lazar1
Domaćin
- Poruka
- 4.645
Bravo kejti everi najt,ja nebi dedu poslao u dom vec na Kosovo ravno u boj sa siptarima,sta ce u domu.
-
- Popularno:
- Ne mogu dobiti porodicnu penziju
- У Хрватску стигло првих шест борбених...
- Putin: "Odmazda je spremna i biće bolna...
- Muško telo
- Lake letnje torte, kolači i ostali...
- Zasto svi mrze Srbe, a ne mrze Hrvate...
- Sada je sve jasno, borba protiv Vučića...
- Može li izbor učiteljice
- 60-godišnja žena se kvalifikovala za...
- Da li možete da priznate da imate neke...
Staracki domovi u Srbiji
- Začetnik teme crveni oblak
- Datum pokretanja
Bravo kejti everi najt,ja nebi dedu poslao u dom vec na Kosovo ravno u boj sa siptarima,sta ce u domu.
lazar1
Domaćin
- Poruka
- 4.645
Kcerka (doduse ne kod nas) kradom snimala sta se desavalo njenoj majci u starackom domu, jer je primetila modrice, odbijanje hrane od strane njene majke, strah, jednom recju UZAS:
Od ovog uzasa i prethodnog (ko zna koliko je takvih) tesko se oporaviti, zato uvek mislite da se to ne desava samo drugima, da mladost nije vecna, i da KAKO SEJES, TAKO ZANJES
Sad pljujte do Sudnjega dana, ne zanima me.
Moja savest je mirna, a vama koji me ispljuvaste, dobro zdravlje, vecnu mladost i sto vise vremena za forume
Pa kakve veze imaju ovi bolesni Englezi sa nama i nasim domovima,kod nas niko nikog ne bije samo se miluju i ljube.
Ketrin Linc
Obećava
- Poruka
- 54
Ja sam svog deku isto morala da smestim, imam malu decu a ni ne zivim blizu, stavrno nisam imala izbora Smestili smo ga u Umku u sprivati starački dom mogu vam reći uopšte nije loše. Bar ne brinem, ima tri obroka dnevno i lekare, kao i lekove. Najvažnije mi je da je on zadovoljan. Gledala sam razne domove, iz Beograda sam, i većina tih privatnih je u privatnim kućama. Ovde svaka soba ima svoje kupatilo, to mi je važno nekako, nemam pojma.
Taysa
Početnik
- Poruka
- 1
Jel može neko da mi preporuči DFom za stara lica i nepokretne osobe ?
kanarinka
Elita
- Poruka
- 16.443
Zavisi gde zivis,pa da ti bude u blizini.
ujovanovic
Početnik
- Poruka
- 1
Kako u ovom ludilu i izobilju starackih domova, legalnih i ilegalnih izabrati onaj pravi koji odgovara vrsti bolesti, starosnom dobu, konforu, ljubaznosti osoblja i.... Veliko pitanje?
mali roker
Elita
- Poruka
- 23.437
Posle svega sto sam ovde procitala uhvatila me je panika,sta je najbolje za bolesnu dementnu osobu?Da bude pored tebe ili da ide u dom?Drzavni ili privatni?U drzavnom se ceka,izgubis zivce kod prikupis sve papire,privatni su skupi...Stotinu pitanja,a tako malo odgovora.
Kod oca bolest jos uvek nije toliko uznapredovala da moram da mu menjam pelene,ali svaki put kad krenem u nabavku moram da razmisljam da li ce mu se piti kafa ili nece i hoce li ostaviti upaljen sporet i odsetati negde.
Sa muzem sam pricala o situaciji u kojoj smo,za pocetak smo odlucili da nam dolazi jedna zena,po preporuci,i bude sa njim dok smo mi odsutni.Nadam se da ce prihvatiti tu zenu a ako to ne bude pomoglo,koliko god surovo bilo ici ce u dom,jer ne zelim da upropastim detinjstvo svom detetu samo da bih u ocima komsiluka bila nesebicna cerka koja brine o ocu,a sa druge strane treba da brinem i o bezbednosti tog deteta koje ne moze da razume zasto deda koji je do pre pet minuta mazio sad odjednom psuje samo zato sto je igracku bacila na pod.
Sada treba biti mudar i odabrati ono sto je najbolje za sve.
U ovoj godini me ceka teska odluka.
Svesna sam da ce sta god da odlucim biti onih koji ce me osudjivati,ali me briga jer nisu oni ti koji zive sa dedom nego ja.
Kod oca bolest jos uvek nije toliko uznapredovala da moram da mu menjam pelene,ali svaki put kad krenem u nabavku moram da razmisljam da li ce mu se piti kafa ili nece i hoce li ostaviti upaljen sporet i odsetati negde.
Sa muzem sam pricala o situaciji u kojoj smo,za pocetak smo odlucili da nam dolazi jedna zena,po preporuci,i bude sa njim dok smo mi odsutni.Nadam se da ce prihvatiti tu zenu a ako to ne bude pomoglo,koliko god surovo bilo ici ce u dom,jer ne zelim da upropastim detinjstvo svom detetu samo da bih u ocima komsiluka bila nesebicna cerka koja brine o ocu,a sa druge strane treba da brinem i o bezbednosti tog deteta koje ne moze da razume zasto deda koji je do pre pet minuta mazio sad odjednom psuje samo zato sto je igracku bacila na pod.
Sada treba biti mudar i odabrati ono sto je najbolje za sve.
U ovoj godini me ceka teska odluka.
Svesna sam da ce sta god da odlucim biti onih koji ce me osudjivati,ali me briga jer nisu oni ti koji zive sa dedom nego ja.
kanarinka
Elita
- Poruka
- 16.443
Da ce ti biti lako ,nece.Sta god da odlucis,kajaces se sto nisi ono drugo,a i budi spremna na pljuvanje familije i nazovi prijatelja.
E,sad,mog oca sam prvobitno smestila u drzavni dom,i nije valjalo ne zbog vlasnistva doma vec sto ta ustanova je otvorenog tipa a ne za dementne.Pa je bio kuci kod mene oko godinu dana,onda ga smestismo i privatni dom u Bgu,i tu je bila katastrofa jer nisam bas svako slovo potpisanog ugovora citala,i nakon poziva njihove glavne sestre da oni ne mogu izaci u kraj sa njim,dovedoh ga kuci,ali avaj vlasnici doma me jurise da im placam jos 8 meseci,jer je kod njih proveo 4,a u ugovoru je pisalo godinu dana iako sam ja rekla da zelim da probam kako ce se prilagoditi,podmuklo su naveli vremenski rok iako smo imali drugaciji usmeni dogovor.Ubedise me a ne citam ugovor koji je bio na nekih petnaestak strana i da je on cista formalnost.Sipak,zato tri puta citaj ugovor koji potpisujes.Onda se u dvoristu kod kuce sapleo,seo na travu i polomio kuk.Iz bolnice ga vratise na nosilima nakon operacije,iako sam glavnom lekaru odnela svu dokumentaciju o njegovoj demenciji,medikamente mu nisu davali redovno vec su bili u fioci,pa ako ih sam uzme,a on pojma nije imao.Sest meseci sam mu lecila dekubite na petama zaradjenih u bolnici,jer je pre operacije lezao 10 dana sobzirom da nas zakacise uskrsnji praznici,i kako je bio poduprt nogama,na petama su se otvorile rane koje tesko zarastaju prvo zbog lokacije a drugo zbog dijabetisa.Dakle tih 6 meseci je bio nepokretan nakon operacije kuka.Nadjoh i zenu da ga gleda ali nisam imala ni tu srece,pa je sav teret pao na mene,pored ostalih obaveza i troje dece.Uglavnom sanirala sam mu dekubite,podigla ga na noge i onda sam psihicki sama pukla,jer mesecima nigde sa porodicom nisam izasla jer sa njim je uvek neko morao od nas biti.Opet se odlucih na privatni dom koji je bio otvoren u susednom mestu.Najzad tu sam imala srecu,zaista su profesionalci(vlasnica je radila u drzavnom domu i tu stekla iskustvo) imaju citav tima,od bolnicarki preko socialnog radnika koja se bavi njihovom socijalizacijom,med.sestara i lekara koje zovu po potrebi.Cena je kao u drzavnom domu,tako da ni ta stavka nije problem.U periodu od godinu ipo dana koliko je vec tamo imao je par puta zdravstvene padove,i oni su odreagovali blagovremeno i izvukli ga iz krize.Da je bio kod mene,ja dok bih stigla do pravog specijaliste izludela bih sa njim po cekaonicama.
Uglavnom,moj savet ti je da se dobro raspitas kod korisnika tj njihove dece o domu koji ti je u blizini.Kakva su njihova iskustva i koliko njihovi mili vec borave u toj ustanovi,kako se ponasaju u vreme zdravstvene krize itd.Od demencije se ne umire vec se sa njom moze ziveti niz godina.
mali roker
Elita
- Poruka
- 23.437
georga
Početnik
- Poruka
- 25
Evo, registrovala sam se na ovaj forum samo radi ove teme (za sada) jer je i mene stigla situacija u kojoj sam morala da donesem tešku odluku da smestim majku u starački dom.
Neću mnogo da širim priču da ne bih otišla u off, samo kratko da kažem da svi koji znaju moju situaciju, komšije, bliža i dalja rodbina kažu da nikad nisu videli da se neko tako i toliko brine i stara o roditelju.
Stvar je u tome što problemi moje majke traju godinama i snašlo ju je sve što je moglo da je snađe. Moždani udari pa delimična demencija kao posledica toga, pa lom jednog kuka, pa opet moždani udar, pa zaražena klostridijom u bolnici Sv. Sava pa sam je od toga lečila u kućnim uslovima 3 meseca, na kraju smo došli do vankomicina (ko se razume, jasno mu je šta je to i kako ga je teško nabaviti) i srećom izlečila se, a od te bakterije ljudi po bolnicama Srbije ladno umiru. Posle operacije kuka isto sam je lečila u kućnim uslovima, izvadila sam je iz bolnice sedmi dan jer su je prebacili na gerijatriju koja je pravi pakao (Gradska bolnica na Zvezdari), prohodavala je kući, imala sam intenzivnu negu u kući mesec dana sa sve lekarima, sestrama, terapeutom, snimanjem rentgenom u kućnim uslovima, pa komplikaciju upale pluća, pa zastoj bubrega, ne znam kako sam sve to preživela a nisam imala nikakvu pomoć (jedinica sam).
Pre cca 3 meseca se desio lom drugog kuka i sada nisu hteli da je operišu, navodno je bilo previše rizično zbog mogućnosti opet moždanog udara.
Samo da kažem da je to nešto najnehumanije što doktori mogu da urade, tj. da ostave te mučene starce tako neoperisane. Treba izdržati ležanje od 2 meseca, to često ni mlađi ne prežive.
Elem, shvatila sam da ovaj put nikako neću moći sama jer je majku u toj prvoj fazi bilo jako teško presvlačiti (bolan kuk) i to su morale da rade min. dve osobe. Zato sam je posle otpusta iz bolnice smestila u jedan privatni dom, možda i najskuplji kod nas i zadovoljna sam negom. Majka je preživela sve to i sada se polako vertikalizuje. I fizički je mnogo bolje i zato sada počinje priča ''hoću kući''.
Ja i dalje nisam u stanju takvu negu da organizujem kod kuće, jer i za to je potrebno mnogo novca, a ja da bih ga zaradila, skoro sam 12 sati otsutna, tj. radim. I ako je dovedem kući, opet ne mogu sama, tj. moram da tražim pomoć i to maltene za ceo dan, pa opet ostaje noć tokom koje je isto često potrebno nešto intervenisati, znači, ne bih ni noću mogla da se odmorim i verovatno bih takvim tempom pukla za mesec dana pa više ne bi bilo dobro ni meni ni njoj.
Zato sam sada odlučila da majku prebacim u jedan dom koji mi je jako blizu i moći ću da je posećujem svaki dan. Taj dom nije tako uslovan kao onaj u kome je majka sada ali to nije najvažnije i upravo o tome sam htela da pišem da bih pomogla i ostalima.
Dom u kojem je majka trenutno je savršen, pravljen je namenski, prostorije su velike, kreveti bolnički, kupatila prilagođena, toplo je, čisto. Osoblje je ljubazno i dosta se trude. Ali ...
Dom ima veliki kapacitet. Ima problem sa osobljem koje se često menja (za tri meseca promenile se 3 glavne sestre, a negovateljice se menjaju maltene na 7 dana). Za svo ovo vreme, moja majka ne zna nikog od njih po imenu, svi su joj ''sestra'' a to nije velika razlika u odnosu na bolnicu, mislim po pitanju socijalizacije i sticanja poverenja. Naravno da je po svim ostalim parametrima sto kopalja iznad naših bolnica. Jedino po imenu zna doktora (uvek je isti i naiđe svako jutro) ali doktor je tu 5 minuta i nema druženja sa njim i zna terapeuta koji isto dođe pola sata dnevno i to je to. Zato joj je postalo dosadno i naporno jer ona nije u stanju da ostvari kontakt sa ostalim korisnicima, teško razumeva i teško priča, za taj kontakt mora neko da se posveti njoj sa punom pažnjom.
Dom u koji ću da je prebacim je dosta manji, nije u prostornom smislu tako uslovan, komfor je manji, ali je topao i čist (sve sam obišla). Ono što mi je bitno je to da osoblje zna sve korisnike u glavu i kako dišu. I korisnici njih sve znaju po imenima što je moguće kada ih ima manje. Imaju i lekara i fizioterapeuta i ja se nadam najboljem, tj. da će uz fizički oporavak da dođe i do socijalizacije.
Tako da je zapravo teško dati preporuku za dom. Verujem da to zavisi i od karaktera, a naročito od fizičkog i mentalnog stanja korisnika. Nažalost, često je to prava lutrjia. Sve izgleda divno spolja, ali ne funkcioniše tako dobro kao što izgleda.
Ja se sada jako plašim tog prelaska u drugi dom, ali mora i to da se preživi, molim se da to sve prođe kako treba i da krene na bolje. I nisam zakucala za moju majku dom do kraja života, ako se vrati u neko stanje barem približno onom koje je bilo pre loma kuka, tj. da joj ne treba nadzor baš tokom svih 24 sata, možda je i vratim kući. Mada, i u kući nema nikakvo društvo i zapravo bi najbolja opcija i bio dom, ali takav dom gde bi se ona nekako uklopila u tu zajednicu i prihvatila tu okolinu i te ljude kao svoju porodicu, ali znam da su za to veoma male šanse.
Neću mnogo da širim priču da ne bih otišla u off, samo kratko da kažem da svi koji znaju moju situaciju, komšije, bliža i dalja rodbina kažu da nikad nisu videli da se neko tako i toliko brine i stara o roditelju.
Stvar je u tome što problemi moje majke traju godinama i snašlo ju je sve što je moglo da je snađe. Moždani udari pa delimična demencija kao posledica toga, pa lom jednog kuka, pa opet moždani udar, pa zaražena klostridijom u bolnici Sv. Sava pa sam je od toga lečila u kućnim uslovima 3 meseca, na kraju smo došli do vankomicina (ko se razume, jasno mu je šta je to i kako ga je teško nabaviti) i srećom izlečila se, a od te bakterije ljudi po bolnicama Srbije ladno umiru. Posle operacije kuka isto sam je lečila u kućnim uslovima, izvadila sam je iz bolnice sedmi dan jer su je prebacili na gerijatriju koja je pravi pakao (Gradska bolnica na Zvezdari), prohodavala je kući, imala sam intenzivnu negu u kući mesec dana sa sve lekarima, sestrama, terapeutom, snimanjem rentgenom u kućnim uslovima, pa komplikaciju upale pluća, pa zastoj bubrega, ne znam kako sam sve to preživela a nisam imala nikakvu pomoć (jedinica sam).
Pre cca 3 meseca se desio lom drugog kuka i sada nisu hteli da je operišu, navodno je bilo previše rizično zbog mogućnosti opet moždanog udara.
Samo da kažem da je to nešto najnehumanije što doktori mogu da urade, tj. da ostave te mučene starce tako neoperisane. Treba izdržati ležanje od 2 meseca, to često ni mlađi ne prežive.
Elem, shvatila sam da ovaj put nikako neću moći sama jer je majku u toj prvoj fazi bilo jako teško presvlačiti (bolan kuk) i to su morale da rade min. dve osobe. Zato sam je posle otpusta iz bolnice smestila u jedan privatni dom, možda i najskuplji kod nas i zadovoljna sam negom. Majka je preživela sve to i sada se polako vertikalizuje. I fizički je mnogo bolje i zato sada počinje priča ''hoću kući''.
Ja i dalje nisam u stanju takvu negu da organizujem kod kuće, jer i za to je potrebno mnogo novca, a ja da bih ga zaradila, skoro sam 12 sati otsutna, tj. radim. I ako je dovedem kući, opet ne mogu sama, tj. moram da tražim pomoć i to maltene za ceo dan, pa opet ostaje noć tokom koje je isto često potrebno nešto intervenisati, znači, ne bih ni noću mogla da se odmorim i verovatno bih takvim tempom pukla za mesec dana pa više ne bi bilo dobro ni meni ni njoj.
Zato sam sada odlučila da majku prebacim u jedan dom koji mi je jako blizu i moći ću da je posećujem svaki dan. Taj dom nije tako uslovan kao onaj u kome je majka sada ali to nije najvažnije i upravo o tome sam htela da pišem da bih pomogla i ostalima.
Dom u kojem je majka trenutno je savršen, pravljen je namenski, prostorije su velike, kreveti bolnički, kupatila prilagođena, toplo je, čisto. Osoblje je ljubazno i dosta se trude. Ali ...
Dom ima veliki kapacitet. Ima problem sa osobljem koje se često menja (za tri meseca promenile se 3 glavne sestre, a negovateljice se menjaju maltene na 7 dana). Za svo ovo vreme, moja majka ne zna nikog od njih po imenu, svi su joj ''sestra'' a to nije velika razlika u odnosu na bolnicu, mislim po pitanju socijalizacije i sticanja poverenja. Naravno da je po svim ostalim parametrima sto kopalja iznad naših bolnica. Jedino po imenu zna doktora (uvek je isti i naiđe svako jutro) ali doktor je tu 5 minuta i nema druženja sa njim i zna terapeuta koji isto dođe pola sata dnevno i to je to. Zato joj je postalo dosadno i naporno jer ona nije u stanju da ostvari kontakt sa ostalim korisnicima, teško razumeva i teško priča, za taj kontakt mora neko da se posveti njoj sa punom pažnjom.
Dom u koji ću da je prebacim je dosta manji, nije u prostornom smislu tako uslovan, komfor je manji, ali je topao i čist (sve sam obišla). Ono što mi je bitno je to da osoblje zna sve korisnike u glavu i kako dišu. I korisnici njih sve znaju po imenima što je moguće kada ih ima manje. Imaju i lekara i fizioterapeuta i ja se nadam najboljem, tj. da će uz fizički oporavak da dođe i do socijalizacije.
Tako da je zapravo teško dati preporuku za dom. Verujem da to zavisi i od karaktera, a naročito od fizičkog i mentalnog stanja korisnika. Nažalost, često je to prava lutrjia. Sve izgleda divno spolja, ali ne funkcioniše tako dobro kao što izgleda.
Ja se sada jako plašim tog prelaska u drugi dom, ali mora i to da se preživi, molim se da to sve prođe kako treba i da krene na bolje. I nisam zakucala za moju majku dom do kraja života, ako se vrati u neko stanje barem približno onom koje je bilo pre loma kuka, tj. da joj ne treba nadzor baš tokom svih 24 sata, možda je i vratim kući. Mada, i u kući nema nikakvo društvo i zapravo bi najbolja opcija i bio dom, ali takav dom gde bi se ona nekako uklopila u tu zajednicu i prihvatila tu okolinu i te ljude kao svoju porodicu, ali znam da su za to veoma male šanse.
Poslednja izmena:
mikanikolic
Zainteresovan član
- Poruka
- 252
Pozdrav
Interesuju me staracki domovi u Leskovcu ako neko ima iskustva. Trebam da smestim dementnu majku.Ja sam cuo za drzavni i ovaj privatni suncana jesen ako neko moze da predlozi koji je bolji neka se javi. Pozdrav
Interesuju me staracki domovi u Leskovcu ako neko ima iskustva. Trebam da smestim dementnu majku.Ja sam cuo za drzavni i ovaj privatni suncana jesen ako neko moze da predlozi koji je bolji neka se javi. Pozdrav
kanarinka
Elita
- Poruka
- 16.443
Najbolje ispred oba sacekaj rodbinu koja dolazi u posetu korisnicima i njih pitaj koliko i cime su zadovoljni a cime nisu.
mikanikolic
Zainteresovan član
- Poruka
- 252
Pozdrav kanarinka stari druze.Imas veoma prakticna resenja za odredjene probleme
Ima li neko informacije o domu za stare u Futogu?
mali roker
Elita
- Poruka
- 23.437
Poznato mi je da se u Futogu ceka oko godinu dana da neko bude primljen,minimum,a kakvi su uslovi u domu,nzm,samo neke price iz trece,cetvrte ruke,koje mi se bas nisu preterano svidele,a to je sve bilo pre vise godina,a sad se mozda mnogo toga promenilo,i ja bih volela da se jave oni koji imaju nekog od svojih bliznjih u Futogu,jer je to nama najblizi dom.
Dosta sam prelistavala ovu temu posto dam trazila dom za mamu. Pala je i polomila kuk i njena je zelja bila da ode u dom jer i ja i muz radimo i nismo u mogucnosti da je posecujemo cesto. Prijateljica mi je pomenula mali dom u Mladenovcu. Videla sam da se pominje neki dom iz Mladenovca na ovoj temi ali misllim da to nije taj, sveti nikola se zove. Mama mi je svesna samo ima tu povredu i ona je odusevljena. Atmosfera je kucna i osoblje je toplo, nemate utisak da str u ustanovi. Sto se nege tice takodje nikakvih primedbi nije imala. Bila sam jednom za vreme rucka i stvarno je divno mirisalo i nije se stedelo. Moja mama nije neka picajzla ali sigurno bi trazila da ostane tu da joj nije dobro. Videla sam da ima i dementnih i nepokretnih. Svidja mi se sto osoblje svima tepa. I mojoj mami su dali nadimak i vidim da joj se dopada ta prica. Odmah je pocela da vezba , to nam je bilo vazno da ima terapeuta. Ona je tek mesec dana ovde, nadam se da ce sve ostati ovako jer smo za sad jako zadovoljni
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.192
Ne desava se samo onima daleko od nas, niti samo drugima, ovaj tekst i slike ne bi trebalo da gledaju oni koji imaju slabe zivce, meni je bilo muka...
Inace, na ovaj dom se zale mnogi korisnici, jedan je pobegao jer su ih iscrpljivali gladju, a nadelzni kao odgovor kazu da dom i nema licencu.
Oni koji su prisiljeni da svoje najmilije daju u staracki dom, preporucujem da prvo vide licencu (izmedju ostalog):
FOTOGALERIJA: SKANDAL KOJI UZNEMIRAVA ZEMUNCE
JEZIVO: Starce u domu vezuju kanapom!
https://www.google.rs/search?q=vezali+starca+u+starackom+domu&oq=vezali+starca+u+starackom+
http://www.kurir-info.rs/lazar-gavrilovic-u-domu-za-stare-smo-mesecima-gladovali-clanak-1290047
Dakle, oprez Zemunci...
mikanikolic
Zainteresovan član
- Poruka
- 252
Draga Biljo samo jedan teksta sam procitao i mislim da ovaj Lazar Gavrilović ima neki psihicki problem.To za hranu mogu da poverujem da je tacno.Sta je hteo da kaze ovom recenicom " Od 30 korisnika 27 je bilo dementno. Kao da je to istureno odeljenje „Laze Lazarevića“. " dementni nisu za Lazu Lazarevica to su samo bolesnici kojima je potreban 24casovni nadzor. Normalno je da neke koji su dementni a cesto i nestabilni kada hodaju fiksiraju kako ne bi pali i povredili se kada ne mogu da budu uz njih.Nemoguce je da 1 bolesnik ima jednog negovatelja - u stvari moguce je ali bi to kostalo mnogo vise i sa srpskim standardom to je nemoguce platiti.Sve je moguce ali uvek treba uzeti sa rezervom svaki novinski clanak
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.192
Moguce je, mene je vise potresla slika vezanog starca, koji je tako vezan (pola na krevetu pola van njega) proveo 24. sata...Nijedno ljudsko bice nije zavredelo da tako skoncava u starosti i nemoci...Naravno da s rezervom treba prihvatiti neke stvari, ali, neke ipak treba ispitati. Zasto ta ustanova radi bez licence, dakle, ko joj je to ipak omogucio? Koliko ima takvih ustanova?
Negde sam procitala predlog da svaka soba treba da ima video kameru, da bi se pratio rad i osoblja ali, to su puste zelje. To kosta i sad da ne razvijamo diskusiju na novu temu...
Poslednja izmena:
mikanikolic
Zainteresovan član
- Poruka
- 252
Nisam mogao da vidim slika vezanog starca, koji je tako vezan (pola na krevetu pola van njega) proveo 24. sata.To sa kamerama i ne kosta toliko mnogo, ali stvarno ne znam kako mogu uopste da rade bez licence.To je Srbija itd. itd....
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.192
Ne znam, mozda link nije dobar, ukucaj na Google: Jezivo, starce u domu vezuju kanapom, izaci ce ti te slike (tekst) ali su uznemirujuce, ja cu ovde ostaviti jednu , ako moderator odluci da ne treba, neka brise.
Ni meni nije jasno kako neko moze da otvori takav objekat i radi bez licence, pa nije to dragstor s kucnim potrepstinama
mikanikolic
Zainteresovan član
- Poruka
- 252
Sad sam pogledao slike deluju jezivo.E sad dom nema licencu a ima regularnu dozvolu za rad. Novinari kurira koji su objavili slike bili u domu i uverili se da je sve ok. Vlasnik tvrdi da je slike namestila otpustena radnica i spreman je da ide na sud.Ne znam, moja dementna majka je trenutno u jednom domu i panika me hvata kada procitam ovako nesto.Ne znam, mozda link nije dobar, ukucaj na Google: Jezivo, starce u domu vezuju kanapom, izaci ce ti te slike (tekst) ali su uznemirujuce, ja cu ovde ostaviti jednu , ako moderator odluci da ne treba, neka brise.
Ni meni nije jasno kako neko moze da otvori takav objekat i radi bez licence, pa nije to dragstor s kucnim potrepstinama
j.e.l.e.n.a.
Elita
- Poruka
- 15.184
Kurir bas i nije novina kojoj bi ja u potpunosti verovala
Bombasticni naslovi i fotografije sumnjivog porekla su njima kao dobar dan
Naravno,svakakvih domova ima i ne pokusavam da branim nikog,ali ipak...
ja imam iskustva obe vrste...moja tetka je baku smestila u neki dom u okolini Beograda gde moju mamu nisu hteli da puste da vidi kakvi su im uslovi,osim onih koje su oni hteli da joj pokazu...uopste nisam sigurna da dom ima sve papire,ali valjda tip koji ga drzi radi u Hitnoj i ima veze i vezice na sve strane pa mu se svasta moze
sa druge strane jako sam zadovoljna uslovima u domu gde sam ja smestila mog dementnog oca...u sustini je koncipiran kao jedna velika kuca,i svi su kao porodica,zena koja ga vodi je mlada i puna energije,osoblje je u principu stalno vec skoro 4 godine.Nemaju standardno vreme poseta,pa sam u raznorazno vreme svracala i nikad nisam zatekla nered ili prljavstinu. Uopste se ne oseca ona teska atmosfera kakva ponekad moze da bude u prostorima gde zivi puno starih i bolesnih ljudi
Bombasticni naslovi i fotografije sumnjivog porekla su njima kao dobar dan
Naravno,svakakvih domova ima i ne pokusavam da branim nikog,ali ipak...
ja imam iskustva obe vrste...moja tetka je baku smestila u neki dom u okolini Beograda gde moju mamu nisu hteli da puste da vidi kakvi su im uslovi,osim onih koje su oni hteli da joj pokazu...uopste nisam sigurna da dom ima sve papire,ali valjda tip koji ga drzi radi u Hitnoj i ima veze i vezice na sve strane pa mu se svasta moze
sa druge strane jako sam zadovoljna uslovima u domu gde sam ja smestila mog dementnog oca...u sustini je koncipiran kao jedna velika kuca,i svi su kao porodica,zena koja ga vodi je mlada i puna energije,osoblje je u principu stalno vec skoro 4 godine.Nemaju standardno vreme poseta,pa sam u raznorazno vreme svracala i nikad nisam zatekla nered ili prljavstinu. Uopste se ne oseca ona teska atmosfera kakva ponekad moze da bude u prostorima gde zivi puno starih i bolesnih ljudi
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.192
Pa, svakako ce ta otpustena radnica imati sta da kaze, odnosno, razoblicice njene lazi ili ce ona razobliciti njih, to ce na kraju krajeva videti. Da li treba ili ne treba verovati Kuriru, ne znam, samo slike govore vise od hiljadu reci. Moguce da su posle objavljivanja slika, u domu sredili stvari, ali, sumnja uvek ostaje.
Verujem da je s tvojom majkom sve u redu, od srca zelim da jeste, i nemoj brinuti toliko, nisu svi ljudi isti. Sigurna sam da je mnogo manje neljudi od ljudi i da je tvoja majka u dobrim rukama...
Pozz
Moj otac je bio smesten u domu Elizabeta u Visnjici po svojoj volji i bilo je sve u redu dok je mogao da se brine sam o sebi. Problimi su nastali kad vise nije mogao da hoda. Ne mogu da kazem da ga sestre nisu gledale ali medicinska nega je bila na jako losem nivou. Oni imaju jednu doktorku koja dolazi dva puta nedeljno ali to svakako nije dovoljno za toliki broj korisnika a posebno o tome da su joj dijgnooze bile pogresne. Nisu prepoznali cak ni pad secera, dijareju, .Vlasnik je jedan bahati covek koji je prepunio dom korisnicima tako de vise ne postoji ni dnevna soba pa se korisnici skupljaju u hodnicima da bi se druzili. Moja iskustva sa domovima su prilicno losa ako imate sredstava bolje je placati nekoga da se brine o starima u njihovim domovima.
