Snovi

I opet mi dusa sve o tebi sanja

I opet mi duša sve o tebi sanja,
I kida se srce i za tobom gine,
A nevjera tvoja daleko se sklanja,
Kao tamni oblak kad sa neba mine.

I opet si meni čista, sjajna, vedra,
Iz prizreka tvoga blaženstva me griju,
Pa bih opet tebi panuo na njedra
I gled'o ti oči što se slatko smiju.

Tako vita jela koju munja zgodi
Još u nebo gleda i života čeka
I ne misli: nebo da oblake vodi
Iz kojih ce nova zagrmiti jeka…

(Aleksa Santic)

Usnih je od kamena

Neka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju,
ali ne veruj moru koje nas vreba i mami.
Prostore nevidljiva snaga sanja kojoj se
suncokreti klanjaju
vidiš li okrenuta zaboravljenim danima u
tami?

Tebe tri sveta vole tri te vatre prže.
A mi idemo ispred nade koju lutajuće pustinje
proganjaju.
Oni smo što su sve izmislili i ostali sami,
ženo od svetog mermera bela uteho kojoj se
priklanjaju.

Na zvučnim obalama gde drevno završava more
kamenim srcem slutiš: vazduh je veliko čudo.
Nek traje lepota sunca do poslednjeg sna, gore
prema vrhovima koji zagubiše nam trag.
Al ludo ne veruj tome moru koje nas vreba i i mami.
Kristalna jezera sanjaj u tami.

Kao zvijezde repatice plamen,
Suvišan sam i ja.
Mada je srce kao kamen,
Al' pod njim mi je zmija.

Mene je od svih sitnih htijenja
To nadahnuće krilo;
Al' ni u sreći mi spasenja
Od duše nije bilo.

Molih za sreću negdje jako,
I ona dođe, puna.
No sreća posta mi polako
Teška kao caru kruna.

I, snove odbacih tako,
Opet sam ja sam sada.
Kao zamka mračnog, pustog kakvog
Ništavni, jadni vladar.

Sanjala sam, u drugo veče, ostrvlje od sna zelenije... A moreplovci na obalu silaze u traganju za
plavom vodom; i vide oni - oseka je - od sjajnog peska postelju udešenu: granato more tu ostavlja,
kad se zaglibi, čiste otiske mrežaste svoje, kao grdne palme pogubljene, grdne devojke zanesene što ih
u suzama ono krije u pregače njihove i u vitice im raspletene.

I to su predstave sna. Ali ti, čovek uspravna čela, što u stvarnosti sna počivaš,
odista punim ustima piješ i punski soj ozid znaš: meso nara i srce kaktusa, smokvu Afrike i plod Azije..
Plodovi žene, o ljubavi moja, više su no li plodovi mora: od mene, ni lažne ni ukrašene,
primi zalogu Leta s mora...


Sen Džon Pers

SNOVI


Na tajnom mjestu, gdje smo nekad brali
Mirisno cv'jeće pramaljeća sjajnog,
Pod krasnim v'jencem ružičica mali'
Viđ'o sam opet mog anđela bajnog...

Kroz njene bujne raspletene vlasi
Svježi je vjetrić lepršao krilom,
K'o čisto sunce, što nebesa krasi,
Sjao je osm'jeh na licu joj milom.

A njeno oko bješe tako blago
K'o prvi cv'jetak što ga nebo budi,
Sveto, k'o ono uzdisanje drago,
U pjesmi slavlja, što kroz ponoć bludi...

I sinu vjera i uskrsnu nada
Slatka k'o miris ljubice i smilja;
Sa pjesmom duša zaigra se mlada
I kao potok razli se u milja...

I ja ljubljah tako silno, strasno...
K'o zorin zračak onaj cv'jetak mio,
Al' kad me iz sna trže sunce jasno
Na mutnoj javi ja sam suze lio...

Aleksa Shantic

Daleko je san o njoj


Dok prolazih pustom
ulicom zivota.
u sjaju ociju neznih
ugledah sebe.
Koraknuh jednom,
pazljivo...
Udahnuh sporo,
brizljivo...
Izustih skoro
necujno...

Ljubav je kao oko.
puna svetla i suza...
Daleko je san o njoj...
Daleko sam ja...
U kuci od mesa,
zatvorenih vrata,
spustenih roletna,
zavesa,
zivim.

GLEDAM JE DOK SPAVA

Gledam je dok spava
Slusam kako dise
Gledam je dok spava
Dali negdje pise koga sanja
O, da li sam u snovima, jos uvijek ja

Oprosti, ali ponekad
Me strah kad posumnjam
Nakon tako dobrog vremena
Jos uvijek se nasmijesi kad me pogleda

U ocima kao nekada
Vidim onaj stari sjaj

I tada znam ja sam taj
I tada znam ja sam taj

(Hus)

Crna balerina

Sakrivam misli rukama
Nezelim da cujem nikog'
zatvaram oci da vidim bolje
kako se igras s' lutkama...
kojima pleses...
Cudno je to...
sto u njima trazis,
Dokaz za svoju lepotu.
Kao da to sto te ja volim,
nije dovoljno u tvome zivotu.
I kada pogledam u te lutke
koje svuda,
razbacane leze.
U laznoj nadi,
pogleda mrkih,
na mene kao da reze.
Neznaju one da dusa tvoja
nepripada nikom.
Sve dok se sladis
zacinom hladnim,
srcima mnogigih...
Kada od svake nesto
osmeha ukrades,
vratis se meni,
trazeci snove i
lazne nade.

Spavanje je malo umiranje, a snovi su analgetik koji nam to ulepšava.
Trećinu života prespavamo, a šta uradimo sa ostalih dve?

Ljubavna pesma


Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja rec u sumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna, nema i daleka
jer je san o sreci vise nego sreca.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo sto dusa prosneva.
Poljubac je susret najlepsi na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
tvoj plast suncani od mog sna ispreden.
Ti bese misao moja ocarana,
simbol svih tastina, porazan i leden.

A ti ne postojis, nit' si postojala.
Rodjena u mojoj tisini i cami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami.


Jovan Ducic

Toliko sam sanjao o tebi,
Da gubis svaku svoju realnost.
I da li je jos uvek cas da dostignem to
zivo telo i da poljubim na tim usnama
radjanje glasa, sto mi je tako drag?

Toliko sam sanjao o tebi,
Da se moje ruke, naviknute da grle tvoju senu,
Spoje na mojim grudima, ne bi li mozda osetile
Obrise tvoga tela,
I da sam pred stvarnom pojavom onoga, sto me
tako muci i upravlja sa mnom vec danima
i godinama, postao bez sumnje sena.

O, osecanja neodlucnosti!
Toliko sam sanjao o tebi, da je bez sumnje
Proslo vec vreme moga budjenja.
I ja sada spavam stojeci s telom izlozenim
Svim pojavama ljubavi i zivota,
I da bih tebi, o jedina, koja i danas za mene
jos uvek nesto znacis,
Mogao teze dodirnuti celo i usne,
Nego bilo koje usne i bilo koje celo.

Toliko sam sajao o tebi,
toliko hodao, govorio i spavao sa tvojom senom,
da mi sad vise nista ne preosta, a mozda i zato,
da postanem prikaza medju tim prikazama
i sena sto puta vise nego sena, koja se seta
i setace se radosno
po suncanom satu tvoga zivota.

Nemir


Skoro ce doci, skoro ce proci,
skoro ce prestati, skoro ce stati.
Skoro ce bednom, skoro ce zednom,
dovoljno vode dati.

Skoro ce biti svi ljudi siti,
skoro ce, skoro ce ljudi
imati kuce, zaklon od tuce,
od kise i od studi.

Skoro ce nestati, skoro ce prestati
da se od straha ludi,
skoro ce biti sve sto cu sniti,
sve sto mi zelja zazudi.

O, tada ce, tada ce
svud biti palace,
svud bice kikota, smeha,
sanjace, pevace ljubav i prolece
s cvrkutom ispod streha.


Oskar Davico

Mozda spava


Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu sto sam svu noc slusao:
Da je cujem uzalud sam danas kusao,
Kao da je pesma bila sreca moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za budjenja moc,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se krece u umrlu noc.
U snu svome nisam znao za budjenja moc.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oci neke, nebo necije,
Neko lice, ne znam kakvo, mozda decije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne secam se niceg vise, ni ociju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oci da su moja dusa van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, sto ja nocas snih;
Ne secam se niceg vise, ni ociju tih.

Ali slutim, a slutiti jos znam.
Ja sad slutim za te oci, da su bas one,
Sto me cudno po zivotu vode i gone:
U snu dodju, da me vide, sta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti jos jedino znam.

Da me vide dodju oci, i ja vidim tad
I te oci, i tu ljubav, i taj put srece;
Njene oci, njeno lice, njeno prolece
U snu vidim, ali ne znam, sto ne vidim sad.
Da me vide, dodju oci, i ja vidim tad.

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled sto me gleda kao iz cveca,
Sto me gleda, sto mi kaze, da me oseca,
Sto mi brizno pruza odmor i neznosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom zivi ili pociva;
Ne znam zasto nju i san mi java pokriva;
Mozda spava, i grob tuzno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Mozda spava sa ocima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan zivota,
I s njom spava, nevidjena, njena lepota;
Mozda zivi i doci ce posle ovog sna.
Mozda spava sa ocima izvan svakog zla.


Vladislav Petkovic - DIS

Artinve:

Covek bez snova

Moje su price davno ispricane.
Moje su kletve davno izrecene.

Ne, ne nesanjam te vise!

Moji su dani davno prozivljeni.
Moji su misli davno razbijene.

Ne, ne nesanjam te vise!

Moje su kose dugo nesisane.
Moja je brada gotovo do zemlje.

Ne, ne sanjam te vise

Moje su ruke osusene grane.
Moje je korenje u mocvarnon tlu.

Ne, ne sanjam te vise!

Moje su dani isuvise dugi.
Moji su puti poznati po zlu.

Ne, ne sanjam te vise

Moji su snovi nestali sa tobom.
o cemu da sanjam kada nisi tu?

Kliknite za proširenje...

ZA OVO SI ZASLUZIO NAJVECU COKOLADU NA OVOJ PLANETI...Divno je!

Zahvaljujem

Artinve:

Ljubavna pesma


Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja rec u sumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna, nema i daleka
jer je san o sreci vise nego sreca.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo sto dusa prosneva.
Poljubac je susret najlepsi na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
tvoj plast suncani od mog sna ispreden.
Ti bese misao moja ocarana,
simbol svih tastina, porazan i leden.

A ti ne postojis, nit' si postojala.
Rodjena u mojoj tisini i cami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami.


Jovan Ducic

Kliknite za proširenje...

Ovo je "Pesma o zeni"
Prelepo...

Sanjati,
ne mogu ti to uskratiti
Dobro, zlo
sve će se to jednom vratiti
Mi moramo sanjati....
Godine,
vidi šta su ti uradile
Pobjeći ne može se od sudbine
Sanjaj neke ljepše godine...

Svako ima svoje razloge,
i kad razlozi ne postoje
ti u ljubavi mojoj si,
iste stvari mi smo sanjali

Sanjati,
nakon kiše sunce doleti
Igre sve i bez nas će se igrati
Mi moramo sanjati....

Sanjala sam noćas da sam se probudila očišćena od prošlosti, kao novorođenče, čista uma, čista srca, bez balasta prošlih iskustava. A onda sam otvorila oči, sunce mi se osmehnulo, i ja sam se osmehnula sebi u ogledalu. Pa kako bih mogla da se odreknem sebe u ovako lepom jutru?

Jednoj zeni umesto cestitke za rodjendan

Putovala si putevima snova, jurila vetrove svojih zelja,
Namestala osmeh koketno i prodavala, ali i davala nade.
Hej, ko osim Boga i srca tvoga danas znade,
Koliko od saputnika tvojih, bejase pravih prijatelja?

Gde su dani, meseci, gde godine zivota jesu,
S kojim se razbise valom, na kojem kamenjaru?
Mi nismo vise od pene, Bogu hvala na daru.
Sutra je vazno samo, a sva ona jucer gde su?

Jureci za onim cega nema i nikad ga ne mozes stici
vreme potrosi u snu a snove ne dosanja.
Ni miris ne osta vise od onih milovanja,
A cas se primice lagano, gore se mora ici!

N.N.