Da ne citiram i prethodni tvoj post, ali odgovoriću i na njega. Brkaš ti malo pojmove. Koja porodica je ugrožena? Ako osoba ima svoju porodicu (supružnika, decu) i svoje roditelje, šta je od ova 2 primarna porodica? Ako žive u istom domaćinstvu stvar je laka i jednostavna. A u većini slučajeva ne žive. I šta kada ne žive a deca imaju svoju decu, nažalost i posao na kom moraju da budu od toliko do toliko sati. I zamisli još - šta da rade ako ne žive blizu???
Domovi su nastali mnogo pre nego što se neko setio da profitira na njima, možda jesu evoluirali i prilagodili se novim potrebama, ali domovi su nastali onda kad se osetila potreba da neko institucionalno brine o starima. To su u početku radile i crkve ili manastiri, verovala ili ne.
Meni se sve čini da tvoji postovi odišu ogorčenošći, a nisi baš 100% sigurna na šta treba da budeš ogorčena.
I muka mi kad čujem ''danas je porodica ugrožena''. A u kom vremenu nije bila? Zar ne misliš da je bila ugrožena na početku20. veka posle svih ratova kada je bila gomila samohranih majki? Zar nije bila ugrožena kad su žene počele da se zapošljavaju? Zar nije bila ugrožena kad su bile sankcije?
Ништа ја "не бркам"
Врло добро знам на шта сам мислила када сам написала,
да је породица ДАНАС угрожена и то и даље тврдим,
данас је угожена више него икада.
Нико се о никоме не брине, како се то раније,
не тако давно радило.
Ако особа која је стара не живи са осталом породицом, а указала
се потреба да не може сама да функционише,...
она се мора преселити код породице која јој треба помоћи,
или ако је то не изводљиво, за тај новац којим би се плаћао
смештај у старачком дому би се могла плаћати особа која би се
бринула о том старом болесном члану породице.
Огорчена сам на такву децу која имају времена за све,
сем за своје родитеље.
Da ne bude zabune, mi smo se odlučili da negujemo našu majku kod kuće. Bolesna je nešto više od 10 godina, poslednje četiri nepokretna i dementna. I nismo zažalile zbog te odluke, ali ponekad se pitam da li bi i ona to izabrala da je mogla da odlučuje. Jer za sve ovo vreme preklapamo se sa radnim vremenom, imamo ženu koja pokriva ona dva sporna sata kad jedna ode na posao a druga se još nije vratila, nismo ni jedan jedini dan bile na odmoru, deca su odlazila sa očevima, da ne govorimo o tome da nema ni izlazaka, tek na kafu ponekad, ponekad. Šta misliš kisela bombono da li je lako sačuvati prijateljstva, brak i porodicu u tim uslovima!
Bilo je perioda kada nismo mogle da trknemo do škole da vidimo šta nam deca tamo rade. Ona su u međuvremenu porasla i konačno prihvatila da je baka bolesna pa se eto ne može to i to, ali je bilo bolnih faza i bunta. O buntu muževa takođe ne bih...
To je taj drugi aspekt, o kojem se ne govori najčešće.
Za sebe mislim da ću u Dom dobrovoljno, moja sestra takođe.
Jer ako sam rodila dete, da li to znači i da imam pravo da mu oduzmem nekoliko godina života, po pravilu najboljih, zbog mene koja ću i tako otići
Таман се обрадовах...."Ето коначно некога ко брине и ко је урадио онако
како је требало....
да бих, како сам даље читала, променила мишљење.
Џаба вам све то што сте радиле, ако жалите зашто сте то радиле.
Па докле смо то дошли,
да нам су тешки наши најмилији када остаре и када се разболе
Нњ знам зашто стално говориш о томе да неко некога може ''послати'' у старачки дом. У старачки дом се не
шаље (уколико је особа свесна), него се
одлази.
Ако сагледамо чињеницу да се имовина углавном води на родитеље а не на децу - значи ти родитељи још како
имају где да буду, нарочито уколико, као што кажеш, нису болесни и неспособни да брину о себи. Стога их НИКО не може
послати тамо против њихове воље.
Примера нарушених односа у породици је увек било и увек ће бити, не мислим да су родитљи данас гори према деци него некад, нити да су деца гора према родитељима него некад.
Увек је било неодговорних родитеља који су запостављали своју децу, као и неодговорне деце која запостављају своје родитеље...на жалост...
И да се разумемо - родитељ није ништа ''жртвовао'' за своје дете, ЊЕГОВА жеља је била да роди дете, да га подиже, одгаја, васпитва...Уколико су односи у породици складни, уколико су деца у току одрастања правилно вапитавана и усмерена ка породичним вредностима - онда ће се понашати одговорно према својим родитељима у њиховој старости.
Чини ми се да све време говориш на основу неког конкретног примера који те је потресао...
...
То није тачно.
Данас деца не поштују своје родитеље у оној мери како су се некада, не тако давно поштовала.
Наравно не мислим да су сва деца
таква, али имам прилику да се уверим да је у већини породица
та негативна појава евидентна.
У праву си,... родитељ се "не жртвује" за своје дете, он му пружа оно
што треба и мора,...али извини,
па зар и деца не би требала да тим својим родитељима,
кад им затребају да им пруже
ПАЖЊУ, ЉУБАВ,.....и да уопште брину о свему што би им омогућило
достојанствен живот!
Није ме један "конкретан" пример потресао, него више њих.
Била сам више пута у прилици да помажем старијим људима, која
су била скроз запостављена од властите деце.