Da li može sunce da suši

i bol u duši?...........

Uzdasi zbog čega i koga?

Bacam rime, ponosim se time.

Aj sada ozbiljno, ne moze sunce da osusi bol ali moze da pomogne u toj meri da se lepse osecas, lepse nego kada pada kisa.
Bol se najbolje susi prijateljima koji su tu kada je potrebno, da provedu i onaj 25 sat koji je neko ukinuo.

Uzdasi zbog cega i koga...? Ne znam. Nista nije vredno nista nase patnje i bola. Steta sto to shvatimo kada sve prodje, ta cudna bolest "pogresni ljubitis". .

Buntovnik_Bez_Razloga:

Uzdasi zbog cega i koga...? Ne znam. Nista nije vredno nista nase patnje i bola. Steta sto to shvatimo kada sve prodje, ta cudna bolest "pogresni ljubitis". .

Kliknite za proširenje...

Bez uvrede , al' moram da kazem...ma idiiii?!

Uvrede?
Da se uvredim zbog slova? Ma idiii...

Naravno da sunce može da suši
koru od banane i bol u duši
pa se usitni, zapali i puši

Buntovnik_Bez_Razloga:

Uvrede?
Da se uvredim zbog slova? Ma idiii...

Kliknite za proširenje...

....harder,please....

nadam se da moze,..ali izgleda jako sporo
p.s.presporo

Moze vreme da osushi bol, tugu..........ostane samo secanje...

Sve što mi je ostalo od tebe
samo su sjećanja
neke jadne, blijede ali vrijedne uspomene
bili smo glavni glumci
tog davnog života
koji je nekad i imao smisla
a danas nema ništa...
nema nas...
tek ponekad naviru te male sličice
no ti si ih odavno pospremio
u sive ladice
svojih misli
i ne otvaraš ih…
Znaj, tada
moja je samoća bila
duboki tamni ocean
a ti si bio krhki brodić
koji plovi njime…
nosila sam te…
njihala
na valovima svojim…
budila te zrakama sunca
koje je izlazilo iz mene…
šaputala sam nježno tvojim jedrima
u zlatne sutone…
ali more kao more
ima i drugu stranu-
kad poludi…
Kad je more otkrilo drugu stranu
moćni je val prelio tvoju krmu
nisi izdržao
i sada si samo još jedan brod
na dnu oceana…
Nema te više u mom životu…
Ne kao prije…
Sada volim drugoga…
I moje srce pripada njemu…
A ti si samo uspomena
Koje se ponekad sjetim…

Može i da ga pojača.

Uzdišem zbog idealizovanja njega i neuzvraćenih osećanja.

Zbog sunca koje mi često biva zaklonjeno.

No neka, nije ni to strašno.

Povremeno moze i da pojacha bol i tugu, ali ne zauvek.
Sunce ce se probiti kroz tamne oblake, njegovi zraci i svetlost su jachi od tmurnih misli-oblaka.
Ostace secanje, zignuce ponekad,ali sve slabije i slabije.
Ne idealizuj nikog, okreni se shto vishe sebi, pokushaj da uzivash u malim stvarima, voli i ceni sebe, i videcesh da on nije taj oko koga se sve vrti, nije samo on smisao tvog zivota.
Otvori "prozore" svog srca i pusti zracima radosti da ulaze...malo-po malo i vec cesh se osecati bolje.
Ne moze se niko naterati da voli na silu nekog...ali uvek postoji neko...ko te ceka, nachicesh na nekog, kad se najmanje budesh nadala.
Kao shto si i sama rekla nije sve tako strashno a ni crno, postoje i druge boje.
Pozdrav

Zaboravila sam da stavim ovu pesmu u prethodan post.

Hvala ti, u pravu si u svakoj reči i savetu.