Astral-Blade
Aktivan član
- Poruka
- 1.684
Светска глобална криза презадужености и хиперпродукције која хара тренутно по свету у основи има један једини узрок, а то је потпуно извитоперено и погрешно схватање новца као некакве робе, дуга или вредности саме по себи, што људи прихватају здраво за готово, а монетарне власти то максимално користе да убирају харач. Новац не може бити роба из простог разлога јер нема употребну вредност. Нема је ни папирни новац (осим ако не мислите да потпалите ватру са њим), а поготово је нема елетронски, тренутно најапстрактнији могући новац који се емитује (дописује) директно на текуће рачуне.
Новац није ни дуг, јер зашто би нека државна институција па макар то била Централна банка зајмила сама себи, тј. својој држави или друштву паре чије покриће се иначе налази у новоствореној вредности – производњи добара и услуга за чију размену и служи. Прави, некредитни новац је дакле медијатор, посредник у размени робе и услуга и као такав треба да има третман јавног добра односно поклона јер он то и јесте по својој природи. Давно је прошла ера племенитих метала, али народу је то неко „заборавио“ да каже и објасни како ствари у данашње модерно време треба да функционишу.
Можда би најсликовити пример тог маћехинског и заосталог феудалног односа власти према свом народу био тај да родитељ узме 1000 динара од свог детета и каже му ако будеш добар и вратиш ми те паре за 3 месеца са каматом од 150 дин, ја ћу бити вољан да ти опет узмем паре и позајмим наравно уз камату (а можда и више ако будеш добар). Звучи перверзно и сумануто, али нажалост верно одсликава однос власти према свом друштву о коме би јели требала да брине и за чији бољитак да се бори.
Ова светска криза је дакле чисто монетарни феномен, јер се новац емитује на погрешан начин и убацује у систем на погрешном месту, што је велики апсурд и неправда. Жалосно је и за сваку осуду да се сва ова силна отпуштања, затварања фирми јер „ето нема пара“, инфлација, задуженост, банкроти, беспарица, неизвесност, страх... имају за узрок то што неко не жели или једноставно не зна да је само довољно одштампати паре и поделити буџетским корисницима као поклон.
Зашто баш њима? Зато што је понуда далеко већа од тражње и давање тих пара у производњу или инфраструктуру би само погоршало ствари и повећало инфлацију. За износ емитованог некредитног новца држава би смањила порезе и додатно потпомогла привреду, а са њом и цело друштво. Овим би се брзо отклонила беспарица у друштву, а инфлација би била заустављена, јер не би више било бескрајне кредитне експанзије која се досад користила за покриће постојећих дугова и камата стварајући једно врзино коло задужености.
Новац није ни дуг, јер зашто би нека државна институција па макар то била Централна банка зајмила сама себи, тј. својој држави или друштву паре чије покриће се иначе налази у новоствореној вредности – производњи добара и услуга за чију размену и служи. Прави, некредитни новац је дакле медијатор, посредник у размени робе и услуга и као такав треба да има третман јавног добра односно поклона јер он то и јесте по својој природи. Давно је прошла ера племенитих метала, али народу је то неко „заборавио“ да каже и објасни како ствари у данашње модерно време треба да функционишу.
Можда би најсликовити пример тог маћехинског и заосталог феудалног односа власти према свом народу био тај да родитељ узме 1000 динара од свог детета и каже му ако будеш добар и вратиш ми те паре за 3 месеца са каматом од 150 дин, ја ћу бити вољан да ти опет узмем паре и позајмим наравно уз камату (а можда и више ако будеш добар). Звучи перверзно и сумануто, али нажалост верно одсликава однос власти према свом друштву о коме би јели требала да брине и за чији бољитак да се бори.
Ова светска криза је дакле чисто монетарни феномен, јер се новац емитује на погрешан начин и убацује у систем на погрешном месту, што је велики апсурд и неправда. Жалосно је и за сваку осуду да се сва ова силна отпуштања, затварања фирми јер „ето нема пара“, инфлација, задуженост, банкроти, беспарица, неизвесност, страх... имају за узрок то што неко не жели или једноставно не зна да је само довољно одштампати паре и поделити буџетским корисницима као поклон.
Зашто баш њима? Зато што је понуда далеко већа од тражње и давање тих пара у производњу или инфраструктуру би само погоршало ствари и повећало инфлацију. За износ емитованог некредитног новца држава би смањила порезе и додатно потпомогла привреду, а са њом и цело друштво. Овим би се брзо отклонила беспарица у друштву, а инфлација би била заустављена, јер не би више било бескрајне кредитне експанзије која се досад користила за покриће постојећих дугова и камата стварајући једно врзино коло задужености.