- Poruka
- 5.547
...jer to u trendu...
Šta mislite koliko ima istine u njegovim spekulacijama ovoga puta?
http://www.politika.co.yu/pogledi/Slobodan-Antonic/ALTERNATIVNA-ISTORIJA.sr.html
Замислимо, дакле, да је Дачић другачије одлучио. Замислимо да су нову владу ипак образовали СРС, ДСС и СПС. А сада, сетите се да су ДС и ЛДП најављивали могућност „великих грађанских, проевропских демонстрација” у Београду. Замислимо сада да су, у овој нашој, алтернативној историји, пошто се направила трећа Коштуничина влада, такве демонстрације збиља и одржане.
Као и у стварној историји, замислимо да је и овде полиција интервенисала. Да је и овде било доста повређених. Да је и овде један демонстрант тако претучен да је доцније умро. Да је и овде један опозициони посланик добио гумени метак у чело. Да је и овде том посланику сломљена носна кост, а лице било пуно подлива. Да је и овде полиција тукла двојицу новинара, иако су показивали новинарску исказницу. Замислимо, дакле, да се све десило исто као и на митингу 29. јула. Само што су странке стајале на супротним местима у односу на власт и опозицију него данас.
А сада, запитајмо:
– Да ли би изгредници на демонстрацијама били „хулигани”, а за неке новинаре једноставно „стока”? Или би нам на десетине социолога и психолога објашњавало да је ипак реч о младим, незадовољним људима, оправдано фрустрираним „нехуманим друштвеним окружењем” и „личном бесперспективношћу”?
Šta mislite koliko ima istine u njegovim spekulacijama ovoga puta?
http://www.politika.co.yu/pogledi/Slobodan-Antonic/ALTERNATIVNA-ISTORIJA.sr.html
Замислимо, дакле, да је Дачић другачије одлучио. Замислимо да су нову владу ипак образовали СРС, ДСС и СПС. А сада, сетите се да су ДС и ЛДП најављивали могућност „великих грађанских, проевропских демонстрација” у Београду. Замислимо сада да су, у овој нашој, алтернативној историји, пошто се направила трећа Коштуничина влада, такве демонстрације збиља и одржане.
Као и у стварној историји, замислимо да је и овде полиција интервенисала. Да је и овде било доста повређених. Да је и овде један демонстрант тако претучен да је доцније умро. Да је и овде један опозициони посланик добио гумени метак у чело. Да је и овде том посланику сломљена носна кост, а лице било пуно подлива. Да је и овде полиција тукла двојицу новинара, иако су показивали новинарску исказницу. Замислимо, дакле, да се све десило исто као и на митингу 29. јула. Само што су странке стајале на супротним местима у односу на власт и опозицију него данас.
А сада, запитајмо:
– Да ли би изгредници на демонстрацијама били „хулигани”, а за неке новинаре једноставно „стока”? Или би нам на десетине социолога и психолога објашњавало да је ипак реч о младим, незадовољним људима, оправдано фрустрираним „нехуманим друштвеним окружењем” и „личном бесперспективношћу”?