MAJKA USVOJENOG DETETA

Dakle, pošto je moja tema o ''Nerotkinjama'' zatvorena .... i zaključismo dosta toga ... htedoh da postavim još jedno pitanje, ali nisam stigla ... pa sada mene interesuje sledeće: Usvojeno dete. Uglavnom u Srbiji decu usvajaju ljudi koji do tada nisu imali dece .... u manjem broju oni koji imaju svoju. E sad tu nastaje jedna dilema .... Da li i medju roditeljima koji imaju svoje dete i onih koji imaju usvojeno dete postoji razlika?

S obzirom, da se kod žena koje su u drugom stanju, radja majčinski instikt ... i ona je sa detetom od trenutka kada ga rodi ..... Ova druga majka nije sa detetom od tog trenutka, možda nema taj ''instikt'' ... čak može da prodje i do 2 godine da dočeka usvajanje .... Interesuje me koliko su i dali su te majke različite?

NatasaNatasa:

S obzirom, da se kod žena koje su u drugom stanju, radja majčinski instikt ... i ona je sa detetom od trenutka kada ga rodi ..... Ova druga majka nije sa detetom od tog trenutka, možda nema taj ''instikt'' ... čak može da prodje i do 2 godine da dočeka usvajanje .... Interesuje me koliko su i dali su te majke različite?

Kliknite za proširenje...

ja mislim da nema razlike
ali ne mogu da budem 100% sigurna dok sama ne usvojim dete

Jao, Natasa, stvarno si pocela da smaras. Da li su majke nadmocnije od "nerotkinja", da li su majke koje su rodile bolje ili gore od onih koje su usvojile decu... Mislim da ovo vodi u jos jednu beskonacnu diskusiju u kojoj nece manjkati ruznih reci i uvreda.
Elem, da ti odgovorim, jako je lepo ako osoba koja vec ima dete usvoji drugo dete. Ta osoba je verovatno vec upoznata sa majcinskim instinktom.
Ljudi koji ne mogu da imaju dece pa se odluce da usvoje, verovatno su vec probali ostale metode koje nisu urodile plodom, i verovatno je proslo mnogo vremena od trenutka kada su zeleli dete do trenutka kada su se odlucili za usvajanje, U tom periodu verujem da im se javio majcinski instinkt, ako tako jako zele dete verovatno je to upravo zbog aktiviranja pomenutog instinkta.
Ja zelim drugo dete, i to bas jako zelim da zatrudnim i jedva cekam da ga drzim u narucju. Ne mogu ti opisati koja je to zelja i koje je to iscekivanje. A mi radimo na tome tek 2 meseca, pa opet svaki put kad doobijem tako se razocaram. A mogu misliti koje je to mucenje onima koji to pokusavaju godinama...
mislim da te majke nisu nimalo razlicite. U stavri majke se razlikuju individualno, i nema veze da li je usvojila ili rodila moze biti i dobra i losa majka. To ne zavisi samo od toga, vec i od mnogih faktora koji cine jednu licnost... Opet ponavljam, ima nas svakakvih...

Zar to sto neko zeli dete toliko da je spreman da ga usvoji nije dovoljan dokaz da ima majcinski/roditeljski nagon?

muvalo:

Zar to sto neko zeli dete toliko da je spreman da ga usvoji nije dovoljan dokaz da ima majcinski/roditeljski nagon?

Kliknite za proširenje...

Naravno! Ali pošto nismo samo životinje, može i da bude pokazatelj više stvari:

Da je manje samoljubiva od onih koje se podvrgavaju neviđenim maltretiranjima, godinama, samo da bi rodile "svoje" dete. Zar mora da bude isključivo njihov genetski materijal (za koji se već pokazalo da nije baš najbolji, izuzev ako je do steriliteta došlo usled nekog zapaljenja i sl., a nije genetika u pitanju) da bi ga mogle voleti?
Da zna da je majka ona koja odhrani ( brine, neguje, voli, ne spava noću kad je bolesno..znaju mame već..), a ne mora biti uvek dobra majka samo ona koja je samo sposobna da rodi i ništa više.
Da je spremna da voli dete, a ne svoju sliku u njemu.

taote:

Naravno! Ali pošto nismo samo životinje, može i da bude pokazatelj više stvari:

Da je manje samoljubiva od onih koje se podvrgavaju neviđenim maltretiranjima, godinama, samo da bi rodile "svoje" dete. Zar mora da bude isključivo njihov genetski materijal (za koji se već pokazalo da nije baš najbolji, izuzev ako je do steriliteta došlo usled nekog zapaljenja i sl., a nije genetika u pitanju) da bi ga mogle voleti?
Da zna da je majka ona koja odhrani ( brine, neguje, voli, ne spava noću kad je bolesno..znaju mame već..), a ne mora biti uvek dobra majka samo ona koja je samo sposobna da rodi i ništa više.
Da je spremna da voli dete, a ne svoju sliku u njemu.

Kliknite za proširenje...

Slazem se, bas si lepo napisala

taote:

Naravno! Ali pošto nismo samo životinje, može i da bude pokazatelj više stvari:

Da je manje samoljubiva od onih koje se podvrgavaju neviđenim maltretiranjima, godinama, samo da bi rodile "svoje" dete. Zar mora da bude isključivo njihov genetski materijal (za koji se već pokazalo da nije baš najbolji, izuzev ako je do steriliteta došlo usled nekog zapaljenja i sl., a nije genetika u pitanju) da bi ga mogle voleti?
Da zna da je majka ona koja odhrani ( brine, neguje, voli, ne spava noću kad je bolesno..znaju mame već..), a ne mora biti uvek dobra majka samo ona koja je samo sposobna da rodi i ništa više.
Da je spremna da voli dete, a ne svoju sliku u njemu.

Kliknite za proširenje...

Meni je čini mi se, najhumaniji gest kada majka koja već ima svoje dete, usvoji neko drugo dete .... Tada sam sigurna da je to i dobar čovek i pride dobar roditelj. Poznajem jednu takvu ženu, koja apsolutno ne pravi razliku izmedju jednog i drugog deteta i baš se raznežim svaki put kada vidim tu porodicu.

NatasaNatasa:

Dakle, pošto je moja tema o ''Nerotkinjama'' zatvorena .... i zaključismo dosta toga ... htedoh da postavim još jedno pitanje, ali nisam stigla ... pa sada mene interesuje sledeće: Usvojeno dete. Uglavnom u Srbiji decu usvajaju ljudi koji do tada nisu imali dece .... u manjem broju oni koji imaju svoju. E sad tu nastaje jedna dilema .... Da li i medju roditeljima koji imaju svoje dete i onih koji imaju usvojeno dete postoji razlika?

S obzirom, da se kod žena koje su u drugom stanju, radja majčinski instikt ... i ona je sa detetom od trenutka kada ga rodi ..... Ova druga majka nije sa detetom od tog trenutka, možda nema taj ''instikt'' ... čak može da prodje i do 2 godine da dočeka usvajanje .... Interesuje me koliko su i dali su te majke različite?

Kliknite za proširenje...

Prvo,ne razumem zasto uporno nacinjes ovakve teme.Da bi bilo zanimljivih rasprava?
Tema je bas teska i stvarno je nezahvalno odabrati ovo,ili ono.
Ko smo mi da iznosimo neka svoja misljenja,a pritom nemamo iskustva na datu temu?
I jos me zanima,zasto ima toliko osudivanja misljenja koja su drugacija,npr.ja nemam nikakvog iskustva,ali mislim da se ne moze voleti isto usvojeno i rodeno dete,ne mora dete to da oseti,mogu biti nijanse u pitanju,ali za nijansu mislim da nije isto.

Načinjem one teme koje mene zanimaju ... kao što vi načinjete teme o svojoj deci ... U čemu je razlika?

E sad, uvek možeš da daš odgovor u smislu da li bi i zašto usvojila dete ... ili možda i ne bi.... Eto i to je zanimljivo čuti.

@Jelena - Prvo, svasta, pa ne moras da imas iskustvo u necemu, da bi imao misljenje o tome.
Drugo, ako tako mislis, zasto si onda ipak iznela svoje misljenje?

@tema - mislim da se apsolutno moze isto kao sopstveno voleti usvojeno dete, mozda cak i vise, imajuci u vidu da decu usvajaju obicno ljudi koji ne mogu da dobiju sopstvenu, pa samim tim, zelja da postanu roditelji postaje jos veca. Ljudi koji vec imaju decu, i usvoje dete, pokazuju da imaju veliko srce u kome ljubavi ima za sve

Наташа, тешко да ће се јавити мајка усвојеног детета, а ако се јави, биће то позитивна прича.
Већ сам писала на тему усвајања.
Сматрам то дивним гестом, прво према себи, у смислу оног што рече Таоте, не морам да проведем живот да себе и све око себе мучим годинама покушавајући да затрудним да бих посејала, ,,наш '' генетски материјал...

Но, и то је избор људи. Онај ко реши да усвоји дете треба да буде свестан да је то јако тешко, почевши од самог процеса усвајања.

Знам неколико мајки са усвојеном децом, таква ми је природа посла.

Оне које су децу усвојиле да би имале породицу, јер воле децу и желе да се о детету брину, дивне су мајке и мислим да та деца имају боље мајке од многе неусвојене деце ( ако тако могу рећи за децу која живе са својим родитељима)

Знам две мајке које су после усвајања родиле ете. Једна од њих је прихватила обоје деце једнако, ја не могу рећи кога она више воли, али има једнак третман за обоје.

Знам другу мајку, која је заборавила и одбацила усвојеног сина кад је родила своју ћерку. Том се дечаку, који је пре тога живео у тој породици 13 година читав свет срушио!
Познајем мајку која је усвојила дете јер су њена деца погинула, она је права мајка усвојеном детету, предивна, нормална мама... ( Жао ми је што не спомињемо и очеве, играју велику улогу)

Елем, прича је много, свака различита, као и у породицама где постоје деца која су ту и рођена...

jelena=t:

Prvo,ne razumem zasto uporno nacinjes ovakve teme.Da bi bilo zanimljivih rasprava?
Tema je bas teska i stvarno je nezahvalno odabrati ovo,ili ono.
Ko smo mi da iznosimo neka svoja misljenja,a pritom nemamo iskustva na datu temu?
I jos me zanima,zasto ima toliko osudivanja misljenja koja su drugacija,npr.ja nemam nikakvog iskustva,ali mislim da se ne moze voleti isto usvojeno i rodeno dete,ne mora dete to da oseti,mogu biti nijanse u pitanju,ali za nijansu mislim da nije isto.

Kliknite za proširenje...

У поставци ове теме ја не видех никакву осуду. Само питање.
И не видим да ми сада треба да бирамо ''ово или оно'', него да кажемо нешто о томе ако имамо шта да кажемо (ако имамо у свом окружењу неки пример који би могао да илуструје однос мајке-усвојитеља према детету).

ManjaAtina:

@Jelena - Prvo, svasta, pa ne moras da imas iskustvo u necemu, da bi imao misljenje o tome.
Drugo, ako tako mislis, zasto si onda ipak iznela svoje misljenje?

@tema - mislim da se apsolutno moze isto kao sopstveno voleti usvojeno dete, mozda cak i vise, imajuci u vidu da decu usvajaju obicno ljudi koji ne mogu da dobiju sopstvenu, pa samim tim, zelja da postanu roditelji postaje jos veca. Ljudi koji vec imaju decu, i usvoje dete, pokazuju da imaju veliko srce u kome ljubavi ima za sve

Kliknite za proširenje...

Ako ne napomenem da nemam iskustva moze biti zluradih komentara,prosto,da ne bih tome dala prostora.
Moje misljene i dalje stoji,moze se mnogo voleti to dete,ali za nijansu iza bioloskog.

steffica:

Jao, Natasa, stvarno si pocela da smaras. Da li su majke nadmocnije od "nerotkinja", da li su majke koje su rodile bolje ili gore od onih koje su usvojile decu... Mislim da ovo vodi u jos jednu beskonacnu diskusiju u kojoj nece manjkati ruznih reci i uvreda.
Elem, da ti odgovorim, jako je lepo ako osoba koja vec ima dete usvoji drugo dete. Ta osoba je verovatno vec upoznata sa majcinskim instinktom.
Ljudi koji ne mogu da imaju dece pa se odluce da usvoje, verovatno su vec probali ostale metode koje nisu urodile plodom, i verovatno je proslo mnogo vremena od trenutka kada su zeleli dete do trenutka kada su se odlucili za usvajanje, U tom periodu verujem da im se javio majcinski instinkt, ako tako jako zele dete verovatno je to upravo zbog aktiviranja pomenutog instinkta.
Ja zelim drugo dete, i to bas jako zelim da zatrudnim i jedva cekam da ga drzim u narucju. Ne mogu ti opisati koja je to zelja i koje je to iscekivanje. A mi radimo na tome tek 2 meseca, pa opet svaki put kad doobijem tako se razocaram. A mogu misliti koje je to mucenje onima koji to pokusavaju godinama...
mislim da te majke nisu nimalo razlicite. U stavri majke se razlikuju individualno, i nema veze da li je usvojila ili rodila moze biti i dobra i losa majka. To ne zavisi samo od toga, vec i od mnogih faktora koji cine jednu licnost... Opet ponavljam, ima nas svakakvih...

Kliknite za proširenje...

Да ли ће се тема претворити у ''бесконачну дискусију у којој неће мањкати ружних речи и увреда'' - то зависи од нас!

У сваком случају, ово није тема о томе које маме су ''боље'' а које ''горе''.

Naci ce se vec nesto drugo,uvek ima bolje i gore,jos kad je neko u pms-u.

jelena=t:

Prvo,ne razumem zasto uporno nacinjes ovakve teme.Da bi bilo zanimljivih rasprava?
Tema je bas teska i stvarno je nezahvalno odabrati ovo,ili ono.
Ko smo mi da iznosimo neka svoja misljenja,a pritom nemamo iskustva na datu temu?
I jos me zanima,zasto ima toliko osudivanja misljenja koja su drugacija,npr.ja nemam nikakvog iskustva,ali mislim da se ne moze voleti isto usvojeno i rodeno dete,ne mora dete to da oseti,mogu biti nijanse u pitanju,ali za nijansu mislim da nije isto.

Kliknite za proširenje...

..ovo sam komentarisala

jelena=t:

Ako ne napomenem da nemam iskustva moze biti zluradih komentara,prosto,da ne bih tome dala prostora.
Moje misljene i dalje stoji,moze se mnogo voleti to dete,ali za nijansu iza bioloskog.

Kliknite za proširenje...

Kad nemaš iskustva naučiš da se nosiš i sa tim ... a zluradih komentara uvek može biti - koliko god da bežiš od njih.

NatasaNatasa:

Dakle, pošto je moja tema o ''Nerotkinjama'' zatvorena .... i zaključismo dosta toga ... htedoh da postavim još jedno pitanje, ali nisam stigla ... pa sada mene interesuje sledeće: Usvojeno dete. Uglavnom u Srbiji decu usvajaju ljudi koji do tada nisu imali dece .... u manjem broju oni koji imaju svoju. E sad tu nastaje jedna dilema .... Da li i medju roditeljima koji imaju svoje dete i onih koji imaju usvojeno dete postoji razlika?

S obzirom, da se kod žena koje su u drugom stanju, radja majčinski instikt ... i ona je sa detetom od trenutka kada ga rodi ..... Ova druga majka nije sa detetom od tog trenutka, možda nema taj ''instikt'' ... čak može da prodje i do 2 godine da dočeka usvajanje .... Interesuje me koliko su i dali su te majke različite?

Kliknite za proširenje...

Da li znaš da postoji mogućnost da žena doji dete koje je usvojila?

Врло се ружно осећам, и вероватно не само ја, кад озбиљно одговорим на неку тему, а онда се дохвате неки да четују и препуцавају се међусобно.
Мислим да за то постоји ПП, а свуда су људи подељени у мишљењима, па то и јесте занимљиво! Било би грозно кад бисмо се сви слагали!
Ето, и ја малко офтопиковала ( ако се уопште може овако рећи и ћирилично написати )

Да се вратим на тему.
Имам пријетеља који се сећа усвојења, усвојили га дивни људи, образовани и брижни. Пружили му све, он завршио факс, доспео до високог положаја, и увек је несрећан.

Стално прича о томе како су га они узели да би излечили своје комплексе, иако тврди да су били дивни родитељи, он увек сматра да им није дорастао, стално се пита чије гене носе његова деца, иако биолошке родитеље није ни покушао да нађе.

То је онај део усвајања који исто може бити незгодан за усвојитеље, усвојено дете носи у себи неке фрустраицје из Дома, или личне фрустрације на који усвојитељи нису могли да утичу.
Знам да се то догађа многим родитељима и деци који живе са својим родитељима, али је ово вероватно усвојитељима теже, јер не знају како би њихово биолошко дете реаговало.

wanda965:

Врло се ружно осећам, и вероватно не само ја, кад озбиљно одговорим на неку тему, а онда се дохвате неки да четују и препуцавају се међусобно.
Мислим да за то постоји ПП, а свуда су људи подељени у мишљењима, па то и јесте занимљиво! Било би грозно кад бисмо се сви слагали!
Ето, и ја малко офтопиковала ( ако се уопште може овако рећи и ћирилично написати )

Да се вратим на тему.
Имам пријетеља који се сећа усвојења, усвојили га дивни људи, образовани и брижни. Пружили му све, он завршио факс, доспео до високог положаја, и увек је несрећан.

Стално прича о томе како су га они узели да би излечили своје комплексе, иако тврди да су били дивни родитељи, он увек сматра да им није дорастао, стално се пита чије гене носе његова деца, иако биолошке родитеље није ни покушао да нађе.

То је онај део усвајања који исто може бити незгодан за усвојитеље, усвојено дете носи у себи неке фрустраицје из Дома, или личне фрустрације на који усвојитељи нису могли да утичу.
Знам да се то догађа многим родитељима и деци који живе са својим родитељима, али је ово вероватно усвојитељима теже, јер не знају како би њихово биолошко дете реаговало.

Kliknite za proširenje...

Bez obzira što on priča da su oni divni ljudi ... ako misli da su oni njegovim usvajanjem lečili komplexe možda tu zaista nešto ne štima unutar same porodice.
I nekako mi čudno da je on stalno nesrećan .... Mislim, svestan je da nije njihov, ali ako su oni pružili sve da on bude srećan, a on i dalje nesrećan, onda je problem u njemu ... ili u nečemu o čemu on ne želi da priča .....

Да ли је исправно рећи усвојеном детету да је усвојено и зашто?

Упознала сам једну девојку, тада је имала 16 година и родитељи су јој рекли да је усвојена. Рекла ми је да се сваког дана пита где су јој биолошки родитељи, зашто су је оставили... рекла ми је да би волела да за то никад није сазнала. Опет, било би горе да нпр то случајно сазна са више година.

Znam jednog usvojenog dečka... bili smo pomalo zaljubljeni ranije dovodili ga njegovi da se igramo... kasnije su uspeli da dobiju sina - al mom Igoru nije bio ni do kolena... Diiivan, diiivan dečko... Čula sam da se oženio, čekaju bebu sada.

Znam jednu devojčicu koja je bila usvojena - al roditelji koji su je usvojili su rano umrli... bedak za nju, baš. Upoznala je biološku majku kasnije - koju je zvala po imenu samo, s izvesnom dozom tuge u glasu govorila bi njeno ime.... Ruža se zvala gospođa. I ona je umrla - okolnosti su bile takve da je morala da je da. Našle su se mnogo kasnije, zbližile se u jednom periodu života - ali njena voljena mama je mama koja je podigla - zauvek bila i ostala.

Uvek bi pristala na to da usvojim dete. UVEK.
Pošto znaš da je i kod mene bilo pitanja da li ću moći da rodim ili ne - već sam bila sigurna da ću se ako ne budem mogla opredeliti upravo za tu varijantu.

OMG - kakav je to tek poziv i kakav izazov : )))
Zašto bi se upustila u tu priču? Zato što bih imala slobodnog vremena, ljubavi, para... i svega u životu - što ti padne napamet previše za mene samu pa bi rado dala po pola od svega toga nekom malom pokislom mišu čije ime su zaboravili da kažu...

Gambrinus:

Да ли је исправно рећи усвојеном детету да је усвојено и зашто?

Упознала сам једну девојку, тада је имала 16 година и родитељи су јој рекли да је усвојена. Рекла ми је да се сваког дана пита где су јој биолошки родитељи, зашто су је оставили... рекла ми је да би волела да за то никад није сазнала. Опет, било би горе да нпр то случајно сазна са више година.

Kliknite za proširenje...

Kолико знам данас центри за социјални рад упућују родитеље да обавезно кажу деци да су усвојена...и то од првих дана, да се никако не чека нека зрелост детета, јер накнадно сазнање често доводи до шока и трауме.

I ja bih svom detetu rekla .. sigurno .... Ne da bih u njemu budila svest o tome da je usvojeno .... već da bih od početka imali potpuno iskren odnos.... mada, se onda opet dolazi u onu zamku ... da se dete oseća kao wandin prijatelj.

NatasaNatasa:

I ja bih svom detetu rekla .. sigurno .... Ne da bih u njemu budila svest o tome da je usvojeno .... već da bih od početka imali potpuno iskren odnos.... mada, se onda opet dolazi u onu zamku ... da se dete oseća kao wandin prijatelj.

Kliknite za proširenje...

( Није одговор на твој пост, Наташа, само сам цитирала да лакше кренем)

Детету се мора рећи да је усвојено, ја знам момка који је сазнао да је усвојен кад је постао пунолетан, одлепио начисто, цео свет му био крив..
Знам и девојчицу којој крију да је усвојена, преселили се људи из Јужног Баната у НС, али се тамо сазнало, једна мајка рекла сину који је познавао девојчицу...свашта било.Значи, од тога се не може побећи.
Зато се препоручује да се тој деци каже :,, Ми смо баш ТЕБЕ ИЗАБРАЛИ, била си најлепша,најумиљатија...'' или већ нешто слично, да, кад зна да није рођено, зна да јесте жељено.