dragosh
Veoma poznat
- Poruka
- 11.827
Modest Kolerov, bivši Putinov načelnik Uprave za međuregionalne i kulturne veze, za NT objašnjava trenutne odnose između Beograda i Kremlja, i poručuje:
Rusiji niste potrebni kao most sa EU
Vojislava Crnjanski Spasojević
Modest Kolerov, direktor moskovske informativne agencije Regnum i bivši visoki funkcioner u Putinovoj administraciji, šokirao je prošle nedelje srpske kolege.
Na okruglom stolu ISAC fondacije o rusko-srpskim odnosima u Beogradu, oštro reagujući na izlaganje srpskih istoričara, rekao je da u Srbiji vladaju mnoge predrasude u odnosu na Rusiju. Jedna od najvećih je da je Moskvi Srbija potrebna kao saveznik u Evropskoj uniji.
- U istupanju beogradskih kolega čula se teza da je buduće članstvo Srbije u EU izuzetno povoljno za Moskvu, s obzirom da bi se tako povećao broj članica koje „istorijski“ bolje razumeju Rusiju. Po mom mišljenju, to je ni na čemu zasnovana zabluda. Koliko se sećam, o želji da postanu „most“ ili posrednik između Rusije i Evrope govorilo se u političkim i poslovnim krugovima i u Letoniji, Litvaniji, Ukrajini, Moldaviji, Bugarskoj, Poljskoj itd. Ipak, praksa pokazuje da Rusija formira bolje odnose sa „starom Evropom“ (Nemačkom, Francuskom, Italijom, Španijom), nego sa „novom“. Osim toga, Rusija ima i uvek je imala mogućnost da direktno komunicira sa EU, bez pomoći lobista.
Da li bi Rusiji odgovarala Srbija u EU i NATO ili ne, i zbog čega?
- Neizbežno je da EU i NATO progutaju Srbiju. Ali za Srbiju je važno kako će tačno izgledati to „gutanje“, odnosno da li će dobiti adekvatno pravo glasa u zamenu za predaju svog suvereniteta Briselu. A Rusija više nema izbor - tražiti u tom neizbežnom gutanju nekakve pogodnosti ili ne.
Kako tumačite najnoviji stav Moskve da će se sporazum o slobodnoj trgovini s našom zemljom promeniti ukoliko uđemo u EU?
- Ne znam ništa o tome. Sumnjam da je ta povezanost realna.
Prema Vašim ocenama, koji su ruski interesi na Zapadnom Balkanu?
- Stabilnost, bezbednost i tranzit energije.
U Srbiju stižu velike ruske banke i kompanije. Zašto smo odjednom postali ekonomski zanimljivi za Moskvu?
- Na Balkanu ruske kompanije ne dolaze samo u Srbiju, nego i u Bugarsku, Hrvatsku, Crnu Goru. Srbija nema nikakvih posebnih konkurentnih prednosti: tačnije, one su iste kao i kod njenih suseda - relativno jeftina aktiva, usluge i radna snaga, geografska i kulturna bliskost.
Kako to da, prema Vašim saznanjima, nije ranije došlo do takve saradnje, s obzirom da je Vlada bivšeg premijera Koštunice važila za prorusku?
- Aktiviranje odnosa između Rusije i Srbije nije povezano sa promenom vlade, nego sa trezvenim proračunom: kako iskoristiti rentabilnost i kulturnu bliskost radi obostranog dobra. Srbija je najzad uspela da se pozabavi time.
Da li možda znate kakav je položaj ruskog kapitala ovde?
- Nisam čuo ništa posebno što bi ga razlikovalo od položaja u drugim zemljama; tipične mogućnosti i za Ruse tipični problemi.
Da li će nova ekonomska saradnja uticati i na političke odnose dve zemlje?
- U ruskoj praksi ekonomska saradnja je ili rezultat političke saradnje, ili se razvija nezavisno od nje. Ekonomska saradnja, nažalost, nikada ne utiče na političke odnose.
Ovde se mnogi političari hvale da imaju rusku podršku. Da li Moskva ima političkog favorita u Srbiji?
- Moskva nema favorita u Srbiji. Onaj ko govori suprotno, jednostavno - izmišlja.
Beogradski analitičari poznaju Rusiju koliko i meteorologiju
Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin istakao je da se Rusija neće mešati u unutrašnje prilike u Srbiji. Pojedini beogradski analitičari misle suprotno. A Vi?
- Ako „izvesni beogradski analitičari“ već znaju šta će Rusija da radi, onda je najbolje da ih pitate za prognozu vremena 2010. godine. Mislim da su oni isti takvi stručnjaci za Rusiju kao i eksperti u oblasti meteorologije.
Bili ste visokokotirani u administraciji Vladimira Putina. Da li možete da nam otkrijete sa kim se od srpskih političara i biznismena tada sretao?
- Susreti predsednika Putina su nabrojani na zvaničnom sajtu Kremlja.
Peglanje odnosa sa susedima
Modest Kolerov (46) je po profesiji istoričar, a tema kojom se posebno bavio je ruska istorijsko-filozofska misao krajem 19. i početkom 20. veka. O tome je napisao 13 knjiga.
Tokom karijere radio je u nekoliko informativnih novinskih agencija, a na Višoj ekonomskoj školi predavao je informacionu politiku. Od 2005. do 2007. bio je načelnik Uprave predsednika Rusije za međuregionalne i kulturne veze sa inostranstvom. Bila je to neka vrsta vladinog odeljenja za poboljšanje odnosa Rusije s bivšim sovjetskim republikama, koje je trebalo da obuzda nadolazeću plimu „obojenih“ revolucija i zaštiti ruske geopolitičke interese u susedstvu.
Kolerov važi za iskusnog političkog operativca, zakletog antifašistu i eksperta za komunikacije.
http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/54/
Poslednja izmena:
)
Kakav mazohizam!!! 
