Ja cu posmatrati sada taj osecaj malo kroz njegov (moguci) smisao, i necu unapred pretpostavljati da taj osecaj ima nekog smisla.
Bol nam je nezeljen i neprijatan osecaj. Sa druge strane, on je koristan i zeljen kao indikator (a ne kao osecaj), i prija nam sto postoji neki indikator za to da u telu nesto treba izleciti, da nesto nije u redu. Jer glupo bi bilo da nemamo neki indikator. Ali bol kao osecaj, a ne kao indikator, nije zeljen, sto znaci da mi zaista zelimo imati indikator da sa telom nesto nije u redu, ali ne zelimo da on bude "neprijatan" odnosno "bolan".
Samo to sto je "bolan" znaci da mozda utice na nas. Ako postoji neki smisao tog uticaja, to je onda uticaj da se pokusamo izleciti, koji nas dotice kao "zelja da bol prestane". Na primer, mozda se neko nekad ne bi zeleo izleciti, da nema bola, ili bi (ali bi to pokusao prekasno). Dakle, bol mozda ima smisao neke prisile da uradimo nesto nevoljno (za one kojima je to zaista nevoljno), odnosno daje nam motiv da uradimo nesto sto necemo (za one koje nece), tj. da se izlecimo, ili da se izlecimo "na vreme" (za one koji oce ali su lenji).
Medjutim, sada cu ovo posmatrati sa neke analiticke strane gledista.
Bol mozda nije uopste indikator toga da je nesto u telu lose, i da treba izleciti, nego je mozda nesto sto nastaje istovremeno kada se taj indikator javi. Na primer, indikator da nesto nije u redu sa zubom je mozda jedno, a bol sasvim drugo. U tom slucaju bol ne bi imao lokaciju, i ako bi mi mozda bili u zabludi da on ima lokaciju, koju u stvari ima samo ovaj indikator mesta gde nesto nije uredu. Dakle, mozda bol nije indikator toga da nesto nije u redu, nego "pratilac" toga indikatora.
Medjutim, da li on mora pratiti taj indikator (ili ne). Mozda zaista ne mora, mozda mozemo imati osecaje da nesto nije u redu koji nisu bolni, i mozda cak i kad ih imamo ne umemo da ih prepoznamo.
S ovog aspekta, shvatamo da jos uvek ne shvatamo da li je bol indikator da nesto nije u redu, ili ne.
Zar nekim razumnim bicima uopste treba ugradjivati neki jako neprijatan osecaj (bol) da bi se izlecili, zar oni to ne bi pokuali i bez "neprijatnog osecaja", cisto iz zelje da duze zive, zar taj indikator ne moze biti barem "neutralan" po pitanju prijatno/neprijatno, kao sto je recimo vid neutralan po tom pitanju?
Odgovor ipak nije onaj koji vam je prvi pao na pamet. Moglo bi se reci da je smislenost toga sto je bol neprijatan u "dobijanju zastite od drugih", jer "drugi" koji sam zna koliko je bol neprijatan nece dugo razmisljati o tome da li ga osoba koja kaze da je nesto boli laze ili govori istinu, vec ce pokusati da pruzi pomoc, jer ako ne pruzi onda moze biti kriva ako ne za smrt (niko nije umro od glavobolje) ono bar za "bolni dozivljaj" drugog, a osim toga cak i ako ne treba pomoc (neki caj za glavobolju, koji bi ipak ublazio bol) i ako ce osoba ostati ziva i zdrava i pored nekog manjeg problema, to sto "drugi" zna kako je kad nesto boli ce prisiliti drugog da ipak pruzi nesto lepo (caj recimo) ovome koji boluje, jer ce mu time maci "sam bol" (cak i ako mu ne makne "zivotnu opasnost" koje zaista nema neki put kad nesto boli).
Da, zaista bi ova II razglabanja koja sam dao bila i vise nego smislena u korist objasnjenja toga "zasto je bol osecaj koji boli", medjutim, ko god ih prihvati mora mozda i da izmeni uopste pogled na culnost, jer ovako opisan smisao bola dovodi pitanje 'da li je bol u stvari samo kolektivna histerija' na tapetu. Mozda mi uopste ne moramo osecati bol, i mozda je to sto osecamo bol u stvari odraz dusevne poremecenosti za koju smo sami krivi!
Medjutim, cak i u tom slucaju vidi se da je priroda pored "osecaja lokacije na kojoj nesto nije u redu" (koji cemo razlikovati od samog osecaja bola, zato sto je to razlicita vrsta informacije), koji moramo pripisati njoj i reci da je urodjena mogucnost osecaja, ostavila neki "pin" na koji mi mozemo tom osecaju dodati i neki jos osecaj, kao sto je "bol", i kao sto je bilo sta drugo, sto znaci da je priroda tu ostavila mogucnost za kolektivne histericnosti.
Zaista, razmatranje ovog osecaja nije ni malo lako, i ja nisam rekao nista korisno i konkretno, medjutim, molio bih sve koji bi na ovoj temi rado pisali o "fiziologiji" "anatomiji" itd. da to urade jedino ako su upuceni u te stvari, a da inace to ne rade. Isto tako, kada iznosite misljenje u koje niste sigurni, naglasite to da niste sigurni u njega.
Bol nam je nezeljen i neprijatan osecaj. Sa druge strane, on je koristan i zeljen kao indikator (a ne kao osecaj), i prija nam sto postoji neki indikator za to da u telu nesto treba izleciti, da nesto nije u redu. Jer glupo bi bilo da nemamo neki indikator. Ali bol kao osecaj, a ne kao indikator, nije zeljen, sto znaci da mi zaista zelimo imati indikator da sa telom nesto nije u redu, ali ne zelimo da on bude "neprijatan" odnosno "bolan".
Samo to sto je "bolan" znaci da mozda utice na nas. Ako postoji neki smisao tog uticaja, to je onda uticaj da se pokusamo izleciti, koji nas dotice kao "zelja da bol prestane". Na primer, mozda se neko nekad ne bi zeleo izleciti, da nema bola, ili bi (ali bi to pokusao prekasno). Dakle, bol mozda ima smisao neke prisile da uradimo nesto nevoljno (za one kojima je to zaista nevoljno), odnosno daje nam motiv da uradimo nesto sto necemo (za one koje nece), tj. da se izlecimo, ili da se izlecimo "na vreme" (za one koji oce ali su lenji).
Medjutim, sada cu ovo posmatrati sa neke analiticke strane gledista.
Bol mozda nije uopste indikator toga da je nesto u telu lose, i da treba izleciti, nego je mozda nesto sto nastaje istovremeno kada se taj indikator javi. Na primer, indikator da nesto nije u redu sa zubom je mozda jedno, a bol sasvim drugo. U tom slucaju bol ne bi imao lokaciju, i ako bi mi mozda bili u zabludi da on ima lokaciju, koju u stvari ima samo ovaj indikator mesta gde nesto nije uredu. Dakle, mozda bol nije indikator toga da nesto nije u redu, nego "pratilac" toga indikatora.
Medjutim, da li on mora pratiti taj indikator (ili ne). Mozda zaista ne mora, mozda mozemo imati osecaje da nesto nije u redu koji nisu bolni, i mozda cak i kad ih imamo ne umemo da ih prepoznamo.
S ovog aspekta, shvatamo da jos uvek ne shvatamo da li je bol indikator da nesto nije u redu, ili ne.
Zar nekim razumnim bicima uopste treba ugradjivati neki jako neprijatan osecaj (bol) da bi se izlecili, zar oni to ne bi pokuali i bez "neprijatnog osecaja", cisto iz zelje da duze zive, zar taj indikator ne moze biti barem "neutralan" po pitanju prijatno/neprijatno, kao sto je recimo vid neutralan po tom pitanju?
Odgovor ipak nije onaj koji vam je prvi pao na pamet. Moglo bi se reci da je smislenost toga sto je bol neprijatan u "dobijanju zastite od drugih", jer "drugi" koji sam zna koliko je bol neprijatan nece dugo razmisljati o tome da li ga osoba koja kaze da je nesto boli laze ili govori istinu, vec ce pokusati da pruzi pomoc, jer ako ne pruzi onda moze biti kriva ako ne za smrt (niko nije umro od glavobolje) ono bar za "bolni dozivljaj" drugog, a osim toga cak i ako ne treba pomoc (neki caj za glavobolju, koji bi ipak ublazio bol) i ako ce osoba ostati ziva i zdrava i pored nekog manjeg problema, to sto "drugi" zna kako je kad nesto boli ce prisiliti drugog da ipak pruzi nesto lepo (caj recimo) ovome koji boluje, jer ce mu time maci "sam bol" (cak i ako mu ne makne "zivotnu opasnost" koje zaista nema neki put kad nesto boli).
Da, zaista bi ova II razglabanja koja sam dao bila i vise nego smislena u korist objasnjenja toga "zasto je bol osecaj koji boli", medjutim, ko god ih prihvati mora mozda i da izmeni uopste pogled na culnost, jer ovako opisan smisao bola dovodi pitanje 'da li je bol u stvari samo kolektivna histerija' na tapetu. Mozda mi uopste ne moramo osecati bol, i mozda je to sto osecamo bol u stvari odraz dusevne poremecenosti za koju smo sami krivi!
Medjutim, cak i u tom slucaju vidi se da je priroda pored "osecaja lokacije na kojoj nesto nije u redu" (koji cemo razlikovati od samog osecaja bola, zato sto je to razlicita vrsta informacije), koji moramo pripisati njoj i reci da je urodjena mogucnost osecaja, ostavila neki "pin" na koji mi mozemo tom osecaju dodati i neki jos osecaj, kao sto je "bol", i kao sto je bilo sta drugo, sto znaci da je priroda tu ostavila mogucnost za kolektivne histericnosti.
Zaista, razmatranje ovog osecaja nije ni malo lako, i ja nisam rekao nista korisno i konkretno, medjutim, molio bih sve koji bi na ovoj temi rado pisali o "fiziologiji" "anatomiji" itd. da to urade jedino ako su upuceni u te stvari, a da inace to ne rade. Isto tako, kada iznosite misljenje u koje niste sigurni, naglasite to da niste sigurni u njega.