_Krang_
Domaćin
- Poruka
- 3.752
U drugoj polovini 8 veka nove ere, kralj Franaka, Pipin Mali, pun nade i hrabrosti, osokoljen zaštitom svetog duha, zaputio se u Italiju, rešen da Langobarde olakša balasta života na jednoj istoj teritoriji i da ih oslobodi stresa i muke profanog života. Langobardi su sami krivi, niko ih nije bio po ušima da prisvajaju tudje i da odjednom, ti nomadi žele državu. A teritorija, ni manje ni više, tudja.
Pripojivši ravenski egzarhat, neotesani Langobardi su pripretili i samom arhiepiskopu rimskom, iliti Papi i time prizvali gnev božji na sebe. Pipin je kaznio Langobade a kao zahvalnost Papi, što je poslao duha svetog da brani Pipina od langobardskog oružja, poklonio mu je čitav ravenski egzarhat i naravno, ostavio mu Rim.
Tako je nastala “Papska država” 756 godine nove ere. Papska država, kao i svaka druga država, imala je svoje uspone i padove…Papa je ponekad saradjivao, ponekad naredjivao a ponekad slušao. Za takvo stanje stvari krivi su vladari moćnih evropskih monarhija, medju kojima se povremeno javljala crna ovca, koja se odmetnula od “puta i pastira božjeg”, i neretko su takvim ljudima razne nehrišćanske stvari padale napamet. Recimo, Heinrichu IV je palo napamet da sam postavlja biskupe u svom carstvu…kao da on zna nešto o Bogu, pozivu biskupa, i težini koju biskup nosi na svojim plećima…zato je prošao tako kako je prošao…završio je na kolenima, moleći Papu za oproštaj. Sreća je njegova da je Papa milostiv, jer i Bog je milostiv, te mu je progledano kroz prste. Ipak, ima i svetlih primera. Jedan od francuskih kraljeva, je toliko gotivio Papu da ga je smestio u svoj letnjikovac… No, Papa se ipak vratio u Rim, što bi se reklo “na svoje”.
Tužna sudbina je zadesila papsku državu negde oko 1860 godine. Bezbožna vladajuća garnitura Sardinije oduzima skoro dve trećine papske države. Bezbožnici su išli tako daleko da su zauzeli i Rim na juriš…posle dugih i iscrpljuljućih pregovora, zaključen je takozvani lateranski sporazum, gde se ova priča srećno završava. Papa ponovo dobija svoju državu - Vatikan dobija nezavisnost, povlašćen status, kao i posebne finansijske povlastice.
Vatikanom upravlja Papa, koga bira savet kardinala i izbor je doživotan. Papa vlada apsolutistički, budući da ima sudsku, izvršnu a nadasve i iznad svega legitimnu vlast. Papa upravlja preko Rimske kurije a ta dva entiteta čine celinu koja se zove Sveta stolica.
Vatikan se nalazi u centru Rima, oivičen je zidinama, koje štite Papu od bezbožnika,a zidine se završavaju trgom Sv. Petra i sofisticiranom kolonadom Lorenza Berninia gde nastupa “ulica pomirenja”. Papu čuva čuvena ”Švajcarska garda”, osnovana 1506 godine za vreme Pape Julija II (poznat pod nadimkom “strašni Papa”). Garda se sastoji od 110 pripadnika, koji brinu za sigurnost Svetog Oca, čuvaju njegovu rezidenciju i protokolarno služe kao svečana garda.
Pored verskog i političkog, Vatikan je i mesto velikog kulturnog značaja. Zdanja kao što su bazilika Sv. Petra i Sikstinska kapela sadrže dela velikih umetnika – Berninija, Rafaela, Mikelandjela… Vatikanska biblioteka je, kako kažu, jedna on najopremljenijih na svetu. Ipak, ona u sebi nosi i dozu mistike zahvaljuljući Vatikanskoj tajnoj biblioteci. Ova arhiva najvise golica maštu, kako učenjaka, tako i običnog sveta. Tamo su navodno zapisane najveće tajne o poreklu čoveka, planete zemlje i univerzuma, koje bi, (prema nekim tumačenjima) ako bi se obelodanile odvele čovečanstvo u kolektivno ludilo…i zbog toga su pod ključem. Budući da je ovo srpski forum, valjalo bi napomenuti i to da je tamo zapisana i “Istina o Srbima”. Tamo su spisi koji dokazuju da su Srbi najstariji narod(Božji narod), a neki tvrde da tamo piše i da su Srbi došli sa planete Sirius. Bilo kako bilo, Papa je ultra zanimljivo zanimanje, gledano iz tog ugla, jer je okružen više nego zanimljivim štivom koje, ne sumnjam, revnosno iščitava.
Neke od knjiga (ne one iz tajne biblioteke) možete naći ovde : http://www.vaticanlibrary.va
Maštu ljudi takodje golica i Vatikanska riznica za koju se , kao i za biblioteku, priča da je jedna od najopremljenijih na svetu.
Veoma lep i nezaobilazan deo Vatikana je i vatikanska bašta, koja sadrži zdanja iz srednjeg veka, renesanse, baroka, gde takodje vidimo “potpise” vrhunskih umetnika. Meni je lično zanimljiv lavirint kraj koga je zasadjen autentični kedar iz Libana, poznat još iz antičkog doba kao vrlo cenjeno drvo. Blizu tog lavirinta je i maslinovo drvo koje je poklon države Izrael.
Trg Sv. Petra
Vatikanska bašta
Vatikanska biblioteka
