Ispovest bivših narkomana iz Crne Reke: HVALA BATINAMA!

Тихи

Starosedelac
Poruka
162.416
ISPOVESTI NARKOMANA IZ CRNE REKE: HVALA BATINAMA!

Bivši narkoman koji se izlečio u Centru u Crnoj Reci kaže da nije ljut zbog batina koje je tamo dobio jer je tako uspeo da se „skine" sa droge


Duhovno-rehabilitacioni centar u Crnoj Reci poslednje je utočište za teške narkomane koji su izgubili svaku nadu za izlečenje! Ljudi koji su tamo uspeli da se „skinu" sa droge kažu za Press da je tačno da se u Centru prestupi kažnjavaju batinama, ali da na to svi dobrovoljno pristaju i da nema reči ni o kakvom maltretiranju!

Tačno je da su nas tamo tukli, ali samo onda kada smo u Centar unosili i koristili drogu! To se ne toleriše i zato slede batine - priča za Press tridesetogodišnji Dragan M., koji se 2006. lečio u crnorečkom Rehabilitacionom centru.

Pravilo broj jedan

Dragan kaže da se u Centru nadomak Novog Pazara u svakom trenutku nalazi oko stotinak najtežih zavisnika, koji su pre dolaska u Crnu Reku bezbroj puta bezuspešno pokušavali da ostave drogu. Batine, tvrdi naš sagovornik, dobija samo 10 odsto štićenika, i to isključivo onda kada prekrše „pravilo broj jedan", koje je jasno - nema unošenja droge u Centar!

- Crna Reka je meni bila poslednje utočište. Tamo odlaze najteži narkomani koji su pre toga tražili pomoć na raznim stranama. Batine dobijaju samo oni koji prekrše pravilo da u Centar ne sme da se unosi droga! I ja sam iz tog razloga nekoliko puta dobio batine, ali se danas ne ljutim zbog toga. Unošenje droge je prekršaj koji se tamo ne toleriše. Svi to znaju od samog početka, jer se po dolasku potpisuje ugovor u kome piše da štićenik pristaje na svaku vrstu tretmana, koji uključuje i batine. Nema ni govora o nekakvom maltretiranju, batinanju do smrti i slično. Pravila su jasna, ako uneseš drogu, slede ti batine i tačka - priča Dragan.

On ističe da je već dve godine „čist" i da su narkomanski dani za njega daleka i ružna prošlost, koju bi hteo da što pre zaboravi.

- Vratio sam se normalnom životu. Imam dete, posao, spremam se da kupim stan... A samo tri godine ranije nisam znao ni da li ću dočekati novi dan - priseća se Dragan, kako sam kaže, najtežeg perioda u svom životu.

Redakciji Pressa juče se javila Marija L., čiji se zet već deset meseci nalazi na lečenju u crnorečkom centru.

- Njegovi roditelji potrošili su 15.000 evra za lečenje u specijalizovanim ustanovama. Niko nije mogao da mu pomogne. Sada je na dobrom putu da zauvek raskrsti sa drogom. Moja ćerka ga redovno posećuje i kaže da je on drugi čovek, potpuno preporođen. Tačno je da ih tuku, ali ja verujem da je to za njihovo dobro - tvrdi Marija.

Inspekcija na terenu

Zdravstveni inspektori i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova juče su posetili Duhovno-rehabilitacioni centar u Crnoj Reci, kako bi ispitali istinitost tvrdnji o brutalnim metodama lečenja zavisnika.

- Inspekcijski nadzor je u toku! Mi ćemo sačekati rezultate i videćemo o čemu se tu radi, da li postoje neki elementi koji ukazuju na pružanje zdravstvenih usluga koje spadaju u domen nadrilekarstva ili u nešto drugo - rekla je juče pomoćnica ministra zdravlja Ivana Mišić. Ona je dodala da Ministarstvo zdravlja nije izdalo dozvolu za rad Centra, ali da ne zna da li je dozvolu dao neki drugi državni organ.

- Lečenje bolesti zavisnosti može se obavljati isključivo u zdravstvenim ustanovama državnog ili privatnog sektora, kojima je zdravstvena inspekcija izdala dozvolu za rad - rekla je Mišićeva.

U Raško-prizrenskoj eparhiji juče nisu hteli da razgovaraju o maltretiranju štićenika u Duhovno-rehabilitacionom centru, ali su priznali da on ima njihov blagoslov!

- Dali smo blagoslov za rad Centra u Crnoj Reci, ali za metode lečenja nadležno je Ministarstvo zdravlja - kratko su nam rekli.

Lekari koji rade u zdravstvenim ustanovama saglasni su da nasilje nije prihvatljivo u lečenju narkomanije. Na to je upozorila i dr Snežana Alčaz, načelnica Dnevne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu. Ona je istakla da nijedna ustanova ne može da „rehabilituje" zavisnike zlostavljanjem.

Prijava zbog nadrilekarstva

Ombudsman Saša Janković izjavio je juče da je protiv devet identifikovanih osoba u Duhovno-rehabilitacionom centru Crna Reka podneta krivična prijava zbog nadrilekarstva, nadriapotekarstva i nanošenja teških fizičkih povreda štićenicima.

- Krivična prijava odnosi se i na osobe čija nam imena još uvek nisu poznata, a za koje smo od ljudi koji su bili u tom centru dobili informacije da su učestvovali u fizičkoj torturi nad zavisnicima - naveo je Janković.

Inače, za mesec dana boravka u ovom centru, saznaje Press, štićenici moraju da izdvoje oko 350 evra.

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=66212&sectionId=33

-------------------------

Otvoreno pismo Pressu

Ako vec pisete neke stvari pisite ih iz ugla ljudi koji su preziveli CRNU REKU a ne iz ugla ljudi koji su za istu culi posredstvom YOUTUBE-a i nekog novinara koji nikada u istoj nije ni boravio. Ja Dragan Sretenovic Gagi sam se izlecio u Crnoj Reci i mogu da vam dostavim spisak od bar 10 drugih sticenika koji mogu da vam prepricaju sopstveno iskustvo. Za
skoro 2 godine koliko sam bio tamo nikada nisam dobio batine. Batine dobijaju momcima kojima se dostavlja droga i koji istu pokusavaju da prosvercuju ljudima u domu.
Imali smo slucaj decka koji je krizirao i poceo da razbija i lupa ikone i sta sve ne. Imali smo slucaj decka koji je vitlao nozom i hteo da izbode jednog staresinu. Tamo se razne stvari desavaju a neki ljudi zaista zasluzuju batine a da ih ne biju nadlezni u centru Crna Reka batinali bi ih narkodileri ili policija. Ja svakome preporucujem Crnu Reku a narocito onima koji su odlucni u nameri da ostave drogu i okrenu novu list u njihovom zivotu. Ukoliko zelite da nastavite zivot koji ste ziveli do tada i niste odlucni u tome da istrajete u Crnu Reku nemate potrebe da idete jer cete dobiti batine po zasluzi. Za te batine mi smo u
STOP narucenom narusavanju ugleda Crne Reke. Pozdravljam sve bivse i sadasnje sticenike Crne Reke i pozivam ih da pruzimo podrsku bratiji jer mi znamo najbolje.

----------------------

eto demokrate kao i obicno LAZU
 
Бољег лека нема.

7142-leather-brown-belt-men-1.jpg


:super: :super: :super:
 
ISPOVESTI NARKOMANA IZ CRNE REKE: HVALA BATINAMA!

Bivši narkoman koji se izlečio u Centru u Crnoj Reci kaže da nije ljut zbog batina koje je tamo dobio jer je tako uspeo da se „skine" sa droge


Duhovno-rehabilitacioni centar u Crnoj Reci poslednje je utočište za teške narkomane koji su izgubili svaku nadu za izlečenje! Ljudi koji su tamo uspeli da se „skinu" sa droge kažu za Press da je tačno da se u Centru prestupi kažnjavaju batinama, ali da na to svi dobrovoljno pristaju i da nema reči ni o kakvom maltretiranju!

Tačno je da su nas tamo tukli, ali samo onda kada smo u Centar unosili i koristili drogu! To se ne toleriše i zato slede batine - priča za Press tridesetogodišnji Dragan M., koji se 2006. lečio u crnorečkom Rehabilitacionom centru.

Pravilo broj jedan

Dragan kaže da se u Centru nadomak Novog Pazara u svakom trenutku nalazi oko stotinak najtežih zavisnika, koji su pre dolaska u Crnu Reku bezbroj puta bezuspešno pokušavali da ostave drogu. Batine, tvrdi naš sagovornik, dobija samo 10 odsto štićenika, i to isključivo onda kada prekrše „pravilo broj jedan", koje je jasno - nema unošenja droge u Centar!

- Crna Reka je meni bila poslednje utočište. Tamo odlaze najteži narkomani koji su pre toga tražili pomoć na raznim stranama. Batine dobijaju samo oni koji prekrše pravilo da u Centar ne sme da se unosi droga! I ja sam iz tog razloga nekoliko puta dobio batine, ali se danas ne ljutim zbog toga. Unošenje droge je prekršaj koji se tamo ne toleriše. Svi to znaju od samog početka, jer se po dolasku potpisuje ugovor u kome piše da štićenik pristaje na svaku vrstu tretmana, koji uključuje i batine. Nema ni govora o nekakvom maltretiranju, batinanju do smrti i slično. Pravila su jasna, ako uneseš drogu, slede ti batine i tačka - priča Dragan.

On ističe da je već dve godine „čist" i da su narkomanski dani za njega daleka i ružna prošlost, koju bi hteo da što pre zaboravi.

- Vratio sam se normalnom životu. Imam dete, posao, spremam se da kupim stan... A samo tri godine ranije nisam znao ni da li ću dočekati novi dan - priseća se Dragan, kako sam kaže, najtežeg perioda u svom životu.

Redakciji Pressa juče se javila Marija L., čiji se zet već deset meseci nalazi na lečenju u crnorečkom centru.

- Njegovi roditelji potrošili su 15.000 evra za lečenje u specijalizovanim ustanovama. Niko nije mogao da mu pomogne. Sada je na dobrom putu da zauvek raskrsti sa drogom. Moja ćerka ga redovno posećuje i kaže da je on drugi čovek, potpuno preporođen. Tačno je da ih tuku, ali ja verujem da je to za njihovo dobro - tvrdi Marija.

Inspekcija na terenu

Zdravstveni inspektori i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova juče su posetili Duhovno-rehabilitacioni centar u Crnoj Reci, kako bi ispitali istinitost tvrdnji o brutalnim metodama lečenja zavisnika.

- Inspekcijski nadzor je u toku! Mi ćemo sačekati rezultate i videćemo o čemu se tu radi, da li postoje neki elementi koji ukazuju na pružanje zdravstvenih usluga koje spadaju u domen nadrilekarstva ili u nešto drugo - rekla je juče pomoćnica ministra zdravlja Ivana Mišić. Ona je dodala da Ministarstvo zdravlja nije izdalo dozvolu za rad Centra, ali da ne zna da li je dozvolu dao neki drugi državni organ.

- Lečenje bolesti zavisnosti može se obavljati isključivo u zdravstvenim ustanovama državnog ili privatnog sektora, kojima je zdravstvena inspekcija izdala dozvolu za rad - rekla je Mišićeva.

U Raško-prizrenskoj eparhiji juče nisu hteli da razgovaraju o maltretiranju štićenika u Duhovno-rehabilitacionom centru, ali su priznali da on ima njihov blagoslov!

- Dali smo blagoslov za rad Centra u Crnoj Reci, ali za metode lečenja nadležno je Ministarstvo zdravlja - kratko su nam rekli.

Lekari koji rade u zdravstvenim ustanovama saglasni su da nasilje nije prihvatljivo u lečenju narkomanije. Na to je upozorila i dr Snežana Alčaz, načelnica Dnevne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu. Ona je istakla da nijedna ustanova ne može da „rehabilituje" zavisnike zlostavljanjem.

Prijava zbog nadrilekarstva

Ombudsman Saša Janković izjavio je juče da je protiv devet identifikovanih osoba u Duhovno-rehabilitacionom centru Crna Reka podneta krivična prijava zbog nadrilekarstva, nadriapotekarstva i nanošenja teških fizičkih povreda štićenicima.

- Krivična prijava odnosi se i na osobe čija nam imena još uvek nisu poznata, a za koje smo od ljudi koji su bili u tom centru dobili informacije da su učestvovali u fizičkoj torturi nad zavisnicima - naveo je Janković.

Inače, za mesec dana boravka u ovom centru, saznaje Press, štićenici moraju da izdvoje oko 350 evra.

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=66212&sectionId=33

-------------------------

Otvoreno pismo Pressu

Ako vec pisete neke stvari pisite ih iz ugla ljudi koji su preziveli CRNU REKU a ne iz ugla ljudi koji su za istu culi posredstvom YOUTUBE-a i nekog novinara koji nikada u istoj nije ni boravio. Ja Dragan Sretenovic Gagi sam se izlecio u Crnoj Reci i mogu da vam dostavim spisak od bar 10 drugih sticenika koji mogu da vam prepricaju sopstveno iskustvo. Za
skoro 2 godine koliko sam bio tamo nikada nisam dobio batine. Batine dobijaju momcima kojima se dostavlja droga i koji istu pokusavaju da prosvercuju ljudima u domu.
Imali smo slucaj decka koji je krizirao i poceo da razbija i lupa ikone i sta sve ne. Imali smo slucaj decka koji je vitlao nozom i hteo da izbode jednog staresinu. Tamo se razne stvari desavaju a neki ljudi zaista zasluzuju batine a da ih ne biju nadlezni u centru Crna Reka batinali bi ih narkodileri ili policija. Ja svakome preporucujem Crnu Reku a narocito onima koji su odlucni u nameri da ostave drogu i okrenu novu list u njihovom zivotu. Ukoliko zelite da nastavite zivot koji ste ziveli do tada i niste odlucni u tome da istrajete u Crnu Reku nemate potrebe da idete jer cete dobiti batine po zasluzi. Za te batine mi smo u
STOP narucenom narusavanju ugleda Crne Reke. Pozdravljam sve bivse i sadasnje sticenike Crne Reke i pozivam ih da pruzimo podrsku bratiji jer mi znamo najbolje.

----------------------

eto demokrate kao i obicno LAZU

Demokrate? Ali prijatelju, zar nije Otac Branislav Peranović prilično dobro saradjivao sa Demokratskom strankom, njenom omladinom i Resornim odborom za zdravstvo Opštinskog odbora Demokratske stranke? Ups, to verovatno nisi želeo da čuješ?
 
Demokrate? Ali prijatelju, zar nije Otac Branislav Peranović prilično dobro saradjivao sa Demokratskom strankom, njenom omladinom i Resornim odborom za zdravstvo Opštinskog odbora Demokratske stranke? Ups, to verovatno nisi želeo da čuješ?

Jeste ali to nema veze jedno sa drugim. Otac Branislav može da bude i predsednik Demokratske stranke - u ovom slučaju to ga ne vadi i on mora da odgovara, sa kim god da je sarađivao u prošlosti. Ako dozvolimo da ljude maltretiraju (jer su dali pristanak) onda bi odmah mogli da odobrimo i eutanaziju ... gde to vodi?
 
Ја бих у програм лечења наркомана свакако увела све те методе, укључујући и батине, и везивање, окове ако треба. То је, у ствари једини ефикасан метод, физичко онемогућавање, док се организам не одвикне.
Али, то је само један део читаве ствари, јер исто тако је важан и онај психолошки део. Ментална зависност је важнија од физичке, тако да би наркоману требало обезбедити и услове за психичко одвикавање.
Не знам какви су стварни резултати овог Центра, али претпостављам да је код њих та духовна брига озбиљније промишљена него у другим установама, барем би тако требало бити већ по природи ствари. :think:
 
Jeste ali to nema veze jedno sa drugim. Otac Branislav može da bude i predsednik Demokratske stranke - u ovom slučaju to ga ne vadi i on mora da odgovara, sa kim god da je sarađivao u prošlosti. Ako dozvolimo da ljude maltretiraju (jer su dali pristanak) onda bi odmah mogli da odobrimo i eutanaziju ... gde to vodi?

Nije u tome stvar. Slažem se ja sa tobom, no poenta je da su ovde optuženi demokrate da "opet lažu". Samo sam ukazao na činjenicu da oni koji ovde zastupaju anti-demokratski stav prenebegavaju činjenicu koju sam ja ovde naveo i da pomenuti sveštenik nije ni najmanje bio u lošim odnosima sa DS, što se da ilustrovati i nekim zajedničkim tribinama u Kraljevu. Ako je bilo takve saradnje onda se otvara mogućnost da je bilo i neke druge saradnje, možda čak i neke pomoći centru? To već ne znam, to samo nagadjam. Dakle kriviti DS da sad vrši neki neprincipijelni napad na ovaj centar je besmisleno... lično ne bih bio previše uveren da njima, zbog te okolnosti iz prošlosti, ide u račun da se previše talasa. To naravno nema veze sa moralnom i svakom drugom osudom toga što se tamo dešavalo.
 
Ја бих у програм лечења наркомана свакако увела све те методе, укључујући и батине, и везивање, окове ако треба. То је, у ствари једини ефикасан метод, физичко онемогућавање, док се организам не одвикне.
Али, то је само један део читаве ствари, јер исто тако је важан и онај психолошки део. Ментална зависност је важнија од физичке, тако да би наркоману требало обезбедити и услове за психичко одвикавање.
Не знам какви су стварни резултати овог Центра, али претпостављам да је код њих та духовна брига озбиљније промишљена него у другим установама, барем би тако требало бити већ по природи ствари. :think:

Aman, aman, aman... po stoti put na ovom forumu - Crna Reka nije jedini rehabilitacioni centar SPC u Srbiji. U drugim ozbilljnim centrima takodje leče narkomane, ali ih neprebijaju i ne ponižavaju. Dakle to nije SPC u njenom najboljem izdanju, to je samo jedan socijalno problematičan sveštenik za koga je pitanje da li je imao simpatije ostalog dela Crkve? Tokom fizičke krize i u Crnoj Reci su davani medikamenti, maksimalno do mesec dana. Batine su dobijali zbog "prekršaja". Dakle odvojte to od fizičke krize. Činjenica da drugi centri u SPC leče bez batina, bap kao i protestantsni centar Raskršće koji ima odlične rezultate, znači da je to moguće, a da su batine ovde više pitanje psihopatologije, nego potrebe. OK?
 
Ја бих у програм лечења наркомана свакако увела све те методе, укључујући и батине, и везивање, окове ако треба.

Ako baš mora da se ide na ove metode onda to treba da radi neko ko je stručan a ne bivši narkoman koji sada predstavlja popa. On to ne treba da radi jer :
1. nema moralno pravo budući da je i sam bio kokainski zavisnik
2. nema stručno znanje o lečenju bolesti zavisnosti već samo lično iskustvo koje ne može identično primenjivati na sve zavisnike budući da ljudi ne reaguju isto na batine (sve je stvar mentalnog sklopa) niti su konzumirali iste droge pa da ih na istovetan način sa njih skida.
3. sveštenik je. Njegovo je da oprosti a ne da kažnjaca.

Dakle - lečenje prepustiti lekarima (postoji Zavod za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj i odlično rade svoj posao) a otac Branislav da nađe drugi način za sticanje prihoda. Eto može na primer da otvori tenisku akademiju, to je sad moderno a u tenis se verovatno ne razume ništa lošije nego u lečenje zavisnika od opijata.
 
Ako baš mora da se ide na ove metode onda to treba da radi neko ko je stručan a ne bivši narkoman koji sada predstavlja popa. On to ne treba da radi jer :
1. nema moralno pravo budući da je i sam bio kokainski zavisnik
2. nema stručno znanje o lečenju bolesti zavisnosti već samo lično iskustvo koje ne može identično primenjivati na sve zavisnike budući da ljudi ne reaguju isto na batine (sve je stvar mentalnog sklopa) niti su konzumirali iste droge pa da ih na istovetan način sa njih skida.
3. sveštenik je. Njegovo je da oprosti a ne da kažnjaca.

Dakle - lečenje prepustiti lekarima (postoji Zavod za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj i odlično rade svoj posao) a otac Branislav da nađe drugi način za sticanje prihoda. Eto može na primer da otvori tenisku akademiju, to je sad moderno a u tenis se verovatno ne razume ništa lošije nego u lečenje zavisnika od opijata.

Ja prvi put čujem da je bio na koksari? Mislim ne kažem da nije bio ili da jeste, samo me interesuje odakle taj podatak? Jere ako nije bio nekorektno bi bilo oklevetati ga.
 
Ja prvi put čujem da je bio na koksari? Mislim ne kažem da nije bio ili da jeste, samo me interesuje odakle taj podatak? Jere ako nije bio nekorektno bi bilo oklevetati ga.

Sam je priznao prošle godine u emisiji kod Olje Bećković. Sećam se da ga je baš opasno preveslala budući da o njegovom poslu zna mnogo više od njega samog - i svešteničkom a i ovom navodno lekarskom.
 
Sam je priznao prošle godine u emisiji kod Olje Bećković. Sećam se da ga je baš opasno preveslala budući da o njegovom poslu zna mnogo više od njega samog - i svešteničkom a i ovom navodno lekarskom.

Nisam zbaio za to, hvala na pojašnjenju. To bi imalo smisla, kokain ume da razvije odredjene predstave u glavi kad neko misli da je iznad sveta i da sve može. I da mu je sve dopuišteno. naravno ,to ne znči da je to i ovde slučaj, ja o tome ne bih stvarno mogao ne samo da pričam, već ni da imam mišljenje.
 
Nisam zbaio za to, hvala na pojašnjenju. To bi imalo smisla, kokain ume da razvije odredjene predstave u glavi kad neko misli da je iznad sveta i da sve može. I da mu je sve dopuišteno. naravno ,to ne znči da je to i ovde slučaj, ja o tome ne bih stvarno mogao ne samo da pričam, već ni da imam mišljenje.

Mislim da postoji transkript emisije na sajtu B92 pa potraži.
 
Mislim da postoji transkript emisije na sajtu B92 pa potraži.

uspeo sam da nadjem samo sledeće za sada:

"Marihuanu sam probao, da vas malo sablažnjavam, jednom sam probao, čak sam podstakao i suprugu i ona da vidi. Možda nisam trebao to da kažem, ali ja sam takav, ne krijem ništa, nemam nikakvi tajni život..."

Za kokain nisam našao. No, zanimljivo je da je našim ka ekstremnim merama posežućim forumašima promaklo da je on Otac Branislav bio neko ko je bio u dobrim odnosima sa B92 i sa DS? Zanimljivo, isto kao što su počeli da dižu dreku zbog nedozvoljavanja pravoslavcu da čita molitvu u sred Beograda, sve sa parolom o ugroženosti milog im Pravoslavlja. I to trajalo dok nisu saznali da mladić nije bio pravoslavac već Jehovin svedok :D.
 
Poslednja izmena:
uspeo sam da nadjem samo sledeće za sada:

"Marihuanu sam probao, da vas malo sablažnjavam, jednom sam probao, čak sam podstakao i suprugu i ona da vidi. Možda nisam trebao to da kažem, ali ja sam takav, ne krijem ništa, nemam nikakvi tajni život..."

Za kokain nisam našao. No, zanimljivo je da je našim ka ekstremnim merama posežućim forumašima promaklo da je on Otac Branislav bio neko ko je bio u dobrim odnosima sa B92 i sa DS? Zanimljivo, isto kao što su počeli da dižu dreku zbog nedozvoljavanja pravoslavcu da čita molitvu u sred Beograda, sve sa parolom o ugroženosti milog im Pravoslavlja. I to trajalo dok nisu saznali da mladić nije bio prabvoslavac već Jehovin svedok :D.

Naćiću i to za kokain pa ću okačiti.
A DS malo ima dvostruke standarde.
 
A evo sad jedna vest iz 2005. Peranović je bio svedok vezano za sudjenje Pahomiju.

Sveštenici raskrinkali vladiku Pahomija

NIŠ - Danas je u paramparčad razbijena odbrana optuženog vladike Pahomija. Očekujem da će na narednom ročištu optuženi priznati krivično delo jer će to biti olakšavajuća okolnost za njega. Kazna će mu biti manja a ne onakva kakva bi inače trebalo da bude - izjavio je juče advokat Dragan Nikolić nakon završetka nastavka suđenja Tomislavu Gačiću (53) - vladici Pahomiju, optuženom da je zloupotrebom položaja episkopa Vranjske eparhije izvršio bludne radnje nad četvoricom maloletnika, pitomaca ove crkve.

Kako je „Blic“ o tome pisao, slučaj je nakon dve i po godine suđenja u Vranju preseljen u Opštinski sud u Nišu zbog uzavrele atmosfere koja je pratila proces. Juče je, bez prisustva javnosti, saslušano osam svedoka koje je predložilo tužilaštvo, među kojima su dvojica sveštenika, dvojica bivših svešteniha i dve monahinje.

- Ovo je ponavljanje onoga što je već više puta viđeno. Svedoci se saslušavaju na okolnosti o kojima su se deca žalila i o kojima su međusobno pričali, a žalila su se upravo sveštenim licima, u koje su imali najviše poverenja - rekao je advokat Nikolić. Drugi zastupnik dečaka Aleksandar Stojković iz Vranja kaže da je osim ove četvorice dečaka 1996. godine još jedan dečak prijavio da ga je vladika seksualno zlostavljao, ali da zbog zastarelosti tužilaštvo taj slučaj nije ubacilo u optužnicu. Kao svedok o tom slučaju juče je saslušan sveštenik Branislav Peranović.

- Peranović je još 1996. godine otišao iz Vranjske eparhije kada je izbio prvi slučaj, kada je zlostavljanje prijavio dečak koji je sada sveštenik. Peranović je jedan vrstan teolog koji nije verovao u te činjenice, ali je kasnije zbog saznanja do kojih je došao, napustio Vranjsku eparhiju i otišao u Raško-prizerensku eparhiju - kaže Stojković. Prema njegovim rečima juče su svedočili i bivši sveštenici Goran Arsić i Vladimir Savić kojima su se dečaci poveravali, a koji su raščinjeni jer su se našli „u nemilosti vladike Pahomija onog trenutka kada su postali svedoci u postupku“. Svedočile su i dve monahinje koje su jedva uspele da pređu u Nišku eparhiju da postanu iskušenice.


- Svedočenja ovih svedoka su apsolutno u skladu sa pričama i iskazima koja su dali oštećeni dečaci. Oni su samo prepričali ono što su im deca danima pričala. Njima sada najviše zameraju to što nisu decu uputili na crkvene organe a upravo su deca jasno i glasno saopštila da nisu imala poverenja u te crkvene organe jer je slučaj iz 1996. godine zataškan upravo u tim krugovima - rekao je Stojković.
 
A evo ga razgovor sa jednim monahom koji takodje radi sa narkomanima i koji ih ne tuče:

subota, 14 mart 2009 12:55

Због значаја који има рад манастира Ковиљ и Заједнице „Земља живих“ у лечењу зависника, урадили смо интервју са јерођаконом Јелисејем чије је једно од послушања у манастиру управо рад са штићеницима. Надамо се да смо успели да Вам пренесемо делић онога што је за Вас, наше посетиоце сајта, од значаја.

На почетку нешто више о центрима, колико их има и где се налазе?
Заједница Земља Живих је почела званично са радом 28. јануара 2006. године, не рачунајући време које су штићеници (зависници, наркомани) проводили у самом манастиру у претходним периодима...прва кућа је отворена у Ченеју. То је једно место близу Новог Сада које је некад било скуп салаша који су имали своју школу. Сада је та школа затворена и напуштена и на нашу молбу уступљена нам је на коришћење. У међувремену смо отворили још 3 куће: у Вилову, Брајковцу код Лазаревца и женска кућа у манастиру Успења Пресвете Богородице у Бачком Петровом Селу. У плану нам је да отворимо још кућа, потребе су велике, али наше могућности су ограничене. За сад је ово пионирски покушај Епархије бачке и Епархије шумадијске да Српска Православна Црква помогне на свој начин у решавању овог проблема који је од националног значаја...

Na slici jerodjakon Jelisej
Јерођакон Јелисеј (манастир Ковиљ)


Који је Ваш лични мотив да се бавите људима који имају проблем са наркотицима??

Ралози су разни. На првом месту благослов старешине манастира да ми то буде послушање којим ћу се између осталог бавити у манастиру, а ту је наравно и моја лична жеља.. О личним мотивима би могло да се дуго говори и пише, али то за сад није толико битно. Главно је то да се помогне тим људима који траже помоћ од Цркве.


Шта милите да је највећа слабост код наркоманског зависника или зависника уопште?

Па... сви смо слаби и сви имамо слабости, а зашто се неки наркоман одлучио да то проба и постане зависник то је тешко рећи. Мислим да ни они сами не знају праве разлоге. Само можемо да нагађамо. На пример, сви људи имају неке страхове, а у корену свега је страх од смрти. У питању су онтолошке ствари. Да ли је човек смртан или не? Да ли Бог постоји? Да ли има вечног живота? И тако даље. Тешко је помирити се са животом оваквим какав је. Човеку увек нешто недостаје. Сви то покушавају да пронађу у нечему. Црква је та која човеку говори да га Бог воли управо онаквог какав је, са свим својим слабостима..


Многи су мишљења да је живот у центрима превише дисциплинован, да ли је то неопходно и, наравно, да ли је то истина?

Живот у Заједници је јако дисциплинован и то је потребно, не само за зависнике него и за људе уопште. Замислите само какав би живот био да нема на пример закона. Многи би радили јавно шта год им подне на памет. Ако човек морал и моралне законе не гледа кроз призму своје вере у Бога, онда где су границе у људској неморалности и осталом?

Na slici Radionica

Постоји ли разлика између мушког и женског центра?

Да, разлика постоји на разним пољима и нивоима. У питању је и другачија природа мушкарца и жене. То би могли најбоље да објасне наши васпитачи који су боравили и у мушкој и у женској заједници. Један од њих, који је мушкарац, рекао ми је да су мушкарци у Заједници као мале бебе у односу на жене. Њега треба питати зашто.


На који начин манастир Ковиљ доприноси раду центра, с обзиром да они нису успостављени у самом манастирском комплексу?

Манастир је место дешавања припремних разговора за улазак у Заједницу који су се обављали у почетку сваке суботе, затим сваке друге, а од недавно само једанпут месечно у прву суботу у месецу. Ту се затим обављају и сусрети наших штићеника са родитељима. Добијају се информације о Заједници и начину пријема. Манастир финансира Заједницу у свему ономе што је потребно...


Чула сам да одлазите у Калифорнију на позив Преосвећеног Владике Максима. Да ли ће неко од братије преузети Ваш посао?

Неће на исти начин као што сам то ја радио, али ће свакако онај који буде у канцеларији и јављао се на телефонске позиве пружати информације о начину и могућностима пријема нових. Нема незамењивих... осим Христа Спаситеља, Бога и Логоса Божијег!


Шта мислите да је болест зависности: психичког или духовног карактера?

Све долази из сфере духовног, а манифестује се психички и телесно. Човек је биће више светова. Нисмо само овде. Има нас и тамо. Човек је есхатолошко биће. Вечност постоји и треба се бојати вечности. Овде на Земљи је све привремено. Вечност је друга димензија. Вечност не познаје време и простор. Да ли се ти радујеш вечности? Бићемо вечно са Христом и једни са другима. Да ли то можемо да поднесемо?


Да ли центри међусобно сарађују?

Наравно! Често долази и до међусобне размене. То је једна кућа. Једно биће. Чим дође до подвајања и стварање „кланова“ одмах их прегрупишемо. Иначе, правило Заједнице је да стање у Заједници треба да буде такво да „све гори“, иначе ако је све „у реду“ онда дефинитивно ништа није у реду, јер ђаво не мирује, мора да постоје искушења. Свети Антоније каже: „ да нема искушења не би се нико спасао!“.

Постоје ли даљи планови?

Да, наравно, планови постоје, али питање је колико су оствариви у овом тренутку. Треба неке коцкице сложити. Наша љубав је неограничена, али могућности и капацитети нису! Мислим да постоји спремност од стране Министарства здравља да нам помогне у овом програму, и то је јако добро и много говори о озбиљности нашег рада.

Колико је њих тренутно у сва три центра?

Па, мислим, око 60 људи.

Soba ljudi
А колики је реалан капацитет?

Око 50, хахаха, само што не спавају у шталама...


Колико њих је до сада прошло програм рехабилитације?

Много...али мало је оних који су издржали до краја програма, то јест до истека друге године, када добију благослов да су спремни да изађу из Заједнице, о чему одлучује и процењује Заједница. Ови остали су изашли на своју одговорност и многи су у добром стању, то јест, за сада се не дрогирају. Има и трагичних случајева, четворица који су напустили Заједницу нису више у животу. Не постоје статистике. Све је релативно.

Na slici jerodjakon Jelisej, otac Sofronije i sticenk

Чула сам да у Заједницу не могу HIV позитивни и они који болују од хепатитиса Ц. Да ли је то истина?

Не, није истина! Сви су добродошли!


Да ли Заједнице имају потребу за стручним кадром (психолози, лекари...)?

Да, наравно. Саветујемо се и укључујемо исте кад год је то потребно.


Ко је Оцу Бранку највише помогао да осмисли програм по коме тренутно живе штићеници?

Највише нам је помогла сарадња са члановима комуне Cenacolo, италијанска Заједница коју је основала монахиња, сестра Елвира.

Како локална заједница реагује на центре?

Свакојако. Од почетне скептичности и бојазни до прихватања и обостране сарадње.

Мислите ли да зависници који су прошли програм рехабилитације имају могућности да се врате нормалном животу, односно да ли постоји икакав програм ресоцијализације?

Па за сада не постоји адекватан програм ресоцијализације, али постоји спремност свих нас да штићеницима помогнемо да пронађу посао, смештај и тако даље...

Да ли су момци и девојке који долазе у центар верујући и црквени људи или то постају у Заједници?

Велика већина је верујућа, иначе не би ни пристали на такав програм, али питање је колико су верујући и на који начин. У Светом Писму један од јудеја се обраћа Христу: „ Господе, помози моме неверју!“ Зар смо ми бољи верници?

Да ли је породица укључена?

Наравно, то је и један од предуслова за излечење, мада не и пресудан.


Да ли је центрима нешто потребно?

Мислим да не, све имамо, и хвала свима онима који су нам помогли на било који начин, па макар и добрим мислима јер какве су нам мисли такав нам је и живот.

Јерођакон Јелисеј (манастир Ковиљ)

Разговор водила: Татјана Радић
 
A evo i teksta o zemlji živih, pravoslavnom programu za oidvikavanje od narkomanije, sve skupa sa dokumentarnim filmom o istom. Ovo je način na koji to SPC radi, a ne ono iživljavanje u Crnoj Reci:

" Чини се да се савременом човеку нахватала паучина на духовне очи па не примећује око себе све оно о чему сведоче бројна предања давних времена - чудо Божије љубави и милости.

Обузети страшћу и изазовима свакодневног живота зачињеног многобројним гресима, немамо времена да се посветимо људима и догађајима који нас се бар мало не дотичу, који су тако близу нас, а тако далеко.

'' Земља живих '' - гласи опомињући назив јединственог пројекта Српске Православне Цркве који је померио границе савремене науке и медицинско-психолошких достигнућа. По благослову Владике Иринеја - Епископа бачког, а под старатељством братства манастира Ковиљ на челу са Владиком Порфиријем, основана су специјална места, тзв. ''куће'' за лечење зависника од опојних средстава. Ове духовне болнице условно речено представљају ''манастире'' у којима се из године у годину дешавају Божија чуда: духовна и телесна исцелења младих људи - наочиглед безнадежних случајева од којих су скоро сви дигли руке. Скоро сви - осим Бога и њихових благочестивих родитеља који потражише Божију помоћ и милост. Њиховим молитвама и неописивом духовном снагом ових младих подвижника, а пре свега уз неизрециву љубав и милост Божију, десило се чудо: они који су до скоро дотицали духовно и телесно дно, који су више личили на демоне него на људе, сада живе по типику општежитељних манастира, скрушеног понашања, ведрог и здравог лица.

Свако ко и мало има предрасуда према палој браћи који су подлегли стравичном искушењу узимања наркотика, наћи ће се у великом чуду. Призор је супротан очекиваном, штавише задивљујући јер уместо оронулих лица, неартикулисаних крикова и пренеразених погледа са којима се можемо срести по болницама за лечење од болести зависности, овде вас окупирају блажена лица спасених душа, лица пуна смирења и покајања са одмереном дозом радости и божанске љубави.

Лечење у кућама је бесплатно и за разлику од сличних покушаја, лечи се само Јеванђељем, тј. лепотом близине Божије. Не постоји бољег и оправданијег лека јер су ови млади људи трујући тело , Божију творевину, подигавши руку на Бога отровали и душу. Никоме до сада није пошло за руком да нешто што је нематеријално - душу излечи - поврати у нормалу нечим материјалним, лековима !!! Одузимајући им дрогу, за узврат им је дато Јеванђеље и тиме попуњена празнина која настаје наглим одузимањем нечега на шта се тело навикло - зло се замењује добром. Они одједном постају '' робови '' љубави Божије, служе се и хране њоме. Она их инспирише у свим животним подухватима, пре свега у борби против зла којем су претходно били подлегли. Резултати су фасцинантни - чудесни и не могу се ни свим речима овога грешнога света описати. Тај призор једноставно треба доживети.

У Бачкој постоје три ''куће'': у Ченеју и Вилову за мушкарце и једна у Бачком Петровом Селу за жене о којима се брине свештеник Бранко Ћурчин из Новог Сада. Једна кућа, која је такође у овом систему се налази у шумадијској епархији у селу Брајковац код Лазаревца о којој, по благослову Владике шумадијског Јована брине свештеник Александар Новаковић из Лазаревца.

У кућама се живи по јединственим, спасоносним ''правилима'' налик општежитељним манастирима. У тим малим заједницама, кротошћу ових подвижника влада неописиви мир, братска љубав и толеранција, спознање греха и спремност да се до последњег атома снаге бори против истог. Целодневна лична, а пре свега заједничка молитва, вршење бројних корисних обавеза прецизно и студиозно дефинисаних за сваког понаособ, стражење над својом и душом присутне сабраће, читање Јеванђеља за време оброка - само су део овог јединственог, спасоносног и животворног програма који је до сада остварио невероватне резултате. Зачуђујући повратак ових младих људи у нормалан и богоугодан живот је непорециви доказ да је Христос васкрсао и да је ту, међу и у нама. Уместо бескрајне таме, бола и патње, посрнула браћа су изабрала вечни живот у живом Богу нашем. "

Драга браћо и сестре, желим да са свима вама поделим радост спасења некада посрнуле браће кроз предиван документарни филм о овом спасоносном ''пројекту'':

rapidshare.com/files/204625459/Zemlja_Zivih-01.part1.rar
rapidshare.com/files/204647907/Zemlja_Zivih-01.part2.rar
rapidshare.com/files/204669383/Zemlja_Zivih-01.part3.rar
rapidshare.com/files/204691079/Zemlja_Zivih-01.part4.rar
rapidshare.com/files/204704209/Zemlja_Zivih-01.part5.rar

Ево и линка аудио ЦД-а са песмама штићеница женске куће у Бачком Петровом Селу:

rapidshare.com/files/204012027/Zemlja_Zivih.rar

На здравље вам и на спасење!
 
Jeste ali to nema veze jedno sa drugim. Otac Branislav može da bude i predsednik Demokratske stranke - u ovom slučaju to ga ne vadi i on mora da odgovara, sa kim god da je sarađivao u prošlosti. Ako dozvolimo da ljude maltretiraju (jer su dali pristanak) onda bi odmah mogli da odobrimo i eutanaziju ... gde to vodi?

ONDA MOZES I DA ZABRANIS S&M SEX
ili ce u srbiji biti inspektori koji ce vrsljati po spavacim sobama i proveravati da li neko slucajno upraznjava ovaj sex.
Ako nista bar bi 50 000 ljudi dobilo posao inspektora za Sado mazo.

KOLIKO SAM SKONTAO ONI SU PRISTALI NA BATINANJE KO SMO MI DA IM ZABRANIMO NJIHOVU ZELJU>
 
Poslednja izmena:
Ako baš mora da se ide na ove metode onda to treba da radi neko ko je stručan a ne bivši narkoman koji sada predstavlja popa. On to ne treba da radi jer :
1. nema moralno pravo budući da je i sam bio kokainski zavisnik

1Mnogi sveci pre prosvećenja behu grešnici ,

2. nema stručno znanje o lečenju bolesti zavisnosti već samo lično iskustvo koje ne može identično primenjivati na sve zavisnike budući da ljudi ne reaguju isto na batine (sve je stvar mentalnog sklopa) niti su konzumirali iste droge pa da ih na istovetan način sa njih skida.

2I dijeta se raznih svi pridržavate a trebalo bi za svakog da se pravi posebna

3. sveštenik je. Njegovo je da oprosti a ne da kažnjaca.

3Bog prašta ali i uništi Sodomu i Gomoru ,i napravi potop

Dakle - lečenje prepustiti lekarima (postoji Zavod za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj i odlično rade svoj posao) a otac Branislav da nađe drugi način za sticanje prihoda. Eto može na primer da otvori tenisku akademiju, to je sad moderno a u tenis se verovatno ne razume ništa lošije nego u lečenje zavisnika od opijata.

Koliko je izlečio bilo koji centra za bolesti zaqvisnosti pa nemogu ni najoobičnoije alkoholičare da dovedu u red



I koiko shvatih iz uvodnog posta ,prebijaju se oni koji diluju i pokušavaju da unose drogu u centar,po meni je vrlo humano što ih samo tuku,ja bih sve dilere pobio
 
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Roditelji-narkomana-podrzavaju-batinanje.sr.html



Црна Река – Јуче, у преподневним сатима, у центар за лечење зависника од дроге у Црној Реци стигло је више од педесет родитеља, али и супруга и рођака, јер овде, међу 70 штићеника, има младића од 16 година и одраслих особа које су прешле педесету. Они су стигли из разних крајева Србије, из Републике Српске, Црне Горе... Било је ту политичара, судија, бизнисмена... а сви су дошли да пруже подршку управи центра, односно управнику Браниславу Перновићу. Без устезања говорили су о томе упркос јучерашњим видео-снимцима на којима је приказано батинање једног од штићеника, иако су они указивали да се овде примењују сувише сурове и нељудске методе. Родитељи су једнодушни у оцени да, на њихову несрећу, нико боље од њих не зна кроз какав пакао пролази породица наркомана. Тврде да само они сву муку у кућама преживљавају, у све су најбоље упућени и заједно са децом страдају. Говорили су понајвише о небризи државе, недостатку места и неефикасности лечења у другим установама, профитирању разних „стручњака” на њиховој муци, непоштењу полицајаца и судија...

У преподневним сатима у центар је, у пратњи полиције, стигла и Републичка инспекција министарства здравља која је обишла све просторије, обавила разговоре са штићеницима, сачинила записник и отишла. Није она била ни одговорна ни овлашћена за разговоре са родитељима, иако су их они, и те како најеђени, очекивали. Зато су се родитељи и рођаци штићеника обраћали новинарима.

– У случају да неко покуша овај центар да затвори нећемо одавде отићи, бранићемо га жестоко – каже за „Политику” Јелена Драгићевић, из Новог Сада, која је у том граду и председник Удружења грађана за борбу против наркоманије.

– Мој син је после 13 година лечења у разним државним и приватним установама и много датих пара, рецимо само сам клиници „Лоријан” дала пет хиљада евра, први пут после шест месеци „чист”. После пола године одавде је дошао кући на одсуство , није ,,пао” током боравка код куће, и никад лепше није изгледао. Овде се опет вратио, а ниједном није добио батине, јер је поштовао кућни ред – додаје Јелена Драгићевић.

У разговор упада један од родитеља тврдњом ,,нашу децу драстичније туку и муче на улици, а наша деца туку нас, малтретирају ... Тако сви страдамо а ово је једини спас”.

Слична је прича и Новосађанке Катарине Ристић, која каже да се у свом послу свакодневно сусреће са младићима и девојкама који због дроге брзо завршавају на гробљу и додаје ,,захваљујући овом центру моје дете је међу живима и ако се он затвори то је наша пропаст, јер држава нема алтернативу”.

Предраг Алексић, бивши радник МУП-а Србије, каже да се одлучио да свог сина пошаље у Црну Реку на лечење јер се раније у послу сретао са наркоманима и допао му се метод лечења, а Драга М. је стигла чак из Бањалуке, да би подржала управу центра и истиче ,,мој син је овде од септембра и први пут тако дуго није под наркотицима. Освежио се, изгледа одлично... и никада није добио батине”.

Ту су родитељи и рођаци штићеника из Краљева: Обрад Лазовић, Миланко Јеумовић, Бранко Матић, Живојин Пантелић, Милан Јевремовић, Татјана Јовановић... Чак из Подгорице, са документацијом, потврдама да јој је син после повратка из Црне Реке, излечен, нормалан младић, дошла је Драгица Прентић. Намерила се на тако дуг пут само да у знак захвалности подржи опстанак центра...

– Ја не скривам да је мој син овде једном добио батине уз моје одобрење када сам чуо шта је урадио. Он, сада, када је више од годину дана без дроге, тврди да му је тај бол и наравно утицај вере, духовности и уредног живота спасио живот. А, верујте ми да сам био у ситуацији, у том безизлазу и распамећености од свега да га још више повредим, као што су, вероватно, и други родитељи у слична искушења долазили – каже Миливоје Миомановић из Краљева.

Тако су јуче, после свих догађања поводом снимака тортуре штићеника говорили они који су, како кажу, „за сам центар и своју децу највише заинтересовани”. Њима је, без сумње, и раније било познато да се овде, јер то не крију ни управници ни штићеници, повремено, како кажу „кад затреба”, примењују методе које су узбуркале српску јавност.

Дабоме, о свему томе уследиће и оцене, налози и решења надлежних инспекцијских и других органа.

-------------------------------------------------------------------------------

МУП и здравствени инспектори испитују случај

Здравствени инспектори и представници Министарства унутрашњих послова испитују истинитост тврдњи о бруталним методама лечења зависника у Духовно-рехабилитационом центру Црна Река надомак Новог Пазара. „Инспекцијски надзор је у току. Ми ћемо сачекати његове резултате и видећемо о чему се ту ради, да ли постоје неки елементи који указују на пружање здравствених услуга које спадају у домен надрилекарства или у нешто друго”, рекла је агенцији Бета помоћница министра здравља Ивана Мишић.

Она је додала да Министарство здравља није издало дозволу за рад Црној Реци, али да не зна да ли центар можда има дозволу коју је добио од неког другог државног органа. Упитана шта следи ако се утврди да су медијски наводи о батинању зависника у Црној Реци тачне, Ивана Мишић је казала да ће МУП предузети даље радње о том питању. „МУП ће коначно закључити читав епилог везан за функционисање духовно-рехабилитационог центра који обавља послове за које не знам какве дозволе има”, рекла је Ивана Мишић.

-----------------------------------------------------------------------------

Перановић: Никад нисам крио да се користи сила

У поподневним сатима у Црној Реци се појавио и управник рехабилитационог центра протојереј Бранислав Перановић.

У краткој изјави, поводом актуелних дешавања у овом кампу, он је за „Политику” казао:

– Верујте да ми је и драго што се све ово десило. Једном треба да се рашчисти да ли је Црна Река „црна рупа” у Србији или је то место које има оправдања за постојање. Нека инспекција и правосудни органи установе истину. У случају да центар угасе можда би ми и лакнуло, јер ја већ живим по принципу „дала баба динар да уђе, а два да изађе”. Само тврдим, ово није место за мучење, јер ми смо за ових шест година овде имали и данас имамо и децу веома угледних и утицајних људи. Како би то прошло без њиховог знања и реаговања. Иначе, никада нисам крио да се у ситуацијама када је то неопходно користи и сила. Свесни смо да то није по закону, али ни закони нису савршени, живот нису параграфи. Свесни смо да услови нису савршени, али све је боље од улице, канала, кризирања, „оверавања”, преране смрти... – каже Перановић.
 

Back
Top