gost 10000
Veoma poznat
- Poruka
- 10.858
petrana
istina je da ne mogu da znam kako je nekome u svojoj koži, ali umem dobro da slušam i nisam parafrazirao..nego citirao....generacijsko pitanje za te ljude itd..u emisiji kao da je bio nekad....nisam parafrizirao.malo samo ..ja sam bila srećna kad sam pronašla ljude koji su bili jednako nesrećni kao ja.......
e, i samo..ovim ljudima je život bio daleko od monotonog..ali, ono što ja znam, poznajući ljude koji su mi bili bliski i koji su nas mnogo mlađi napustili, jer nisu umeli da se "održavaju" na drogama, a da istovremeno žive..nekad to traje decenijama, pa ko ume...za sve njih važi da su bili nesrećni ovde i sa nama...i nije im bilo stalo, odnosno - sve im je manje bivalo stalo..
istina je da ne mogu da znam kako je nekome u svojoj koži, ali umem dobro da slušam i nisam parafrazirao..nego citirao....generacijsko pitanje za te ljude itd..u emisiji kao da je bio nekad....nisam parafrizirao.malo samo ..ja sam bila srećna kad sam pronašla ljude koji su bili jednako nesrećni kao ja.......
Poslednja izmena:
). Posto smo svi tu prisutni imali manje ili vise dodira i sa drogama i sa alkoholom – sa kojim smo se intenzivno druzili i to vece – mogli smo i licnim iskustvom podrzati argumente za ovaj ili onaj nacin vaspitanja. Da skratim, svi smo se slozili da je vaspitanjem moguce uticati na ponasanje deteta, ali da nije moguce potpuno iskljuciti mogucnost da ce se ono ipak odati toj vrsti poroka, tj. da, uz vaspitanje, karkaterne osobine, jacina volje i nacin razmisljanja osobe ipak ima presudan uticaj na konacan ishod. Pa su onda krenuli primeri, evo Zika je reagovao ovako, Mika onako a Jelica, pak, potpuno drugacije. Zustra diskusija je, koliko se prisecam, nastala na moju izjavu da negde mogu da razumem (ne i da podrzim!) narkomane jer su to ljudi koji imaju buntovnu crtu u sebi, ali nedovljno jaku volju da u strejt stanju uticu na to da svoj zivot ucine sadrzajnijim, pa onda pribegavaju stimulansima koji to cine umesto njih...beze u virtuelni svet u kome se osecaju bolje, zivlje, nego u stvarnom svetu. I da kad bih ja odlucivala da li je bolje proziveti svoj zivot jednolicno, bez uzbudjenja, strasti, dozivljaja, monotono, ceo zivotni vek do smrti u danu mrmota, ili ludo i brzo ali kratko, pa makar, ako osoba drugacije ne moze ili ne ume, uz droge i alkolhol, nekako mi privlacnije ovo drugo. Usledilo je opste zrgrazavanje muskog dela prisutnih i sva ona uobicajena objasnjena da je to glupo, da covek mora da se bori, da uziva u normalnom zivotu i u malim stvarima itd. Sve je to ok, ali opet – ako ja ne mogu da sebe oslobodim inhibicija, i ne mogu da se prepustim uzivanju...mozda je ipak bolje da napravim neki eksces sa alkoholom i nesto dozivim, pa makar i tako, nego da ceo zivot provedem potpuno trezno i trezveno, radeci od jutra do sutra iste stvari. Uvek pomislim na poslednjih 15 sekundi zivota, kada, kazu neki, ceo zivot bljesne u covekovom umu kao film. Ako ne dozivim nista, ne osetim nista, ne napravim nijedno sranje, nikakav iskorak iz redovnog, normalnog, uobicajenog, drustveno prihvatljivog, sta ce mi proci kroz glavu? Prazan film? Ili ponavljanje jedne te iste scene...i the-end. Ako stvari polarizujemo do ekstrema, sta je bolje izabrali, kratak brz zivot pun dozivljaja – nebitno kakvih, lepih i ruznih podjednako uz seks, droge i alkohol, ili dug, trezan, jednolican, bezbojan i dosadan? 
samo ako ovde nema 7(smrtnih) GLAVNIH grehova to ne znaci da nema onih drugih po rangu ...blud je za reprodukiju a ne za ljubavisanje sa tamo nekim slepim gordim bakama koje tvrde pazar do 60 godine i traze oprost da im budem decko imas svog andjela njega gnjavi meni daj da umocim al dobro ovo je malo marketing 
