Софија
Legenda
- Poruka
- 52.897
Kapitalni fond za tople tendere
__________________________________________
Novi Sad
Ekskluzivno: Članovima Demokratske stranke u Vojvodini dosta Bojana Pajtića i njegove grupe građana posebnih sklonosti
Kapitalni fond za tople tendere
Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine stavljen je pod direktnu kontrolu Bojana Pajtića i njemu bliskih ljudi. Ova vest je nesumnjivo obradovala njegove muške prijatelje koji teže skupim igračkama, savršenom izgledu i suptilnim odnosima. Istraživači Tabloida u saradnji sa svojim izvorima u vrhu pokrajinske državne i stranačke elite, pronašli su bezbroj dokaza da Pajtić doživljava Vojvodinu kao nezavisnu rimsku provinciju, a sebe kao dekadentnog prokonzula koji jede ležeći, i propoveda neobične vrste ljubavi. Društvo malo, ali odabrano. Počelo su da sumnjiče jedni druge, a tikva samo što nije pukla. Bruka jeste.
Mile Ješanov
Milica Grabež
Gospodin Momčilo Milović je bio pravnik u pokrajinskoj bolnici u Novom Sadu. Od 2001. bio je direktor sportskog centra u Vrbasu, a na to mesto postavio ga je zemljak Mića Jovović vrbaški funkcioner. Ništa čudno, ovako počinju mnoga politička prijateljstva u Srbiji, ali ovaj čovek otišao je mnogo dalje od političkog prijateljstva, pa je postao lični "rizničar" i čuvar nebrojenog vojvođanskog blaga koje ima da teče, ali samo po nalogu njegovih šefova.
Takozvana vojvođanska politička elita, Bojan Pajtić, Dragoslav Petrović i Dušan Elezović dali su mu direktorsku fotelju Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine pre godinu dana, da bude direktna veza za reketiranje korisnika sredstava koje daje fond. Svako ko hoće pare iz fonda mora da isplati Miloviću 10 do 12 procenta, dok se ne umeša profesor Petrović, koji traži i 30 odsto, kad se grade putevi.
Od 10, 12 ili 30 procenta koje uzima ova grupa, pet procenata ide njihovoj Demokratskoj stranci, njenom pokrajinskom odboru u Novom Sadu. O tome u Novom Sadu pričaju i socijalisti, jer je i njima nuđeno isto gde god su u vladajućoj koaliciji.
Na taj način praktično sve pokrajinske pare idu kod Milovića, jer je Bojan Pajtić uradio kako mu je rekao Petrović, da sve pare povuče iz ''ministarstava'' Izvršnog veća, i da sa njima gazduje samo Milović i njegov Fond, tako da sad procenat mogu da uzimaju samo glavni igrači, a sitni mogu da uzmu samo sitne pare.
Momčilo Milović je inače glavni zadužen da napuni džepove velikih, proždrljivih riba.
Poslednjih 50 godina su sekretari u pokrajini trošili pare za ono što rade pokrajinski sekretarijati, sve dok Milović nije postavljen da im bude "kapo", i sve što treba nekome da daju iz budžeta, moraju da pitaju Dragoslava Petrovića i sekretara za finansije Jovicu Đukića, koji je skretničar za novce, ali i član kriminalne grupe koju zovu "10 do 30 posto".
Parola autonomaša je originalna - ''Pare vaše u džepove naše'', samo što Pajtić, Petrović i Đukić u stvari ne znaju da Milović uzima ''nešto'' i za samog sebe, bez znanja nalogodavaca, i što krije da se ne sazna, jer bi dobio po prstima što otima tuđ kajmak.
Profesor Dragoslav Petrović je stari komunista, kojima je bio dosadio, i popeo se na glavu drugim profesorima na fakultetu pre dvadeset godina, kad je bio na katedri za fiziku Prirodno matematičkog fakulteta. Hvalio se da ga štiti profesor Zelenović, koji je ''gradio brze pruge'' kad je bio predsednik vlade Srbije, kod Miloševića, ali mu to nije pomoglo kod komunista, jer nikako nisu hteli da ga puste da bude pokrajinski funkcioner, jer su znali s kakvom cvećkom imaju posla.
Onda je g. Petrović kratko vreme bio član Reformske stranke Ante Markovića, pa se potom pokušao ubaciti u Savez komunista- Pokret za Jugoslaviju kod generala Stevana Mirkovića, da ima bolji kontakt sa Mirom Marković.
Potom je bio u Reformistima kod Đerđa Ozera, kad su na izborima dobili dva mesta sekretara u gradu Novom Sadu. Takvo mesto je koštalo 200.000 maraka, za koje pare je Dragoslav Petrović odustao od funkcije gradskog sekretara za privredu. Uzeo je pare i dao stranci 30.000 maraka.
I gle čuda, jednog dana, kad mu je ćerka otišla u radnju i ostavila prazan stan, kobajagi došli obijači i odneli kusur od 170.000 maraka! Potom je, da se ne sazna da je pare prisvojio, pričao da ima alibi, jer su mu ti obijači ukrali i pištolj!
Ove Petrovićeve laži ipak nisu prošle. Potom ga je u centru grada udario auto kod bioskopa "Arena", kad je prelazio preko ulice.
Bio je u komi mesec dana, dok mu nisu operisali lobanju. Doktori kažu da nema pola mozga, pa zato i zamuckuje kad govori, ali je napredovao u karijeri, jer ga je, kad su ga izbacili reformisti, uzeo Mićunović u svoj Demokratski centar, gde se Petrović brzo posvađao sa Mićunovićem.
Kada je na izborima samom sebi poslao pisma podrške od 12 fantomskih odbora Demokratskog centra, da pokaže kako ga kobajagi svi vole i hoće da bude biran za funkcionera, sklonjen je sa političke scene.
Kad je prošao oktobar 2000. godine, izvukli su ga na volšeban način iz zaborava, da bude direktor posrnulog instituta "Vinča", propale naučne ustanove za atomsku energiju iz vremena socijalizma.
I u Vinči je gospodin Dragoslav Petrović napravio veliki cirkus, i nema ko ga nije zamrzeo iz dna duše, jer je bio bezobrazan diktator i tračara koja je zavadila sve ljude i iživljavala se sa njima.
Junoša Bojan Pajtić postavio je Petrovića za sekretara za nauku i tehnologiju u pokrajini, jer je Dragoslav jaka ličnost za Pajtića, koja voli da se u sve upliće, i da iz svega vadi pare, a od toga obojica imaju korist, a znaju se sa novosadskog univerziteta, gde je Petrović isto mutio sa finansijama, a ženu je postavio za predsednika Saveta univerziteta, iako nije bila zrela ni za savet mesne zajednice.
Dragoslav Petrović je i na univerzitetu mućkao s parama, kad je uzimao pare fakultetima koji su ih zaradili iz drugih izvora, i usmeravao ih u projekte od kojih je opet uzimao procenat, što mu je omiljena radnja.
Zamerio se i bio profesoru Radovanoviću iz Kamenice, od kog je uzeo pare da ga čuva i da bude doživotni direktor, za 100.000 evra. Pare je Petrović dobio, ali je Radovanović ipak dobio otkaz. Petrović neće da vrati te pare, iako ga Radovanović zbog toga svugde blati, i hoće da mu se osveti.
Dragoslav Petrović u Fondu za kapitalna ulaganja vodi glavnu reč. Njega sluša direktor Milović, sem kad ne krade za sebe, što mora jako da krije pred Dragoslavom, jer on ne voli kada drugi kradu bez njegovog znanja. Tako procenti cure u tuđe, a ne Dragoslavove džepove.
__________________________________________
Novi Sad
Ekskluzivno: Članovima Demokratske stranke u Vojvodini dosta Bojana Pajtića i njegove grupe građana posebnih sklonosti
Kapitalni fond za tople tendere
Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine stavljen je pod direktnu kontrolu Bojana Pajtića i njemu bliskih ljudi. Ova vest je nesumnjivo obradovala njegove muške prijatelje koji teže skupim igračkama, savršenom izgledu i suptilnim odnosima. Istraživači Tabloida u saradnji sa svojim izvorima u vrhu pokrajinske državne i stranačke elite, pronašli su bezbroj dokaza da Pajtić doživljava Vojvodinu kao nezavisnu rimsku provinciju, a sebe kao dekadentnog prokonzula koji jede ležeći, i propoveda neobične vrste ljubavi. Društvo malo, ali odabrano. Počelo su da sumnjiče jedni druge, a tikva samo što nije pukla. Bruka jeste.
Mile Ješanov
Milica Grabež
Gospodin Momčilo Milović je bio pravnik u pokrajinskoj bolnici u Novom Sadu. Od 2001. bio je direktor sportskog centra u Vrbasu, a na to mesto postavio ga je zemljak Mića Jovović vrbaški funkcioner. Ništa čudno, ovako počinju mnoga politička prijateljstva u Srbiji, ali ovaj čovek otišao je mnogo dalje od političkog prijateljstva, pa je postao lični "rizničar" i čuvar nebrojenog vojvođanskog blaga koje ima da teče, ali samo po nalogu njegovih šefova.
Takozvana vojvođanska politička elita, Bojan Pajtić, Dragoslav Petrović i Dušan Elezović dali su mu direktorsku fotelju Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine pre godinu dana, da bude direktna veza za reketiranje korisnika sredstava koje daje fond. Svako ko hoće pare iz fonda mora da isplati Miloviću 10 do 12 procenta, dok se ne umeša profesor Petrović, koji traži i 30 odsto, kad se grade putevi.
Od 10, 12 ili 30 procenta koje uzima ova grupa, pet procenata ide njihovoj Demokratskoj stranci, njenom pokrajinskom odboru u Novom Sadu. O tome u Novom Sadu pričaju i socijalisti, jer je i njima nuđeno isto gde god su u vladajućoj koaliciji.
Na taj način praktično sve pokrajinske pare idu kod Milovića, jer je Bojan Pajtić uradio kako mu je rekao Petrović, da sve pare povuče iz ''ministarstava'' Izvršnog veća, i da sa njima gazduje samo Milović i njegov Fond, tako da sad procenat mogu da uzimaju samo glavni igrači, a sitni mogu da uzmu samo sitne pare.
Momčilo Milović je inače glavni zadužen da napuni džepove velikih, proždrljivih riba.
Poslednjih 50 godina su sekretari u pokrajini trošili pare za ono što rade pokrajinski sekretarijati, sve dok Milović nije postavljen da im bude "kapo", i sve što treba nekome da daju iz budžeta, moraju da pitaju Dragoslava Petrovića i sekretara za finansije Jovicu Đukića, koji je skretničar za novce, ali i član kriminalne grupe koju zovu "10 do 30 posto".
Parola autonomaša je originalna - ''Pare vaše u džepove naše'', samo što Pajtić, Petrović i Đukić u stvari ne znaju da Milović uzima ''nešto'' i za samog sebe, bez znanja nalogodavaca, i što krije da se ne sazna, jer bi dobio po prstima što otima tuđ kajmak.
Profesor Dragoslav Petrović je stari komunista, kojima je bio dosadio, i popeo se na glavu drugim profesorima na fakultetu pre dvadeset godina, kad je bio na katedri za fiziku Prirodno matematičkog fakulteta. Hvalio se da ga štiti profesor Zelenović, koji je ''gradio brze pruge'' kad je bio predsednik vlade Srbije, kod Miloševića, ali mu to nije pomoglo kod komunista, jer nikako nisu hteli da ga puste da bude pokrajinski funkcioner, jer su znali s kakvom cvećkom imaju posla.
Onda je g. Petrović kratko vreme bio član Reformske stranke Ante Markovića, pa se potom pokušao ubaciti u Savez komunista- Pokret za Jugoslaviju kod generala Stevana Mirkovića, da ima bolji kontakt sa Mirom Marković.
Potom je bio u Reformistima kod Đerđa Ozera, kad su na izborima dobili dva mesta sekretara u gradu Novom Sadu. Takvo mesto je koštalo 200.000 maraka, za koje pare je Dragoslav Petrović odustao od funkcije gradskog sekretara za privredu. Uzeo je pare i dao stranci 30.000 maraka.
I gle čuda, jednog dana, kad mu je ćerka otišla u radnju i ostavila prazan stan, kobajagi došli obijači i odneli kusur od 170.000 maraka! Potom je, da se ne sazna da je pare prisvojio, pričao da ima alibi, jer su mu ti obijači ukrali i pištolj!
Ove Petrovićeve laži ipak nisu prošle. Potom ga je u centru grada udario auto kod bioskopa "Arena", kad je prelazio preko ulice.
Bio je u komi mesec dana, dok mu nisu operisali lobanju. Doktori kažu da nema pola mozga, pa zato i zamuckuje kad govori, ali je napredovao u karijeri, jer ga je, kad su ga izbacili reformisti, uzeo Mićunović u svoj Demokratski centar, gde se Petrović brzo posvađao sa Mićunovićem.
Kada je na izborima samom sebi poslao pisma podrške od 12 fantomskih odbora Demokratskog centra, da pokaže kako ga kobajagi svi vole i hoće da bude biran za funkcionera, sklonjen je sa političke scene.
Kad je prošao oktobar 2000. godine, izvukli su ga na volšeban način iz zaborava, da bude direktor posrnulog instituta "Vinča", propale naučne ustanove za atomsku energiju iz vremena socijalizma.
I u Vinči je gospodin Dragoslav Petrović napravio veliki cirkus, i nema ko ga nije zamrzeo iz dna duše, jer je bio bezobrazan diktator i tračara koja je zavadila sve ljude i iživljavala se sa njima.
Junoša Bojan Pajtić postavio je Petrovića za sekretara za nauku i tehnologiju u pokrajini, jer je Dragoslav jaka ličnost za Pajtića, koja voli da se u sve upliće, i da iz svega vadi pare, a od toga obojica imaju korist, a znaju se sa novosadskog univerziteta, gde je Petrović isto mutio sa finansijama, a ženu je postavio za predsednika Saveta univerziteta, iako nije bila zrela ni za savet mesne zajednice.
Dragoslav Petrović je i na univerzitetu mućkao s parama, kad je uzimao pare fakultetima koji su ih zaradili iz drugih izvora, i usmeravao ih u projekte od kojih je opet uzimao procenat, što mu je omiljena radnja.
Zamerio se i bio profesoru Radovanoviću iz Kamenice, od kog je uzeo pare da ga čuva i da bude doživotni direktor, za 100.000 evra. Pare je Petrović dobio, ali je Radovanović ipak dobio otkaz. Petrović neće da vrati te pare, iako ga Radovanović zbog toga svugde blati, i hoće da mu se osveti.
Dragoslav Petrović u Fondu za kapitalna ulaganja vodi glavnu reč. Njega sluša direktor Milović, sem kad ne krade za sebe, što mora jako da krije pred Dragoslavom, jer on ne voli kada drugi kradu bez njegovog znanja. Tako procenti cure u tuđe, a ne Dragoslavove džepove.
