Ovo je diskutabilno. Možda u profesionalnim vojskama toga ima na zavidnom nivou, ali u našoj armiji uglavnom nije bilo tako. Kao podoficir na odsluženju vojnog roka i niži oficir u rezervnom sastavu bio sam suočen sa nefunkcionisanjem lanca komandovanja, čak sam i u ratnim uslovima u većini prilika bio prepušten sam sebi, improvizovao sam, pomagalo mi je oslanjanje na iskustvo veterana kojima sam bio okružen. Disciplina je postojala samo u tragovima. Protivnik sam tako (ne)organizovane vojske.
Јбт, још испада да је патриотизам нека негативна појава, а да је борба за своју земљу нешто лоше...
Ако се неко не би борио за своју земљу, да ли би се борио за свој град? А за своју кућу? За своју породицу? Или би рекао:''Ево силуј ми децу, спали ми кућу - ја сам пацифиста!''
Sacekao bi da to uradi (da brani njega, njegovu porodicu...) umesto njega neko drugi, neko na koga gleda sa visine, nekoga ko nije "pacifista".Или би рекао:''Ево силуј ми децу, спали ми кућу - ја сам пацифиста!''
Normalan covek se brani kada je napadnut ili licno, ili dopusta da ga brani neko drugi.Niko ih nije pitao da li zele da budu branjeni... mozda bi te njihovi odgovori iznenadili
Ako se ne brani ne zaslužuje da bude čovek.
Koliko sam ja shvatila ovde nije rec o tome da li se neko slaze sa odredjenom politikom ili ne, vec sta uciniti kada do rata ipak dodje.
