kojote
Elita
- Poruka
- 18.634
Prekookeanski brod Atlas
- Začetnik teme DiVljA
- Datum pokretanja
Violetna
Elita
- Poruka
- 22.085
"
Sledece pitanje, imate li neku imaginarnu igru koju igrate sa partnerom ( nesto sto vas potpuno izdvoji od realnosti i samo ste vas dvoje prisutni- sex se ne racuna) i kako ona izgleda?
šetali bismo uveče pored reke i kad ugledamo patku u vodi, ispričamo po neku tajnu
light & dark
Buduća legenda
- Poruka
- 37.758
a trebalo bi da su vikend romani jednostavni 
Silent Bob
Iskusan
- Poruka
- 6.849
Promašaj i to veliki. Činjenica da on nju naziva kurvom je totalno nevažna u celom njihom odnosu. A, i načinom pisanja sa vidi da je autorka ta koja je povređena, jer ni jedan jedini njegov potez ne govori da se njemu ona ikad sviđala.
DiVljA
Elita
- Poruka
- 15.398
Evo cela prica, poslednji podebljani deo je zavrsetak................................................................................
"U pocetku je kapetan Abegg skidao uniformu i vodili bismo ljubav. Mimoisli bismo na mostu, on bi se nasmesio i ja bih silazila u kabinu. Ubrzo bi dolazio. Kada bismo zavrsili, ponekad je i ostajao. Pricao mi je o sebi. Pitao me da li mi nesto treba. Sada je drugacije. Ulazi i vise se i ne skida. Uvuce mi ruke pod odecu da se uzbudi, onda me posadi na krevet i otkopca pantalone. Ostane tako da stoji ispred mene. Mastrubira i onda ga utera u usta. Ne bi bilo tako odvratno kad bi makar cutao. "Svidja ti se, a, *****? Onda ga pusi, odvratna kucko, uzmi ga, uzivaj, glupa *****." Kako li je to zadovoljstvo govoriti da je ***** nekome ko ti ga pusi.Kakvog to ima smisla? Ima puno nacina da se predje okean a da se ne plati karta. Ja sam izabrala da da pusim kapetanu Charlusu Abeggu. Ravnopravna razmena. On ima moje telo, ja jednu kabinu njegovog prokletog broda. Pre ili kasnije cemo stici i sve ce biti gotovo. Ovo sranje. Na kraju on svrsava. Pusti neku vrstu smesnog urlika i napuni mi usta spermom. Ima odvratan ukus. Toolova je bila drugacija. njegova je bila ukusna. Onda se ja dignem i odem da pljunem u klozet trudeci se da ne povratim. Ponekad, dok se odande vratim, kapetan bi vec otisao. Bez ijedne reci. Onda pomislim:"Gotovo je, za sada je gotovo.
Scucurim se na krevetu i odem u Quinnipak. Tool me je tome naucio. Da odem u Quinnipak, da spavam u Quinnipaku, da pobegnem u Quinnipak. Ponekad sam ga pitala:' Gde si bio kada su te svi trazili?' a on je govorio: 'Skoknuo sam do Quinnipaka'. To je neka vrsta igre. Sluzi kad ti je muka od svega i kad ne znas kako da je se resis. Onda se scucuris negde, sklopis oci i pocnes da izmisljas price. Ono sto ti padne na pamet. Ali to moras dobro da radis. Sa svim pojedinostima: onim sto ljudi govore, bojama i zvukovima. Sa svim. I muka malo po malo nestaje. Posle se, naravno, vrati, ali dotle si je na kratko prevario. Prvi put kad su uhvatili Toola, odvezli su ga u zatvor nekim kamionom. Kamion je imao mali prozor. Tool se plasio ztvora. Gledao je napolje i osecao se kao da umire. Prolazili su jednu raskrsnicu i na ivici puta se nalazila strelica koja je oznacavala put za neko mesto. Tamo je Tool procitao to ime : Quinnipak. Za nekoga ko ide u zatvor, videti strelicu koja vodi negde drugde mora da je kao da gleda u lice beskraju. Tako mu se to ime urezalo u pamcenje. Sta god da je bilo tamo, svakako je bio zivot, a ne zatvor.Tako mu se to ime urezalo u pamcenje. Kada je izasao, lice mu se promenilo. Ostario je. Ja sam ga ipak cekala. Rekla sam mu da ga volim kao i ranije i da cemo poceti sve iz pocetka. Ali nije bilo lako izaci iz tog sranja. Beda nam je visila o vratu, nije nas izgubila iz vida ni na tren. Mi smo prakticno odrasli zajedno, Tool i ja, u toj gadosti od bozanstvenog kvarta. Napravili smo bili dugacku cev od hartije i uvece bismo se naginjali kroz prozor i govorili u nju: pricali smo jednom drugom tajne. Kad ih ne bismo imali izmisljali bismo ih. Bio je to nas svet. Oduvek.
Posto je izasao iz zatvora, Tool je otisao da radi na jednom malo posebnom gradilistu: postavljali su zeleznicku prugu. Cudno. Ja sam radila u trznici, kos Anderssona. Onda je stari umro i sve je otislo do djavola. Smesno je, ali, volela sam da pevam. Imam lep glas. Mogla sam da pevam u nekom horu ili na nekom od onih mesta gde bogati piju i provode veceri puseci cigare. Ali toga kod nas nije bilo. Tool je govorio da je njegov deda bio ucitelj muzike. I da je izmislio instrumente koji ranije nisu postojali. Umro je, taj njegov deda. Ja ga nikad nisam videla. Nije ni Tool. Tool je govorio da ce jednog dana postati bogat i da ce me voziti vozom, sve do mora, da vidim brodove koji polaze. A onda se nista nije promenilo, i sve je dalje bilo isto. Ponekad je bilo uzasno. Bezali smo u Quinnipak, ali ni to nije vredelo. Tool se tamo lose osecao. Njegovo lice mi je ulivalo strah. Kao da je mrzeo ceo svet. Bilo je to ipak lepo lice. Ja sam otisla da radim u kvart u kome zive bogatasi. Bila sam kuvarica kod jednog koji se obogatio od osiguranja. I tamo je bilo odvratno. Pipkao me je na oci sopstvene zene. Sa zenom tu, ispred, da covek ne poveruje. Nisam mogla da odem odatle. Placali su. Onda je jednog dana umro neki koji se zvao Marius Jobbard; rekose da ga je Tool ubio. Kad je stigla milicija, Tool je bio kod mene. Uhvatili su ga i odveli. Pogledao me je i rekao dve stvari: 'I suvise si lepa za sve ovo", a onda:'Vidimo se u Quinnipaku.' Ne znam da li ga je zaista ubio. Nikad ga nisam ni pitala. Zar je to vazno?
Kada su ga osudili, izasla je vest u novinama. Secam se dobro jer je pored bila vest o jednoj ogromnoj staklenoj palati koja je, ne znam gde, potpuno izgorela prethodne noci. Ja sam pomislila- Danas je sve resilo da izgori. Sranje. Toola sam videla jos nekoliko puat. Izla sam u zatvor da ga posetim. Posle vise nisam mogla. Sve vreme je cutao i gledao me. Buljio je u mene kao hipnotisan. Tool je imao veoma lepe oci. Ali plasilo me je da me tako gleda. Vise nisam mogla da se vracam. s vremena na vreme sam ga trazila u Quinnipaku, ali ni tamo ga nisam nailazila. Bilo je gotovo. Bas je bilo gotovo. Polako sam odlucila da odem. Ne znam gde sam nasla snage za to. Sa kapetanom Abeggom me je upoznala jedna moja drugarica. On mi je govorio da je sa druge strane okeana sve drugacije. I posla sam. Otac nista nije rekao. Majka je samo plakala. Samo me je Elena dopratila do kraja ulice. Elena je osmogodisnja devojcica. 'Zasto bezis?', 'Ne znam, Elena, zasto bezim. Ali shvaticu. Malo-pomalo svakog dana i shvaticu.' ' Onda mi reci kad budes shvatila.' 'Reci cu ti.' Gde god da budem, cak i ako budem bila veoma daleko, uzecu pero i papir, jedno pero i hiljadu papira i pisacu ti, mala Elena, i reci cu ti zasto neko u zivotu, na kraju, pobegne. Obecavam.
Kazu da cemo stici za tri dana. Jos tri pusenja i bicu s druge strane okeana. Neverovatno. Ko zna kakva li je to zemlja. Ponekad sam sigurna da se tamo nalazi sreca. Ponekad, samo kad na to pomislim, uhvati me neka suluda tuga. Ko tu vise ista razume. Videla sam mnogo toga, ali samo dve stvari su mogle da mi navale toliku zelju i toliki strah u isto vreme.
Toolov osmeh, kad je to bio Tool.
I sada- Amerika."
Alesandro Bariko
THE END
"U pocetku je kapetan Abegg skidao uniformu i vodili bismo ljubav. Mimoisli bismo na mostu, on bi se nasmesio i ja bih silazila u kabinu. Ubrzo bi dolazio. Kada bismo zavrsili, ponekad je i ostajao. Pricao mi je o sebi. Pitao me da li mi nesto treba. Sada je drugacije. Ulazi i vise se i ne skida. Uvuce mi ruke pod odecu da se uzbudi, onda me posadi na krevet i otkopca pantalone. Ostane tako da stoji ispred mene. Mastrubira i onda ga utera u usta. Ne bi bilo tako odvratno kad bi makar cutao. "Svidja ti se, a, *****? Onda ga pusi, odvratna kucko, uzmi ga, uzivaj, glupa *****." Kako li je to zadovoljstvo govoriti da je ***** nekome ko ti ga pusi.Kakvog to ima smisla? Ima puno nacina da se predje okean a da se ne plati karta. Ja sam izabrala da da pusim kapetanu Charlusu Abeggu. Ravnopravna razmena. On ima moje telo, ja jednu kabinu njegovog prokletog broda. Pre ili kasnije cemo stici i sve ce biti gotovo. Ovo sranje. Na kraju on svrsava. Pusti neku vrstu smesnog urlika i napuni mi usta spermom. Ima odvratan ukus. Toolova je bila drugacija. njegova je bila ukusna. Onda se ja dignem i odem da pljunem u klozet trudeci se da ne povratim. Ponekad, dok se odande vratim, kapetan bi vec otisao. Bez ijedne reci. Onda pomislim:"Gotovo je, za sada je gotovo.
Scucurim se na krevetu i odem u Quinnipak. Tool me je tome naucio. Da odem u Quinnipak, da spavam u Quinnipaku, da pobegnem u Quinnipak. Ponekad sam ga pitala:' Gde si bio kada su te svi trazili?' a on je govorio: 'Skoknuo sam do Quinnipaka'. To je neka vrsta igre. Sluzi kad ti je muka od svega i kad ne znas kako da je se resis. Onda se scucuris negde, sklopis oci i pocnes da izmisljas price. Ono sto ti padne na pamet. Ali to moras dobro da radis. Sa svim pojedinostima: onim sto ljudi govore, bojama i zvukovima. Sa svim. I muka malo po malo nestaje. Posle se, naravno, vrati, ali dotle si je na kratko prevario. Prvi put kad su uhvatili Toola, odvezli su ga u zatvor nekim kamionom. Kamion je imao mali prozor. Tool se plasio ztvora. Gledao je napolje i osecao se kao da umire. Prolazili su jednu raskrsnicu i na ivici puta se nalazila strelica koja je oznacavala put za neko mesto. Tamo je Tool procitao to ime : Quinnipak. Za nekoga ko ide u zatvor, videti strelicu koja vodi negde drugde mora da je kao da gleda u lice beskraju. Tako mu se to ime urezalo u pamcenje. Sta god da je bilo tamo, svakako je bio zivot, a ne zatvor.Tako mu se to ime urezalo u pamcenje. Kada je izasao, lice mu se promenilo. Ostario je. Ja sam ga ipak cekala. Rekla sam mu da ga volim kao i ranije i da cemo poceti sve iz pocetka. Ali nije bilo lako izaci iz tog sranja. Beda nam je visila o vratu, nije nas izgubila iz vida ni na tren. Mi smo prakticno odrasli zajedno, Tool i ja, u toj gadosti od bozanstvenog kvarta. Napravili smo bili dugacku cev od hartije i uvece bismo se naginjali kroz prozor i govorili u nju: pricali smo jednom drugom tajne. Kad ih ne bismo imali izmisljali bismo ih. Bio je to nas svet. Oduvek.
Posto je izasao iz zatvora, Tool je otisao da radi na jednom malo posebnom gradilistu: postavljali su zeleznicku prugu. Cudno. Ja sam radila u trznici, kos Anderssona. Onda je stari umro i sve je otislo do djavola. Smesno je, ali, volela sam da pevam. Imam lep glas. Mogla sam da pevam u nekom horu ili na nekom od onih mesta gde bogati piju i provode veceri puseci cigare. Ali toga kod nas nije bilo. Tool je govorio da je njegov deda bio ucitelj muzike. I da je izmislio instrumente koji ranije nisu postojali. Umro je, taj njegov deda. Ja ga nikad nisam videla. Nije ni Tool. Tool je govorio da ce jednog dana postati bogat i da ce me voziti vozom, sve do mora, da vidim brodove koji polaze. A onda se nista nije promenilo, i sve je dalje bilo isto. Ponekad je bilo uzasno. Bezali smo u Quinnipak, ali ni to nije vredelo. Tool se tamo lose osecao. Njegovo lice mi je ulivalo strah. Kao da je mrzeo ceo svet. Bilo je to ipak lepo lice. Ja sam otisla da radim u kvart u kome zive bogatasi. Bila sam kuvarica kod jednog koji se obogatio od osiguranja. I tamo je bilo odvratno. Pipkao me je na oci sopstvene zene. Sa zenom tu, ispred, da covek ne poveruje. Nisam mogla da odem odatle. Placali su. Onda je jednog dana umro neki koji se zvao Marius Jobbard; rekose da ga je Tool ubio. Kad je stigla milicija, Tool je bio kod mene. Uhvatili su ga i odveli. Pogledao me je i rekao dve stvari: 'I suvise si lepa za sve ovo", a onda:'Vidimo se u Quinnipaku.' Ne znam da li ga je zaista ubio. Nikad ga nisam ni pitala. Zar je to vazno?
Kada su ga osudili, izasla je vest u novinama. Secam se dobro jer je pored bila vest o jednoj ogromnoj staklenoj palati koja je, ne znam gde, potpuno izgorela prethodne noci. Ja sam pomislila- Danas je sve resilo da izgori. Sranje. Toola sam videla jos nekoliko puat. Izla sam u zatvor da ga posetim. Posle vise nisam mogla. Sve vreme je cutao i gledao me. Buljio je u mene kao hipnotisan. Tool je imao veoma lepe oci. Ali plasilo me je da me tako gleda. Vise nisam mogla da se vracam. s vremena na vreme sam ga trazila u Quinnipaku, ali ni tamo ga nisam nailazila. Bilo je gotovo. Bas je bilo gotovo. Polako sam odlucila da odem. Ne znam gde sam nasla snage za to. Sa kapetanom Abeggom me je upoznala jedna moja drugarica. On mi je govorio da je sa druge strane okeana sve drugacije. I posla sam. Otac nista nije rekao. Majka je samo plakala. Samo me je Elena dopratila do kraja ulice. Elena je osmogodisnja devojcica. 'Zasto bezis?', 'Ne znam, Elena, zasto bezim. Ali shvaticu. Malo-pomalo svakog dana i shvaticu.' ' Onda mi reci kad budes shvatila.' 'Reci cu ti.' Gde god da budem, cak i ako budem bila veoma daleko, uzecu pero i papir, jedno pero i hiljadu papira i pisacu ti, mala Elena, i reci cu ti zasto neko u zivotu, na kraju, pobegne. Obecavam.
Kazu da cemo stici za tri dana. Jos tri pusenja i bicu s druge strane okeana. Neverovatno. Ko zna kakva li je to zemlja. Ponekad sam sigurna da se tamo nalazi sreca. Ponekad, samo kad na to pomislim, uhvati me neka suluda tuga. Ko tu vise ista razume. Videla sam mnogo toga, ali samo dve stvari su mogle da mi navale toliku zelju i toliki strah u isto vreme.
Toolov osmeh, kad je to bio Tool.
I sada- Amerika."
Alesandro Bariko
THE END
jdejzi
Zainteresovan član
- Poruka
- 368
E,nek se i to završilo!!!!
A,za Ameriku se i dan danas tako plaća
A,za Ameriku se i dan danas tako plaća
rile_laki_oblak
Iskusan
- Poruka
- 5.346
eto... jedna od omiljenijih knjiga vaseg rikana je "Pijanista" od Alesandra Barika... ima tu dobrih delova za procitati... i nauciti... i u toj knjizi je ista ona stvar koju je vas rikan video kod ljudi puno puta... upoznao sam neke koji su proputovali svet, a nisu imali nikakvu pricu... prazno je sve to bilo... a opet, upoznao sam i neke koji su ceo svoj zivot proveli na jednom mestu... i cuo njihove price... i od njih naucio mnogo o zivotu... mada te price, za razliku od onih prvih, nikad nisu preterano forsirali... samo treba slusati... pazljivo jako... uvek... jer se nikad ne zna...
gost 79626
Iskusan
- Poruka
- 5.869
Zadovoljstvo slabica koji makar nakratko imaju nadmoc, ili misle da imaju, nad drugim zivim bicem. Tada se osecaju kao pobednici jer su unizili jedno savrsenstvo ( a svaki je covek savrsenstvo svoga tvorca)
koto
Buduća legenda
- Poruka
- 42.580
a meni svila..jedna od nadrazih, ikad..
sjajna je prica zmajeva..ko razume..
neizreciva
Buduća legenda
- Poruka
- 34.116
na razne nacine se ispunjavaju sexualne fantazije...ona je morala da plati cenu njegove....u pocetku fin, sa maskom, da je namami, ali je uskoro, ohrabren tim da joj je ucinio uslugu i da je ona duzna, osmelio se da joj pokaze svoje pravo lice....desava se to i u stvarnom zivotu....da nam partneri skinu maske posle duzeg vremena pa se grdno iznenadimo....