kako to mislis da ima rupa?
Nije crno-belo. Ima izuzetaka.
Pravi primer su pomenute suglasničke grupe:
Finci najcesce poistovecuju srpski sa ruskim, isto im zvuci. Kazu da je najsmesnije kod srpskog jezika upravo niz suglasnika u jednoj reci. Secam se jedne Finkinje koja je non stop ponavljala:
Uskrs! Uskrs! I svaki pun prasnula u smeh posle izgovora te reci
Prilikom izgovora te reči napravimo pauzu između
r i
k ali mi to ne percepiramo, dok recimo Francuzi će tu pauzu poistovetiti sa njihovim nemim
e, koje se naravno beleži u grafiji.
Potom kod imenice tipa
banka, to
n se faktički ne izgovara kao
n već kao npr.
n u nastavku
-ing u engleskom jeziku.
Zatim,
predsednik, grafija je neodgovarajuća, jer se u suštini
d čita kao
t, a da ne govorim i
ds kao
c.
I navela bih još imenice koje se završavaju zvučnim suglasnikom npr.
grad, jednostavno to je bezvučno
d, vrlo blisko glasu
t. Ukoliko, "naglasimo" to
d na kraju opet znači da smo njega izgovorili pomenuto nemo
e koje postoji u francuskom jeziku.
Španski je izuzetno lak za čitanje. Postoji nekolicina pravila koja se lako nauče i nema nekih, da kažem, nepravilnosti tj. nekih čudnih glasova u odnosu na srpski jezik.
Možda, duplo
r ili pak način na koji Španci izgovaraju slovo
s kada je predstavljen grafijom
c (ispred
e i
i), ali to je izgovor koji se vezuje za
evropski španski.
)
.
