Hiro Onoda

5. marta 1974, japanski potporučnik Hiro Onoda izašao je iz džungle na filipinskom ostrvu Lubang i predao se lokalnoj policiji.
Trideset godina bombardovali su ga svežim novinama, pismima i fotografijama rodbine, ali ništa nije pomagalo. Sve je proglasio nameštaljkom tajnih službi i nastavio da ratuje.
Uspeo je da ga opozove komandant koji mu je dodelio zadatak.

E, da li je ovo mehanizam verovanja ili nije.
Dakle, oni koji su bili uz njega, napustili su ga. Svakodnevno je dobijao dokaze da je rat završen, ali ih nije uzimao u obzir. Šunjajući se oko sela video je da ljudi žive u miru i da više nema pucnjave, ali ni ovo ga nije pokolebalo.

Mnogi će ovde reći da je vera kada veruje u nešto što se ne vidi.
No, da li ovo uključuje ne verovati u ono što se vidi? Meni ovako priprostom ovaj drugi uslov zapravo izgleda važniji.

ima još jedna priča o japancu i ratu, pričo mi deda...i...kaže...bio japanac u ratu..i svakog dana..ali svakog božjeg dana pisao je verenici pismo...naširoko je pričao o svemu....i to je trajalo poone 4 godine.....jedina stvar koja ga je držala da boode obazriv iz dana u dan, na liniji fronta, da da smisao danu i postojanju..... je bilo pisanje pisma....rat se završio...on je došao kooći..a verenica se udala za droogog....on joj se ljoobazno javio i zahvalio šo je pisma sve te godine redovno primala...i šo nije odjavila adresu........mada ih uopšte nije čitala....mehanizam verovanja je...kod čoeka... da u svoj čovekovoj nemoći i beznadežnosti nađe nešto šo će da ga osmisli kao ljoodsko biće..kada je već nemoćan da menja svoj život, a da nije linija manjeg otpora...i to verovanje je važno..dati nečemu na značaju, da se lakše živi...........nevažno da l je stvarno, realno i moogooče....

louiskrstic
Re: Hiro Onoda

U skladu sa time je i istina svakog od nas u skladu sa našim stanjem svesti.

Kliknite za proširenje...

Verovatno ne misliš na onaj prvi nivo svesti gde su minerali i drugi gde su biljke i životinje.Verovatno misliš na one nivoe svesti od trećeg gde smo mi obični smrtnici pa do onog sedmog ''sve što jeste'' neovisno od toga da li je to neki bog ili apsolut neke energije.

louiskrstic:

Sećam se te priče o japancu ali ne i njegovog imena.
Svakodnevno jedna Duša prelazila most odlazeći i vraćajući se sa posla. Na kamenu pored mosta uvek nepomičnom sedela je druga Duša. Jednoga dana ona prva upita onu drugu, "Zašto sediš tu?" "Pa rečeno mi je da sam kamen," glasio je odgovor.
Sistem verovanja svake osobe je jedinstven i zavisi od njenog stanja svesti a ne da li se nešto odnosi isključivo na fizička, intelektualna ili duhovna područja, U skladu sa time je i istina svakog od nas u skladu sa našim stanjem svesti.

Kliknite za proširenje...

Ako neko kaze da si kamen, ne zavisi od kolicine verovanja u to, vec od nivoa inteligencije kojom dozvaljavas da neko manipulise tobom.

Ali, ako sebi postavis pitanje o kamenu, rodice se hiljadu drugih pitanja...od fizike do metafizike...zelis da verujes da je kamen samo obican kamen...onda shvatis da mozes i drugacije da ga posmatras...vidis cudo prirode...da si i ti deo kamena a ti i kamen deo prirode i kosmosa. Pitanja radjaju pitanja.

Mozes u sve i svasta da verujes...ali, ako se ne upitas zasto verujes, onda je tvoja vera ravna recenici da ti je neko rekao da moras da verujes.

Овде могу и ја да додам нешто што није свакодневно, али је везано са вољом и са вером. Кад сам достигао 55-ту годину мог живота пушио сам 40 цигарета дневно, и то Плајерс и Сениор Сервице. Онда сам отишао у пензију и желео сам да престанем пушити, јер сам прелазио преко 40 цигарета дневно, и почео сам кашљати и имати проблема са дисањем. Онда ми једног дана мој нећак покрене једну идеју. Наиме он је мало више црномањаст него нормално и ја сам га зато гњавио да је Турчин. Једног дана он се наљутио на то што му ја вичем да је Турчин и одвратио ми је, да ја пушим као Турчин а да њега без разлога зовем Турчином. Онда сам му рекао да никада више нећу пушити, и до данашњег дана нисам више запалио ни једну једину цигарету. Он је имао седам година у то време.