Cognitio sensitiva

Ili - senzitivna spoznaja.
Senzitivna spoznaja se ne svodi isključivo na oset. U senzitivnu spoznaju spadaju sve spoznajne moći koje su "potčinjene" intelektu ili, tačnije, one koje su od njega nezavisne (kod Kanta je to, npr, čak i mašta).

Naša predstava o nečemu je tamna ukoliko nismo u stanju da ga učinimo prepoznatljivim među drugim objektima, odnosno jasna ako se taj objekat može razlikovati među drugima. Ali naša spoznaja može biti i zbrkana usled nemogućnosti da definišemo osobine i delove tog objekta (boja, miris, ukus), a potpuno jasna kada smo u stanju da definišemo svaki sastavni deo i osobinu predmeta - što se može postići samo ako angažujemo intelektualne moći. Tamna, nerazgovetna spoznaja stiče se pomoću niže (čulne) spoznajne moći - cognitio sensitiva. Dok se logika bavi ispravnim povezivanjem jasnih i razgovetnih pojmova, dotle sezitivnu spoznaju preuzima estetika.
(Ovo objašnjenje koje sam dala je, naravno, odavno prevaziđeno jer - umetnost, kao predmet izučavanja estetike, nije samo čulni doživljaj lepog.)

Dakle, iako je cognitio sensitiva termin koji se koristi u estetici (Baumgarten), mene zanima koliko smo u stanju da definišemo svet oko nas čulnom percepcijom, bez primene logičkih zakona ... a u tu "čulnu spoznaju" bih uključila i intuiciju.

Znači, koliko je naša procena ljudi ili predmeta zaista "tamna" i nepotpuna kada pokušamo da ih spoznamo isključivo čulima, bez validacije logike?

Borac za prava zivotinja:

Ili - senzitivna spoznaja.
Senzitivna spoznaja se ne svodi isključivo na oset. U senzitivnu spoznaju spadaju sve spoznajne moći koje su "potčinjene" intelektu ili, tačnije, one koje su od njega nezavisne (kod Kanta je to, npr, čak i mašta).

Naša predstava o nečemu je tamna ukoliko nismo u stanju da ga učinimo prepoznatljivim među drugim objektima, odnosno jasna ako se taj objekat može razlikovati među drugima. Ali naša spoznaja može biti i zbrkana usled nemogućnosti da definišemo osobine i delove tog objekta (boja, miris, ukus), a potpuno jasna kada smo u stanju da definišemo svaki sastavni deo i osobinu predmeta - što se može postići samo ako angažujemo intelektualne moći. Tamna, nerazgovetna spoznaja stiče se pomoću niže (čulne) spoznajne moći - cognitio sensitiva. Dok se logika bavi ispravnim povezivanjem jasnih i razgovetnih pojmova, dotle sezitivnu spoznaju preuzima estetika.
(Ovo objašnjenje koje sam dala je, naravno, odavno prevaziđeno jer - umetnost, kao predmet izučavanja estetike, nije samo čulni doživljaj lepog.)

Dakle, iako je cognitio sensitiva termin koji se koristi u estetici (Baumgarten), mene zanima koliko smo u stanju da definišemo svet oko nas čulnom percepcijom, bez primene logičkih zakona ... a u tu "čulnu spoznaju" bih uključila i intuiciju.

Znači, koliko je naša procena ljudi ili predmeta zaista "tamna" i nepotpuna kada pokušamo da ih spoznamo isključivo čulima, bez validacije logike?

Kliknite za proširenje...

Bilo bi mnogo zanimljivije kada bi postavila pitanje na drugaciji nacin, to jest, koliko je nasa procena ljudi ili predmeta zaista "tamna" i nepotpuna kada pokusamo da ih spoznamo iskljucivo logikom, bez uvazavanja cula?

Može i tako, Dragon.

Sad ste me stavili na muku....

Jer ono sto je postavila autorka mi odmah stvara odgovor, ne verujem u senzitiva....
Jer jednostavno intuiciju negiram, iako dozvoljavam pojam , negiram njeno tumacenje u opstem shvatanju....

A onda kad dragon definise temu , onda ispada da sam u suprotnom taboru , jer ova druga varijanta daje moc i vlast svim ljudima koji misle da barataju logikom ......da su u pravu , sto je apsurd po sebi........

To sam odavno definisao kao sukob u usmerenju drustva....

Da li drustvo postaviti da sve prati i valorizuje kroz emotivnu podobnost (citaj ljubav kao kriterijum) i teznju da se maksimalizuje to osecanje i delatnost koja vodi ka tom osecanju?
Ili postaviti drustvo da je logika apsolut teznji razvoja....?

Tu dilemu kod utilitarizma i degenerativnosti do koje mogu dovesti ovakvi apsoluti mi je jednostavno razresio sam narod....

Narod nikad nece imati toliko volje, snage , vrednoce i mogucnosti da budu mudri, logicni punog kapaciteta da sebe razvijaju , uklanjaju pogreske u logici i razvijaju percepciju i logicke metode...
A na pitanje ko je pametan , svi ce odgovoriti isto, da jesu pametni....
Tako da kriticni kriterijum a to je objektivnost , ocigledno da ne moze biti postignut....

Sa druge strane sta je ljubav, je cisto subjektivni osecaj.
Dejstvo se dobija kroz akumulativni efekat sebicnih i subjektivnih ocena i teznji....
I iako mnogi ne osecaju da su u ljubavi , svi su itekako merodavni i znaju da budu u ziriju....
i metoda ima sve uslove da uspesno deluje....

Ogranicenje je da se emotivno ogranici na pojedinacne efekte, a ne na drustveni valorizacioni sistem...i to se postize ovim nihilistickim pristupom potpune relativizacije....

Ocigledno da moja analiza prorice buduce resenje matrixa realne ili virtualne emotivizacije svega, dok se drustveno polje nihilisticki relativizuje i ostavlja otvoreno za elitne manipulacije "velikog tate" koji cak nece imati potrebu za "velikim bratom" iliti spijunske potrebe....

i mene je tema bacila..jer bi moje prvo pitanje bilo kao dragonov..koliko nas logika navodi na krivi put..i da je intuitivno znanje cistije i tacnije..ma kako to zvucalo..a opet, svako intuitivno znanje ili poricemo, ili logikom kontrolisemo...i odobravamo ili poricemo..
a opet, ti spominjes cula ja pricam o intutivnom..totalno razliciti pojmovi...cula su jedno, intuicija drugo, logika ili racio trece..
a procena koja se oslanja na samo jedno od to troje, kad tad u pomoc pozove i ostale...hteli mi to ili ne..i bez obzira da li smo svesni toga ili ne..

ko_to_tamo_peva:

i mene je tema bacila..jer bi moje prvo pitanje bilo kao dragonov..koliko nas logika navodi na krivi put..i da je intuitivno znanje cistije i tacnije..ma kako to zvucalo..a opet, svako intuitivno znanje ili poricemo, ili logikom kontrolisemo...i odobravamo ili poricemo..
a opet, ti spominjes cula ja pricam o intutivnom..totalno razliciti pojmovi...cula su jedno, intuicija drugo, logika ili racio trece..
a procena koja se oslanja na samo jedno od to troje, kad tad u pomoc pozove i ostale...hteli mi to ili ne..i bez obzira da li smo svesni toga ili ne..

Kliknite za proširenje...

Ne verujem da se čula, intuicija i racio tako čvrsto razgraničavaju.
Čulima se prepoznaje slika objekata.
Intuicija je komprimovan set uspomena o čulnim stimulansima koje povezujemo sa objektima ili situacijama.
Racio povezuje intuitivne spoznaje u dinamički model stvarnosti.

dinamicki model stvarnosti...
sazeto.

ko_to_tamo_peva:

dinamicki model stvarnosti...
sazeto.

Kliknite za proširenje...

Blagodarim.

Ako mi se dozvoli mali nastavak:
Intuicija bi bila elementarni način razmišljanja tipa "kada su a, b, c... onda je x".
Ovi pretpostavljeni uzroci mogu, ali ne moraju imati veze sa posledicom. Ukoliko se slične situacije ponavljaju dovoljno često, iz jednačine se isključuju irelevantni podražaji.
Nije preterano precizno, ali daje širinu i slobodu da se sveobuhvatno oceni situacija jednostavnim poređenjem sa sačuvanim obrascima.
Verujem da je ovakav način razmišljanja pretežan kod životinja.
E sad, ako želimo da racionalno razmišljamo, moramo uzeti u obzir nekakvu sekvencu događaja, moramo voditi računa o hronologiji i očekivanom redosledu događaja. Zato kažem dinamički model stvarnosti.

Mozda bas zbog toga ja spajam intuiciju i razumnu logiku u jednu jedinstvenu oblast jer gledano iz ugla metoda i rezultata , te dve stvari su na neki nacin slicne....

------------------------
Jeste da si ti elitisticki , sa dobrom namerom , lepo objasnio intuiciju, naglasio razliku izmedju intuicije i neke razumske metodike, ali je takodje istina da mnogi ljudi izuzetno cesto koriste intuiciju, da kod razumske logike prave greske kao i ono sto je navedeno kao metoda intuicije te ne vidim razloga za drugacije sagledavanje....

Ako bih sve gledao kao crnu kutiju gde bi jedno bilo intuicija , a drugo netrenirano uobicajeno logicko razmisljanje prosecnog coveka, po ulazima i izlazima bi obe crne kutije izgledale slicno ili isto....
SToga kriticna razlika postaje svesnost metode i ulaznih podataka koji se obradjuju podsvesno i onda se to zove intuicija , ili svesnih ulaznih podataka i onda se to zove kako tako logicko razmisljanje i razum....

I ovo sa idealizacijom kod optimizacije irelevantnih podrazaja koji se kao iskljucuju , tesko da je tacno , jer intuicija ima imperativ da uvek mora da ponudi resenje....uvek....
Intuicija je samo glasnija ili tisa , zavisno od zelje, jasnoce signala i svih ostalih uticaja koji se javljaju i kod razumskog razmisljanja i ometaju je na isti nacin.....

Ovo da. Intuicija uvek nudi rešenje. To je ono primitivno, životinjsko, koje spašava život.
Na primer, pas se suočava sa određenim podražajima koji mu simultano stižu preko čula. Kada prvi put oseti određeni tip opasnosti, zapamtiće celokupnu sliku o tom događaju. Kasnije će kroz nova iskustva naučiti da određeni nadražaji nisu imali veze sa opasnostima jer ih je osetio i onda kada je bio bezbedan i prestaće da ih povezuje sa opasnošću.
Ovakvo intuitivno razmišljanje nalazimo i kod vrhunskih stručnjaka u nekoj oblasti. Zahvaljujući dugotrajnom izlaganju raznim kombinacijama relevantnih i irelevantnih ulaznih podataka, njegova intuitivna matrica je mnogo preciznija nego kod kolege diletanta.
Interesantno je da vrhunski umetnici ili naučnici obično nisu dobri pedagozi. Ovo stoga što jedan deo njihovog znanja leži u uvežbanoj intuiciji koje ne možemo lako postati svesni niti je možemo preneti drugima.
Algoritamski, razlika između intuitivnog i racionalnog odgovora je u složenosti podataka. Dok kod intuicije imamo za svaki trenutak skup ulaznih podataka koji jednostavnom kombinacijom daju rezultat, kod racionalnog ramišljanja radimo sa istim skupovima podataka, jedino što je ovih skupova više da bi se obuhvatile vremenske ili prostorne veze između podataka.

Borac za prava zivotinja:

Ili - senzitivna spoznaja.
Senzitivna spoznaja se ne svodi isključivo na oset. U senzitivnu spoznaju spadaju sve spoznajne moći koje su "potčinjene" intelektu ili, tačnije, one koje su od njega nezavisne (kod Kanta je to, npr, čak i mašta).

Naša predstava o nečemu je tamna ukoliko nismo u stanju da ga učinimo prepoznatljivim među drugim objektima, odnosno jasna ako se taj objekat može razlikovati među drugima. Ali naša spoznaja može biti i zbrkana usled nemogućnosti da definišemo osobine i delove tog objekta (boja, miris, ukus), a potpuno jasna kada smo u stanju da definišemo svaki sastavni deo i osobinu predmeta - što se može postići samo ako angažujemo intelektualne moći. Tamna, nerazgovetna spoznaja stiče se pomoću niže (čulne) spoznajne moći - cognitio sensitiva. Dok se logika bavi ispravnim povezivanjem jasnih i razgovetnih pojmova, dotle sezitivnu spoznaju preuzima estetika.
(Ovo objašnjenje koje sam dala je, naravno, odavno prevaziđeno jer - umetnost, kao predmet izučavanja estetike, nije samo čulni doživljaj lepog.)

Dakle, iako je cognitio sensitiva termin koji se koristi u estetici (Baumgarten), mene zanima koliko smo u stanju da definišemo svet oko nas čulnom percepcijom, bez primene logičkih zakona ... a u tu "čulnu spoznaju" bih uključila i intuiciju.

Znači, koliko je naša procena ljudi ili predmeta zaista "tamna" i nepotpuna kada pokušamo da ih spoznamo isključivo čulima, bez validacije logike?

Kliknite za proširenje...

Postoje umetnosti koje ni najmanje ni nisu "dozivljaji lepog", cak ni opisi istog, vec su "lepi opisi ruznih ilii lepih stvari". Umetnost mnogi dozivljavaju kao lep opis stvari bez obzira da li je ta stvar lepa.

U tom slucaju je umetnost nesto sa cim se svakodnevno sluzimo.

Ja mislim da intuicija nije "realna|zdrava" funkcija, vec da se pali u slucaju da covek bas i nije najnormalniji (a niko nije savrseno normalan) i da se koristi cisto za one stvari koje uvek moramo iznova da zakljucujemo, tj. za zakljucke koje zbog necega ne zelimo da upamtimo. Tad se pali intuicija, znanje o tome da o necemu tome vec znamo, ali i da moramo ponovo da prodjemo lanac zakljucivanja, posto namerno nismo "memorisali" taj zakljucak.

Tako je ja dozvoljavam i opisujem jer se tako meni javlja.

Rezultat intuicije može se opravdati, ali ne i ponoviti lancem zaključaka.

Nisi dobro shvatio sto sam hteo da kazem, ili ja nisam shvatio sta ti hte kazat:

Postoje zakljucci koji su vrlo pametni, ali koje mi (jer svi smo pomalo glupi) namerno zaboravljamo cim dodjemo do njih, planski, smisljeno, isto kao sto i dolazimo do njih samo "privremeno" iz straha da se ne promenimo ako oni postanu i ostanu trajno svesni, a koristimo ih da bi se "na brzinu smirli" ili "da bi mogli da zaspimo" cesto ***.

Takvi zakljucci su oni za koje covek neki put osim sto se divi njihovoj genijalnosti primeti i da ih "stalno iznova i iznova zaboravlja i stalno iznova dolazi do njih" a nekome je cak i sveska pri krevetu posto mu bas tada kad je preumoran da pise dolaze te misli, ali on ih nikad i ne zapise, ili ne napise lepo... "Eh, kad bih samo mogao da se setim te tako pametne misli sto sam je imao onda" je recenica koju cujes sto puta. To neka se zovu temporalne misli. I neka bude da ih zbog necega (kao sto cesto zaboravimo i zelje, i namere...) namerno zaboravimo, (iz nekih opet namera i zelja).

Ipak, intuicija nam proradi kad dodjemo u situaciju da "nam zatreba taj zakljucak kojeg mislimo da smo zaboravili", i onda kad znamo unapred (da cemo 99%) doci do nekog "zakljucka", ali ne znamo put kojim cemo do tog zakljucka doci.

Ako tada uzmes da (vodjen intuicijom) razmisljas, uvek ces se setiti da je to zakljucak koji si imao davno pre i koji si bio nekad (i ako ti "nije milo") zaboravio. Zato se i javlja "intuicija" u obliku "znanja i zakljucka za koji ne postoji logicki put koji znamo", jer smo bas pre nekad (mozda i 100 puta isponova) prolazili opet te logicke puteve.

Intuicija je dakle podsetnik da smo imali neki zakljucak koji smo namerno zaboravili, (obicno po 210 puta iznova dolazili do njega i zaboravljali ga), bar kako ja to vidim na mojim primerima, takvih je 1 000 000.

Razlog zasto neko znanje nije svesno ili javno je vec druga tema....

Kao sto je diskutabilna izjava da vrhunski naucnici nisu dobri pedagozi , gde ja smatram da nema veze recenica sa istinom....
Pedagogija je stvar znanja i pristupa....U pedagogiji ne postoji advokatska etika, pa da sve izgovoreno mora da bude istinito....
Jak ego i tvrdoglavost je dobra osobina za borbu sa glupim narodom, te ce to biti pozitiva za naucnika, ali je izuzetno negativa za pedagoga.....

Covekoljublje sa druge strane jeste pozitiva za pedagoga, ali velika mana za naucnika jer ga cini lakim plenom i marginalnom kreaturom za sisanje....

Na slican nacin danas u srbiji ne prolaze nacional patriote politicari....narod ih ne zeli , sistem ih ne zeli.....
Prolaze samo oni politicari koji su karijeristi , koji su dileri i ledjasi, koji umeju da lako sklope dil i zive sa dilovima....
Posten politicar je kao i posten radnik u srpskim preduzecima , OPASNOST.
Jer da bi sebe zastitio, takav radnik mora direktoru ili nadzorniku ukazati na postojece stanje, a onda pokazuje da previse zna.....
Znanje je minus , kad rukovodilac, kolega politicar i bilo ko iz okruzenja zna da vi njega imate u saci , a on vas ne.....
Stoga je selekcija naglasena ka glupljim ili prividno glupljim ljudima....podobnima....
Stoga je i u politici naglasena traznja ka prodanim dusama, buducim ledjasima, te je idealno politicko okruzenje zena i studenti, jer pristaju na placenu odanost.....

Zazijavalo:

Ne verujem da se čula, intuicija i racio tako čvrsto razgraničavaju.
Čulima se prepoznaje slika objekata.
Intuicija je komprimovan set uspomena o čulnim stimulansima koje povezujemo sa objektima ili situacijama.
Racio povezuje intuitivne spoznaje u dinamički model stvarnosti.

Intuicija bi bila elementarni način razmišljanja tipa "kada su a, b, c... onda je x".

Algoritamski, razlika između intuitivnog i racionalnog odgovora je u složenosti podataka. Dok kod intuicije imamo za svaki trenutak skup ulaznih podataka koji jednostavnom kombinacijom daju rezultat, kod racionalnog ramišljanja radimo sa istim skupovima podataka, jedino što je ovih skupova više da bi se obuhvatile vremenske ili prostorne veze između podataka.

@Tužni Patak
Jer jednostavno intuiciju negiram, iako dozvoljavam pojam , negiram njeno tumacenje u opstem shvatanju....

@ko_to_tamo_peva
a opet, ti spominjes cula ja pricam o intutivnom..totalno razliciti pojmovi...cula su jedno, intuicija drugo, logika ili racio trece..

Kliknite za proširenje...

Zazijavalo kad govori o intuiciji, u stvari govorri o čisto senzitivnom razmišljanju, koje nastaje kada racio jednostavno ode po informacije (slike) koje su u mozgu pohranila čula. Intuicija je nešto drugo. Intuicija jeste čulnog karaktera, ali je njeno čulo direktno u mozgu. Intuitivni impulsi dolaze iz najdublje pozadine ili čak izvan mozga. Svaki stvaralac, na bilo kom polju, neminovno koristi intuiciju. Ja čak tvrdim da se bez intuicije ne može ništa ni saznati (gledano istorijski, od prvih čovekovih kreativnih razmišljanja).

Intuicija se javlja tek kod osoba koje kreativno razmišlaju. Tačno je da ona uvek nudi (na poklon) zaključke. Dubinskim poniranjem u polje istraživanja intuicija se sve češće javlja (kaskadna intuicija). Ja smatram da su sva naučna dostignuća do danas intuitivne tvorevine, koje su se aktivirale u mozgu konretnog naučnika tačno u određenom istorijskom momentu.

Моје виђење проблема:

Постоје три начина сазнања -- чулно, интуитивно и разумско. Чулно нас обавештава и постојању неког предмета и његовим спољашњим особинама, интуитивно наш обавештава опет о постојању неког предмета и његовој суштини (унутрашњим особинама, нпр. "овај човек је лош иако су му речи медене"), а разум ... он је нешто другачији. Он без чула и интуиције не би могао да дође чак ни до информације да неки предмет уопште постоји у спољној стварности. За добијање информација о спољном свету, разум је зависан од чулног и интуитивног сазнања.

Али када једном добије од чула и интуиције све доступне информације, онда се разум укључује и промишља те информације и изводи закључке.

Разум даје смисао стварима, даје им имена, разликује их по сродности (ставља их у категорије типа "сисари, кочмењаци, папкари итд), тражи и (довољно често) налази им узроке и последице итд.

Без разумског осмишљавања (као горе) ми бисмо свет доживљавали као један општи хаос бесмислених (иако можда лепих и занимљивих) боја, звукова, мириса, укуса итд. Не бисмо ни по чему могли да их разликујемо једне од других, јер разликовање и јесте једна од најважнијих функција разума.

Сва три начина сазнања морају да функционишу у чврстој слози да би знање о неком предмету било целовито.

Možda naš um organizuje informacije u obrasce, a oni tada omogućavaju našem umu da premosti neke sporije, analiticke korake. Možda je intuicija neka vrsta prečice do donošenja zaključaka.
Kažu da se intuicija zasniva na iskustvu, i to naročito kod onih ljudi sa izraženom senzitivnošću (zbog akumulacije impresija). Koliko je to tačno?

Sto ste blizi svojoj podsvesti to vam je intuitivno manje i razumsko pocinje da lici na intuitivno , tj zajednicki teren je kontrolisano podeljiv....

Ja sam to radio tako sto sam razumom birao sta ce podsvesno biti obradjivano, ne voljno , ali sugestivno , ali sam dobijao i negativne odgovore u smislu da za podsvesno vaze ista pravila opterecenja i rasterecenja kao i za svesno.....i za intuiciju....

Znaci kao omladinac sam se maksimalno igrao sa tim, i video uticaj straha na podsvest i tehnike oslobadjanja od straha podsvesti, a i kako strah ostaje u podsvesti sve dok ga ne obradjujete, pa kako difunduje u svest kao pozadinska boja , neprimetno....i onda postaje jasno da svaki strah mora da se obradi i kad je u svesti i dok je jos u podsvesti.....
Inace utice na ponasanje vase intuicije i podsvesti a i logickog razmisljanja....
A i pored toga imate problema sa nametima konformnog i sa odupiranju mentalnim oblogama rigidnosti koje vam namece okolina u kojoj zivite, kroz nacin ponasanja koji kao efikasan usvojite.....ili kao potreban za prezivljavanje....

Ovo je samo za one koji bas hoce skup luksuz da budu otvorenog uma i objektivno perceptivni.....
Vecina trazi prestizne osobine perceptivnosti u sta ce trend da predje....komparativna prednost, znaci slicno mediokritetu , ali sa nekom malom kreativnom i trazenom razlikom....
Jer vajde od potpuno razlicitog sagledavanja stvari u drustvenom smislu nemate....
Niko ili retko ko ce videti stvari onakvim kakvim ih vidite, prorokovanje jeste nacin da pokazete da ste u pravu , ali to nije zanimljivo niti u skladu sa psihom osoba koje teze objektivnosti , jer nisu pozeri niti imaju potrebe da se dokazuju drugima, vec sebi....

Zasto ovo pisem?

Zato sto je prvo na sta treba da se obrati paznja jeste cilj.....
Cilj vecine koju interesuje prica o ovoj temi nije da postignu sto veci nivo objektivnosti , vec sto veci nivo drustvene objektivnosti....Necega sto ce drustvo ili elitni delovi drustva priznati kao veci nivo objektivnog i spoznajnog.....
A za to treba tacno videti ili osetiti psiholoski profil onih koji su buduci merodavni mislioci i sudije vase percepcije i spoznaje....iako vecina negira , vecina je konformno kontrolisana , jer neko mora da potvrdi njihove ideje i stavove, pa makar to bilo i kroz niz knjiga literature, psihologije, bili oni mrtvi ili zivi , ljudima obicno treba potvrda da su na pravom putu i da imaju istomisljenike....

To je ogromna razlika od nekog cilja koji bi mogao da se oznaci kao napor za razvitak svog perceptivnog sistema i ma kog njegovog dela....
Ukratko jedno je traziti vec predjene tacke i logore na penjanju na everest, a drugo je kad pri penjanju stalno nailazite na poprecne puteve i stazice , koje vam indirektno kazuju da ste na pravom putu , pa jos kad vidite da neke stazice umesto da budu 10m iznose i po nekoliko km samo zato sto ljudi imaju strah od "krenuti tim putem" "sagledati to na taj nacin" nesto zbog konformnog, nesto zbog morala , nesto zbog etike, nesto zbog ukusa....(da i to utice, jer mnogi ljudi ne mogu da se otmu svom osecaju blokade koji nastaje kad se treba tumaciti bioloska potreba , prijateljstvo, emocije koje im znace i slicno)....

Da ne bude nesporazuma ne negiram evoluciono tumacenje

*Čulima se prepoznaje slika objekata.
*Intuicija je komprimovan set uspomena o čulnim stimulansima koje povezujemo sa objektima ili situacijama.
*Racio povezuje intuitivne spoznaje u dinamički model stvarnosti.!!!Iscekivani model stvarnosti....

Samo zadnje bih promenio , jer je osnovna razlika ocekivanje ishoda....a to predstavlja najjaci motiv za premoscavanje drugog, tj intiuitivno nagonskog modela ponasanja....

Medjutim to evoluciono vidjenje se koristi za humanoidni snobizam toliko da kad istu stvar posmatramo homocentricno dolazimo do prilicne degradacije racija i priblizavanja intuiciji i nagonima....
Verovatno neka fora sa tumacenjem da se nesto razume ako se simulira ili mu se mentalno priblizimo....i oponasamo ga....
Tako umesto razumevanja nagona (sto vodi amoralnosti u prvo vreme) i intuicije , humanoid nazvan covek pocinje da sebe svodi na nagone i intuicije....ogorcen na dostignuca koje mu racio donosi okrivljavajuci ga za nepoznavanje svojih nagona i intuicije....

Cilj je da se dođe do istine.

Tuzni_patak:

Cilj vecine koju interesuje prica o ovoj temi nije da postignu sto veci nivo objektivnosti , vec sto veci nivo drustvene objektivnosti....

Kliknite za proširenje...

Ја се са ТП од почетка не слажем у погледу интуиције. Мислим да је интуиција потпуно посебан начин спознаје, што би рекли Толтеци -- потпуно посебан положај скупне тачке. Они то зову "виђење".

Управо "виђење" нема никакве везе да "друштвеном објективношћу", па чак ни са опште прихваћеним описом света у коме живимо. Рецимо кад "видиш" онда видиш човека као енергетску лопту, а не као биће с две ноге, две руке, главом и осталим.

Него што нико од нас не уме да "види" па причамо напамет. Мени се пар пута десило да наслутим како то изгледа, али ништа више од наслућивања.

Intuicija je komprimovan set uspomena o čulnim stimulansima koje povezujemo sa objektima ili situacijama.

Kliknite za proširenje...

Definicije intuicije je mnogo kompleksnija nego sto se moze reci u ovih par rechi. Intuicija ne mora da bude samo uspomena vec i predvidjanje neceg do sada nevidjenog. Svrhu postojanja intiucije je nemoguce dokazati jer je ona jedna od odgovara one "prave istine".

Predvidjanje bez oslonca na podsvesno razmisljanje bi se zvala vizija , a ne intuicija....

Modruna:

Ја се са ТП од почетка не слажем у погледу интуиције. Мислим да је интуиција потпуно посебан начин спознаје, што би рекли Толтеци -- потпуно посебан положај скупне тачке. Они то зову "виђење".

Управо "виђење" нема никакве везе да "друштвеном објективношћу", па чак ни са опште прихваћеним описом света у коме живимо. Рецимо кад "видиш" онда видиш човека као енергетску лопту, а не као биће с две ноге, две руке, главом и осталим.

Него што нико од нас не уме да "види" па причамо напамет. Мени се пар пута десило да наслутим како то изгледа, али ништа више од наслућивања.

Kliknite za proširenje...

Mislim da je i inteligencija isto tako nevezana za "opste prihvacen opis sveta u kome zivimo", vec da neko ko oce da bude inteligentan mora da formira svoj originalni opis. Sto vise originalnosti i manje bolesnog mazanja ociju drustvenim kremama (makar to bili i melemi) to vise inteligencije. Dakle, nas stav odlucuje o tome koliko cemo koristiti inteligenciju vise nego ijedan IQ.