oziman
Veoma poznat
- Poruka
- 11.565
Platonova dela Timaj i Kritija i cuvena Atlantida.
O Atlantidi su napisane hiljade knjiga. To izgubljeno ostrvo trazi se i dan danas. Medjutim zaboravlja se da je pisac Timaja i Kritije bio filozof a ne istoricar, i izgleda da je malo kome palo na um da Atlantidu ne treba tumaciti bukvalno, vec da je i to jedna alegorija izmedju ostalih koje je Platon obilato koristio u svojim delima pokusavajuci objasniti ljudima uzviseno ucenje o idejama.
Ideje su izvan oblika, izvan postajanja i nestajanja i samim tim one nisu opazljive culima, niti shvatljive razumom, tako da su potrebne alegorije i simbolicni jezik slika koji ce nesto sto je samo intuicijom dostizno pribliziti ljudima. Prica o Atlantidi je upravo to. Simbol covekovog duhovnog puta od unutrasnjeg Sunca -Sopstva, do svezanosti i posmatranja senki na zidu pecine.
Dakle ovde cemo Atlantidu obraditi na jedino ispravan nacin - filozofoski. A da li su napredne civilizacije ranije postojale nije bitno za Platonovo ucenje, vec je to pitanje istoricara. Uzgred, najnovija otkrica u Japanu ..ostataka civilizacije stare preko deset hiljada godina to i pokazuju ali kao sto rekoh to nema veze sa Platonom.
Bogove u Kritiji i Timaju mozemo tumaciti kao predstavnike ideja. A njihova podela zemlje na miran nacin i uz svuda prisutnu harmoniju pokazuje prapocetnu ravnotezu suprotnosti.
Medju njima Intelekt ili HTETI SAZNATI jeste bio ravnopravan sadrzioc svega i on je bio olicen u boginji mudrosti Ateni.
Atina -intelekt
Medjutim ovde se desilo nesto metafizicki znacajno sto je uticalo da ljudi zaborave svoju pravu prirodu i da jedino sto poznaju bude intelekt i njegove forme opazanja - senke na zidu pecine.
Rec "uredjenje" je ovde veoma znacajna jer je dotadasnja inteligibilna sloboda pretvorena u nuznost, u primenu kauzaliteta uzrok -posledica , u oprostoreno vreme i opazaje slika. Ljudi vise nisu od tada slobodni. Oni su svezani a tendencije volje nisu vise ravnopravne. Senke su za svezane ljude jedina realnost a unutrasnje Sunce je potonulo.
Pa sta je to potonulo unutrasnje Sunce ?
To je Atlantida a ovo je opis nje:
U ovom opisu sve vrvi od suprotnosti: pojasevi manji i veci, od zemlje i vode, dva izvora, jedan sa toplom drugi sa hladnom vodom, čvrste i topljive rude, pitome i divlje životinje itd. I sve to obasjano SUNCEM. Sta drugo Platon opisuje nego jedinstvo suprotnosti. Unutrasnje Sopstvo.
Znaci Atlantida je simbol Sopstva, a to ce nam narocito biti jasno ako uporedimo istocnjacke Mandale (simbole sopstva) sa Atlantidom.
Kritija je nedovrseno delo. Da ga je Platon zavrsio verovatno bi razjasnio stvari, ovako ostao je opis necega koje svi shvataju i uzimaju bukvalno, jer i ne mogu da zamisle da osim spoljnjeg kopna postoji i unutrasnje "kopno" koje je potonulo u nesvesno a sto je nista drugo do prava sustina svega... transcendentni svet stvari po sebi a Atlantida je simbol toga.
O Atlantidi su napisane hiljade knjiga. To izgubljeno ostrvo trazi se i dan danas. Medjutim zaboravlja se da je pisac Timaja i Kritije bio filozof a ne istoricar, i izgleda da je malo kome palo na um da Atlantidu ne treba tumaciti bukvalno, vec da je i to jedna alegorija izmedju ostalih koje je Platon obilato koristio u svojim delima pokusavajuci objasniti ljudima uzviseno ucenje o idejama.
Ideje su izvan oblika, izvan postajanja i nestajanja i samim tim one nisu opazljive culima, niti shvatljive razumom, tako da su potrebne alegorije i simbolicni jezik slika koji ce nesto sto je samo intuicijom dostizno pribliziti ljudima. Prica o Atlantidi je upravo to. Simbol covekovog duhovnog puta od unutrasnjeg Sunca -Sopstva, do svezanosti i posmatranja senki na zidu pecine.
Dakle ovde cemo Atlantidu obraditi na jedino ispravan nacin - filozofoski. A da li su napredne civilizacije ranije postojale nije bitno za Platonovo ucenje, vec je to pitanje istoricara. Uzgred, najnovija otkrica u Japanu ..ostataka civilizacije stare preko deset hiljada godina to i pokazuju ali kao sto rekoh to nema veze sa Platonom.
Bogove u Kritiji i Timaju mozemo tumaciti kao predstavnike ideja. A njihova podela zemlje na miran nacin i uz svuda prisutnu harmoniju pokazuje prapocetnu ravnotezu suprotnosti.
Sve tendencije ili stepeni objektivacije volje, ideje ili bogovi bili su ravnopravni "delovi" transcendentne celine svega, i nijedna tendencija nije se suprostavljala drugoj niti vodila rat sa drugom, niti izrazavala svoje pravo naspram drugih.
Medju njima Intelekt ili HTETI SAZNATI jeste bio ravnopravan sadrzioc svega i on je bio olicen u boginji mudrosti Ateni.
Atina -intelekt
Ovo je opis ideje koja postoji u osnovi intelekta ili opis jedne od tendencija volje "hteti saznati" kako bi rekao Sopenhauer.
Medjutim ovde se desilo nesto metafizicki znacajno sto je uticalo da ljudi zaborave svoju pravu prirodu i da jedino sto poznaju bude intelekt i njegove forme opazanja - senke na zidu pecine.
Rec "uredjenje" je ovde veoma znacajna jer je dotadasnja inteligibilna sloboda pretvorena u nuznost, u primenu kauzaliteta uzrok -posledica , u oprostoreno vreme i opazaje slika. Ljudi vise nisu od tada slobodni. Oni su svezani a tendencije volje nisu vise ravnopravne. Senke su za svezane ljude jedina realnost a unutrasnje Sunce je potonulo.
Pa sta je to potonulo unutrasnje Sunce ?
To je Atlantida a ovo je opis nje:
Taj kraj je ovako izgledao: od mora prema sredini celog ostrva pružala se ravnica. Prema predanju, ona je posebnom lepotom i izuzetnom plodnošću nadmašivala sve ravnice. Pokraj nje, a opet u sredini ostrva, uzdizao se oniži breg na udaljenosti od 50 stadija. Posejdon opijen Klejtom, sjedini se s njom, i brežuljak na kome je ona živela opkoli i dobro utvrdi. Postavio je, naime, naizmenično jedne oko drugih manje i veće pojaseve od zemlje i vode, i to dva od zemlje i tri ispunjena morskom vodom. Rastojanje među pojasovima bilo je svuda jednako, kao da je šestarom merio iz sredine ostrva. Sam Posejdon, kao bog, sa lakocom uredi središnje ostrvo: iz izvora šiknuše na površinu zemlje dva mlaza, jedan sa toplom drugi sa hladnom vodom, a iz nedara zemlje proizvede on raznovrsnu i obilnu hranu.
Samo ostrvo najvećim delom pružalo sve ono što im je bilo potrebno za život. Najpre, sve što se dobije iz nedara zemlje: čvrste i topljive rude, i jednu vrstu rude zvanu "oreihalk". Danas znamo samo njegovo ime, a onda je oreihalk značio više od imena. Vadili su ga na mnogim mestima ostrva i, osim zlata, tadašnji ljudi su ga veoma cenili. Ostrvo je u izobilju rađalo sve ono što šuma pruža tesarima za rad. Bilo je na njemu dovoljno hrane i za pitome i za divlje životinje. Najzastupljeniji na Atlantidi bili su slonovi.Hranila je ona i ovu, po prirodi najveću i najproždrljiviju životinju, ali i sve ostale: močvarske, jezerske, rečne, kao i sve one što žive po brdima i dolinama. Osim toga ostrvo je proizvodilo i odgajalo mirise koje još i sada zemlja negde rađa: u"korenju, travi, stablima, sokovima što struje u cveću ili plodovima. Darivala je, zatim, i pitome plodove: suve i drvenaste. Od suvih, one koji nam služe kao osnovna hrana, a zatim i one koje koristimo kao prijatan dodatak, a čije sve vrste ovde nazivamo jednim imenom mahunasto povrće. Od drvenastih plodova, što daju i hranu i piće i ulje, zemlja je rađala i ono lako kvarljivo, koje nam pruža zadovoljstvo i doprinosi boljem raspoloženju, a zatim i ono koje, posle večere, iznosimo kao prijatan desert i sredstvo za ublažavanje muka zasićenog stomaka. Sve ove lepe i čudesne plodove darivalo je tada, u neograničenim količinama, ovo sveto ostrvo obasjano SUNCEM.
Platon Kritija
U ovom opisu sve vrvi od suprotnosti: pojasevi manji i veci, od zemlje i vode, dva izvora, jedan sa toplom drugi sa hladnom vodom, čvrste i topljive rude, pitome i divlje životinje itd. I sve to obasjano SUNCEM. Sta drugo Platon opisuje nego jedinstvo suprotnosti. Unutrasnje Sopstvo.
Znaci Atlantida je simbol Sopstva, a to ce nam narocito biti jasno ako uporedimo istocnjacke Mandale (simbole sopstva) sa Atlantidom.
Kritija je nedovrseno delo. Da ga je Platon zavrsio verovatno bi razjasnio stvari, ovako ostao je opis necega koje svi shvataju i uzimaju bukvalno, jer i ne mogu da zamisle da osim spoljnjeg kopna postoji i unutrasnje "kopno" koje je potonulo u nesvesno a sto je nista drugo do prava sustina svega... transcendentni svet stvari po sebi a Atlantida je simbol toga.
