, a više puta smo izlazili u javnost sa informacijom što je moglo biti poznato i gospodinu Đeliću, da se prva tri puta ne naplaćuje prijava ispita, a da treći put student ima pravo besplatnog izbora ispitivača.
Ovakav sistem polaganja ispita ne „podriva“ kako ističe gospodin Đelić, već afirmiše kontinuitet u radu studenata i podstiče uspešne studente.
Gospodin Đelić u svom intervju navodi da će „Od viška sredstava oduzetih od fakulteta, formirati fond koji neće ići na zarade, nego za pomoć studentima za doktorske i master studije“. Predlažemo da se ovakav fond osnuje i u Vladi i Narodnoj skupštini republike Srbije, te da se oduzimanjem deo sredstava iz budžeta namenjenih za raznorazne troškove ministara i poslanika, takođe sliva u ovaj fond.
I dalje ostajemo pri ranijoj izjavi da bi se, uzimanjem novca od fakulteta uslovi studiranja, koji su na Pravnom fakultetu postavljenji na evropskom nivou doveli u pitanje, a da je ulaganje u omladinu zapravo najbolja investicija ove države. Umesto da se fakultetu da podrška i javno se kaže „bravo pravni“ mi smo već nedeljama predmet napada nekih članova vlade Srbije.
Ovom prilikom podsećamo ministra Đelića da je Pravni fakultet prvi na univerzitetima u Srbiji još pre mesec dana izlazeći u susret baš studentima doneo odluku da smanji cene školarine za narednu akademsku godinu.
Pozivamo javno ministra Đelića i članove komisije sastavljene od predstavnika Vlade republike Srbije i Rektorata, da posete Pravni fakultet i da se u neposrednom razgovoru sa članovima studentskog parlamenta Fakulteta, i obilaskom Fakulteta, neposredno uvere u sve što je unazad nekoliko godina u delu programa školovanja i uslova studiranja učinjeno na ovom fakultetu.
Uvereni smo da bi posle ovog susreta članovima Komisije, bilo lakše u donošenju validnih odluka.
habanje stolica i klupa
mada ce naci oni varijante za klepanje sto od klasicnog mita , sto od satro legalnih smicalica 
А нисам завршила економију ...
