Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
VOJSKA Srbije uskoro će se pojačati za 2.000 vojnika, a namera državnog i vojnog vrha da osnaži oružane snage staviće tačku na višegodišnji trend smanjenja ljudstva. Državi je, imajući u vidu rizike kojima je izložena, potrebna jača vojska, mada analitičari ukazuju da suva brojka ne znači mnogo.
Prema najavama Ministarstva odbrane, vojnički stroj će novom sistematizacijom biti brojniji za oko 1.000 pripadnika, koji će na dužnosti u Vojsku Srbije preći iz Ministarstva odbrane, gde su do sada bili raspoređeni.
DRUGA polovina predviđenog broja biće popunjena profesionalnim vojnicima preko konkursa. Oružane snage Srbije tako će izaći na broj od okruglo 30.000 pripadnika, što, prema uobičajenim standardima, odgovara broju stanovnika i površini teritorije.
Pomalo neočekivani potez o “postrojavanju” još 2.000 vojnika u Ministarstvu odbrane objašnjavaju promenama u spoljnoj politici, kao i većim bezbednosnim rizicima u okruženju. Prema obrazloženjima iz vrha države i Vojske, samo snažna vojska može biti garant mirnog rešenja problema Kosova i Metohije. Uz to, kako se ističe, jačanje oružanih snaga neće dodatno opteretiti budžet, jer će sve promene biti finansirane zahvaljujući uštedama i domaćinskom poslovanju Vojske.
Odluka o prekidu oseke vojničkog sastava poslaće u istoriju i Nacrt strategijskog pregleda odbrane iz 2006. godine, koji je predviđao postepeno smanjenje ljudstva do tada “idealnih” 21.000 vojnika. Kako je objasnio ministar odbrane Dragan Šutanovac, ovaj nacrt je nastao u drugačijim prilikama, koje su se dve godine kasnije prilično izmenile.
- Država je u to vreme bila opredeljena za evroatlantske integracije i orijentisana ka NATO - naveo je Šutanovac. - Vlada Vojislava Koštunice je zemlju uvela u Partnerstvo za mir, posle čega je doneta odluka o neutralnosti. Zbog svih promena, mora se menjati i odnos prema odbrani.
Proklamovana neutralnost, iako neprecizna i u mnogim segmentima nerazrađena, podrazumeva i potrebu za jačanjem oružanih snaga, ali i veća ulaganja u vojni budžet. Zaokret sa puta ka evroatlantskim integracijama znači i oslanjanje na sopstvene snage i resurse. Neutralna uloga utoliko je složenija ukoliko se uzme u obzir pojačavanje armija susednih zemalja.
Primera radi, vojni budžet Hrvatske već godinama raste, pa se može očekivati da ova zemlja uskoro dobije snažnu i dobro opremljenu armiju. Poseban slučaj je Albanija, koja ima potpisan bilateralni sporazum sa Turskom, koja je član NATO, o isporuci “starog” naoružanja i opreme. Tako je južni sused dobio avione tipa F 4 i F 5 koji su za nas - pusti san.
Mađarska, sa druge strane, ulaže u avijaciju. Kako severne komšije, čija je vojska brojčano približna našoj, već lete na švedskim aparatima tipa “gripen”, pa se može očekivati brzo formiranje supermoderne eskadrile.
Profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić najavu povećanja broja vojnika ne vidi kao posledicu proglašene neutralnosti, koju naziva političkom floskulom, već velikim bezbednosnim rizicima sa kojima je Srbija suočena.
- U današnjem svetu neutralnost skoro da ne postoji - ističe Dragišić. - Ona je samoproklamovana - nikoga ne obavezuje dok je druge države ne priznaju međunarodnim ugovorima. Uz to, ne treba zaboraviti da smo mi i u Partnerstvu za mir, što bi u situaciji da se kruto držimo proklamovanog načela, bilo nedopustivo.
Prema njegovim rečima, bezbednosni rizici kojima je izložena naša država takvi su da obezbeđenje sigurnosti zahteva i nešto povišen “krvni pritisak” Vojske. To, između ostalog, podrazumeva, i povećanu rezervu. Snažniji rezervni sastav podrazumeva i “tvrđi” trenažni proces, kako se ne bi ponovili slučajevi iz prošlosti kada mobilisani rezervisti nisu znali da napune pušku.
Stručnjaci, uglavnom, smatraju da je potez sa pojačavanjem vojske dobar, mada zahteva i niz pratećih promena i prilagođavanja. Vojni analitičar Aleksandar Radić opominje da mnogoljudna armija nije uvek i snažna armija. Uglavnom je čak i - obrnuto. Zato srpska vojska mora da povuče nekoliko poteza usmerenih na veću mobilnost i modernizaciju.
- Dobro je što je smanjenje prekinuto, ali potrebno je i napraviti dobar balans između broja vojnika i mogućnosti da se oni efikasno iskoriste - objašnjava Radić. - Srbiji je potreban veći broj aktivnih jedinica - bataljona, koji mogu da pravovremeno reaguju na sve izazove. Mi još uvek imamo glomazne jedinice, sa konzerviranim naoružanjem, koje sporo reaguju i postoje samo - na papiru. To proizvodi samo gomilanje činova i funkcija, dok je operativna sposobnost pod znakom pitanja.
Radić napominje da je povećanje broja vojnika po ugovoru dobar iskorak ka profesionalizaciji vojske, koja je projektovana za 2010. godinu. Naš sagovornik ističe da je u pitanju skup i složen proces za koji su potrebne godine. Sadašnja klima nije takva da u najskorije vreme treba očekivati drastično povećanje broja profesionalnih vojnika.
Prema najavama Ministarstva odbrane, vojnički stroj će novom sistematizacijom biti brojniji za oko 1.000 pripadnika, koji će na dužnosti u Vojsku Srbije preći iz Ministarstva odbrane, gde su do sada bili raspoređeni.
DRUGA polovina predviđenog broja biće popunjena profesionalnim vojnicima preko konkursa. Oružane snage Srbije tako će izaći na broj od okruglo 30.000 pripadnika, što, prema uobičajenim standardima, odgovara broju stanovnika i površini teritorije.
Pomalo neočekivani potez o “postrojavanju” još 2.000 vojnika u Ministarstvu odbrane objašnjavaju promenama u spoljnoj politici, kao i većim bezbednosnim rizicima u okruženju. Prema obrazloženjima iz vrha države i Vojske, samo snažna vojska može biti garant mirnog rešenja problema Kosova i Metohije. Uz to, kako se ističe, jačanje oružanih snaga neće dodatno opteretiti budžet, jer će sve promene biti finansirane zahvaljujući uštedama i domaćinskom poslovanju Vojske.
Odluka o prekidu oseke vojničkog sastava poslaće u istoriju i Nacrt strategijskog pregleda odbrane iz 2006. godine, koji je predviđao postepeno smanjenje ljudstva do tada “idealnih” 21.000 vojnika. Kako je objasnio ministar odbrane Dragan Šutanovac, ovaj nacrt je nastao u drugačijim prilikama, koje su se dve godine kasnije prilično izmenile.
- Država je u to vreme bila opredeljena za evroatlantske integracije i orijentisana ka NATO - naveo je Šutanovac. - Vlada Vojislava Koštunice je zemlju uvela u Partnerstvo za mir, posle čega je doneta odluka o neutralnosti. Zbog svih promena, mora se menjati i odnos prema odbrani.
Proklamovana neutralnost, iako neprecizna i u mnogim segmentima nerazrađena, podrazumeva i potrebu za jačanjem oružanih snaga, ali i veća ulaganja u vojni budžet. Zaokret sa puta ka evroatlantskim integracijama znači i oslanjanje na sopstvene snage i resurse. Neutralna uloga utoliko je složenija ukoliko se uzme u obzir pojačavanje armija susednih zemalja.
Primera radi, vojni budžet Hrvatske već godinama raste, pa se može očekivati da ova zemlja uskoro dobije snažnu i dobro opremljenu armiju. Poseban slučaj je Albanija, koja ima potpisan bilateralni sporazum sa Turskom, koja je član NATO, o isporuci “starog” naoružanja i opreme. Tako je južni sused dobio avione tipa F 4 i F 5 koji su za nas - pusti san.
Mađarska, sa druge strane, ulaže u avijaciju. Kako severne komšije, čija je vojska brojčano približna našoj, već lete na švedskim aparatima tipa “gripen”, pa se može očekivati brzo formiranje supermoderne eskadrile.
Profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić najavu povećanja broja vojnika ne vidi kao posledicu proglašene neutralnosti, koju naziva političkom floskulom, već velikim bezbednosnim rizicima sa kojima je Srbija suočena.
- U današnjem svetu neutralnost skoro da ne postoji - ističe Dragišić. - Ona je samoproklamovana - nikoga ne obavezuje dok je druge države ne priznaju međunarodnim ugovorima. Uz to, ne treba zaboraviti da smo mi i u Partnerstvu za mir, što bi u situaciji da se kruto držimo proklamovanog načela, bilo nedopustivo.
Prema njegovim rečima, bezbednosni rizici kojima je izložena naša država takvi su da obezbeđenje sigurnosti zahteva i nešto povišen “krvni pritisak” Vojske. To, između ostalog, podrazumeva, i povećanu rezervu. Snažniji rezervni sastav podrazumeva i “tvrđi” trenažni proces, kako se ne bi ponovili slučajevi iz prošlosti kada mobilisani rezervisti nisu znali da napune pušku.
Stručnjaci, uglavnom, smatraju da je potez sa pojačavanjem vojske dobar, mada zahteva i niz pratećih promena i prilagođavanja. Vojni analitičar Aleksandar Radić opominje da mnogoljudna armija nije uvek i snažna armija. Uglavnom je čak i - obrnuto. Zato srpska vojska mora da povuče nekoliko poteza usmerenih na veću mobilnost i modernizaciju.
- Dobro je što je smanjenje prekinuto, ali potrebno je i napraviti dobar balans između broja vojnika i mogućnosti da se oni efikasno iskoriste - objašnjava Radić. - Srbiji je potreban veći broj aktivnih jedinica - bataljona, koji mogu da pravovremeno reaguju na sve izazove. Mi još uvek imamo glomazne jedinice, sa konzerviranim naoružanjem, koje sporo reaguju i postoje samo - na papiru. To proizvodi samo gomilanje činova i funkcija, dok je operativna sposobnost pod znakom pitanja.
Radić napominje da je povećanje broja vojnika po ugovoru dobar iskorak ka profesionalizaciji vojske, koja je projektovana za 2010. godinu. Naš sagovornik ističe da je u pitanju skup i složen proces za koji su potrebne godine. Sadašnja klima nije takva da u najskorije vreme treba očekivati drastično povećanje broja profesionalnih vojnika.
