KAFA

koto:
a moram da priznam, da sam to sa glinom oduvek tela da radim..:klap:
aj nek me neko nauci, kuvacu mu kafu svaki dan:(
Kliknite za proširenje...

To moramo da nagovorimo konzab da nam dovede drugaricu kad se vrati sa Tibeta..
da nam kaže gde da nadjemo tocilo i sve ono što treba i gde i kako da pečemo
posle ono što izvajamo..:mrgreen:..sećam se da je to najteži deo posla,glina lako
ispuca i džaba trud..:confused:
 
hehehe..ja ako te budem ucila..onda ces pripadati pravcu moderna...heheheheh..smrc imam jos malo kafe i malo vremena..zene sta cete danas raditi
ja moram da vam se pohvalim to mi mami osmeh...u petak mi izlazi knjiga...mmmmmmm...ponosna sam..kad se budem vratila sa danasnjih obaveza ostvicu vam ovde kao post jednu pricicu iz moje knjige..verujem da cete uzivati
 
evo ovo je kraj knjige tako zavrsava
Бесконачни рецепт о срећи

Лако се прави. Лезите у кревет, поновите довољан број пута да је све у реду (па не знам тачно који је то довољан број пута, увек импровизујем, па можете и ви) вежбајте осмех на огледалу, шетајте увече пса, или се сами прошетајте (самоћа је некад изврсна ствар) прочитајте књигу (неку), пустите гласно музику, али неку ултра веселу, са пуно ритма, и играјте, назовите другарицу и кажите да имате нешто важно да јој кажете, а реците јој да сте јој захвални што вас је слушала кад вам је било тешко, и да је волите и због тога, гледајте у звезде (предивне су), ако имате децу као ја, љубите их сваки дан. Кад се ваше усне спусте на њихов образ, осети се неописива срећа, удахните њихов мирис осетићете се живим, а да то, тога тренутка, због разноразних проблема, куцање вашег срца је нешто најмање што сте желели... И запамтите, никада није све тако црно као што је црно. Научите да у црно ставите бело и свакога дана стављајте бело док не дођете до белог. Признајем за то су потребне године, али шта су године наспрам читавог живота. Што је рекао један мој друг, ми смо сви велики корак за нас, а мали за човечанство, али због тога вас неће бити брига.
Споменула сам вероватно у једном од рецепата астролошке заврзламе са планетама и свим тим чудесима. Ја сам вам сада мирна као бубица, јер сам померила Уран, или то већ нешто тако, па ми он сад прави чудо невиђено... мада, ја сам специјалиста за чуда и то разна... Ако хоћете да брзином светлости изгубите живце, па ја сам вам у томе екперт као онај из вица... молим те врати ми мог овчарског пса... хихи. Ако је и вама нека планета направила чудо, добро размислите шта можете применити као рецепт за срећу.
Немојте ујутро када се пробудите да помислите да сте срећни, јер нисте у кожи неког другог, нееее, помислите да сте срећни, јер сте се прво пробудили, јер сте осетили нешто што нисте никад, јер сте волели, јер волите, јер вас је неко волео, јер вас неко воли... комбинаторика је огромна и све опције су одличне.
Ја вам свима желим леп живот... топао, насмејан, са што мање тужних и болесних дана.
Осмехните се, јер осмех чини чуда... а потом обавезно нешто поједите... има нечега и у храни.
 
i evo jos jedne

Бело месо

Е, ово, углавном једу деца, а и нама се деси да пробамо. Све у свему, бело месо се исече на танке шницле, посоли, поспе зачином це, намаже сенфом, премаже уљем, пече, и онда дођу лавићи и поједу све.
Кад се пече бело месо на роштиљу увек се сетим једне заједничке тајне акције, мога деда Паје и мене, коју никада нисам никоме испричала, јер је то била најстоже чувана тајна.
Он је био баш страсан риболовац. Годинама се будио у неко зло доба и одлазио на Дунав да пеца караше и штуку. Било је ту и неких других риба, али никад се није враћао празних руку и никада није хтео да једе, да би нама било више, и увек се враћао срећан. Наравно да је упознао остале пецароше. Никад ми није било јасно шта ти људи раде данима, по цео дан, и како могу толико да ћуте. Да би ми открио тајну дивног ћутљивог пецарошког живота, повео ме је једном са собом, али сам морала да положим заклетву и да никада, без обзира на методе мучења, баба Тинки нећу ништа причати.
Било је довољно да кажем добро, деда... и заклетва је била положена.
Дакле, устали смо у зло доба. Ја мислим да је било 3 ујутро. Претходне вечери деда је месио неке мрвице хлеба са неких 100 чудеса, све му се брк осмехивао, док је то паковао, али, чудно, запаковао је и рузмарин, со, босиљак, сенф?... и још свашта нешто... и једно паковање белог меса,хм.
Добро... Стигли смо, у то неко зло доба, до обале Дунава, а ја сам се стално плашила како ће сад искочити змија... фуј! Успут нигде никог, као да ништа није живо... а онда на обали Дунава општенародно весеље. Шатори, лампе, столице, камперски столови, кафа већ кувана... и пуно људи. 'Ајмо, Пајо, кафицу, па да поставимо прибор,рекао је један од тих зелених људи са огромним чизмама и неким шлемом на глави, хихихи, као рудар, само му је фалила она лампа. Касније сам сазнала да је то неки Мићко из Качарева звани Триполи, ГЛАВНИ РИБОЛОВАЦ, који је чак ловио и на Средоземном мору и то са харпуном, хихихи... чуј, уловио сабљарку... Био им је Бог и батина, пецао рибу, припремао роштиљ, а онда, уместо рибе, сви су јели његово специјално припремљено пилеће бело месо. То, да једу роштиљ, а није риба, открила сам неколико сати касније, промрзла, уморна, у међувремену ми се језик осушио и отпао, јер сам морала да ћутим... верујте, то је мука жива. Једино што сам чула, било је бућкање воде, звук блинкера кад их намотавају и одмотавају, тихо звиждукање оног пецароша рудара (касније сам открила да је то песма Милораде, бекријо...) и моја издајничка црева. У том неком полу већ изнемогло гладном стању осећала сам мирис роштиља, видела дивне парчиће белог меса... мммммм... почела сам да халуцинирам.
Ја лудим, помислила сам, али нисам. Човек-рудар, човек-харпун, припремио је најбоље бело месо које сам икада јела. Љубоморно сам чувала рецепт, али мислим да је време да га откријем. Онако, успут, да вас обавестим. Никада баби нисам рекла да деда није јео рибу, јер није био гладан, а и ко би када је Микица пекао бело месо које је стајало у маринади од маслиновог уља, морске соли, зачина це, неколико вињака (ваљда су ти пецароши зато били тако срећни) сенфа, першуновог листа и рузмарина... бар је тако рекао тада... а нема разлога да му не верујем.
Овај рецепт нисам рекла раније... због деце. Ма, знате, тај вињак... клинци су и без њега већ довољно... активни.
 
drage dame bilo mi je zadovoljstvo..nekako sam na politici izgubila jedan moj zenski deo...i zaboravila kako je slatko cakulati sa zenama..ljubim vas...vidimo se posle
 
Samo mi reci..imaš li malo mleka,ubi me ta tvoja jaka kafa..odlično pišeš i čula sam za tog
Mićka iz Kačareva..:lol:

Vidite šta sam našla na tavanu...:per:

slika-LJUBAVNI-ROMANI--168582x400.jpg
..ljubavnički romani..:hahaha:
 
Borac za prava zivotinja:
Hehe, tzv. herc romani.

Hmm, ja čuvam "Trag" romane. :lol:
Seća li ih se neko?
Kliknite za proširenje...

Nešto se ne sećam tog naziva "Trag" to mi nešto mnogo ozbiljno zvuči..
..jesu li i to bili ljubavniČKI..?:lol:
Sećam se pomame za tim romanima,menjale smo se i u dahu iščitavale sadržaj.
Kad se sad latim nekog romana,oću da se prevrnem od smeha ali ipak su
mi drage te uspomene i sećam se tih romantičnih emocija,nekad.:D

:kafa:
 
Dobro jutro.:DMoja mama i danas cuva u sanduku kreveta gomilu tih romana,ljubomorno ih cuva i odrzava.Koliko vidim ovde su se okupili pisci.Primate li me u drustvo?
 
LBarbara:
Nešto se ne sećam tog naziva "Trag" to mi nešto mnogo ozbiljno zvuči..
..jesu li i to bili ljubavniČKI..?:lol:
Sećam se pomame za tim romanima,menjale smo se i u dahu iščitavale sadržaj.
Kad se sad latim nekog romana,oću da se prevrnem od smeha ali ipak su
mi drage te uspomene i sećam se tih romantičnih emocija,nekad.:D

:kafa:
Kliknite za proširenje...

"Trag" je bila edicija krimi romana. :kafa:

Što se tiče herc romana: nisam bila fan istih.
Uvek mi je to delovalo kao jedna te ista priča, sa razlikama samo u nijansama:
Medicinska sestra, guvernanta ... Ukratko: siromašna ali u svemu ostalom savršena devojka (lepa, pametna, dobra, vredna, poštena :lol:), posle gomile peripetija, pronalazi izabranika svog srca, a taj je najčešće bogati udovac za dvoje male dece (koja obožavaju dotičnu junakinju). Naravno, uvek joj radi o glavi zla suparnica, tj. vamp žena.

Arhtetip svih herc romana: "Rebeka", D. De Morier
Posle su se pojavile Danijela Stil, Žaklin Suzan, Barbara Kartlend.
I tako je nastalo tzv. "žensko pismo". :mrgreen::lol:
 
eeee...tu ste.....joj ljudi hehehe boli glava..sinoc bila u Lazinom teletu...sve klinci i mi matori hehehehe..pubijasmo se ko zvecke...al bilo dobro..lako bih mogla da se primim na takve stvari....ludovanje
 
@Marta..naravno,dobro došla..čekamo i neki tvoj tekst kao ulaznicu..:lol:

ps..šalim se..:)

@Borčice..uvek si bila ista.Mene su pratile promene tokom odrastanja,neko
konstantno traženje,čini mi se ponekad da se ni dan danas nisam pronašla nigde
ali,avaj,nikad nije kasno..:)
Cela ta priča oko ljubavnih romana me neodoljivo podseća na bajke za malo
starije devojčice..:D

@Konzab..baš ti čudan nadimak ne mogu lako da ga napišem..:confused:..
teram sebe da odem na neko mesto gde ima puno dece i da vidim kako se oni
danas zabavljaju...iz ove perspektive mi se čini da su naše generacije bile
maštovitije..:D
 
konzab:
eeee...tu ste.....joj ljudi hehehe boli glava..sinoc bila u Lazinom teletu...sve klinci i mi matori hehehehe..pubijasmo se ko zvecke...al bilo dobro..lako bih mogla da se primim na takve stvari....ludovanje
Kliknite za proširenje...
au bre sto tamo ima dobra rakija..malina..ja se letos odusevila:D
nisam bila sto godina..vec vidim da cemo negde ponoviti:mrgreen:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

tab503
Kafa
Odgovora
9
Pregleda
256
Contezanovich
Contezanovich

Back
Top