Cognitio sensitiva

opkoracujem:

Znas li ti uopste razliku izmedju emocije (osecanja) i cula (osecaja)? Ja verujem da ne pricas ni o emocijama ni o culnom, no o necemu trecem, voleo bi da to definises, jer veruj da nisam kriv sto je jezik takav kakav je pa cesto samo smuti komunikaciju, da bi znao sta mislis pod osecaj molim te da to i objasnis.

Kliknite za proširenje...

to pitanje je retoricko nadam se.

Da pricam o necem trecem, ali kako nazvati to nesto trece kada ne postoji ime za to. Vizijom? Ne, nije vizija, nije osecaj nije osecanje. Privid? Podsvest?...

Mislim da ne postoji konkretna rech...

U vezi sa temom, čini se da senzitivnu spoznaju najbolje prepoznaju prodavci nekretnina. Jedan od njih, inače cenjen u branši, tvrdio mi je da je gotovo gubljenje vremena potencijalnim kupcima objašnjavati prednosti povoljne cene, kretanja tržišta, položaja nekretnine, i svega onoga što se podrazumeva pod podacima na osnovu kojih odlučujemo pri kupovini stana ili kuće.
Po njemu, ljudi pažljivo saslušaju i diskutuju o objektivnim argumentima, ali onaj trenutak, klik kada odlučuju da li će ili neće kupiti zavisi isključivo od estetskog kvaliteta nekretnine u tom trenutku. Imao je nekakvu vazu ili ćup drečavo žute boje koji je koristio da preusmeri pažnju kupaca u prostoriji sa problematičnim mestima. Tvrdio je da mu je ta vaza donela komisiona za vrednost bar jednog stana.

Tuzni_patak:

Jer intuitivno se moze uvek razlozno pratiti.....

kao pojam tumaci morala da ispadne iz takvog tumacenja intuicije....kao nejasnog misljenja i znanja, nagovestaja i bez jasnih argumenata sta se valja iza brega....

Intuicija zato mora biti odvojena od vizije kao gotove informacije, dok je intuicija zakljucak iz nejasnih ili podsvesnih argumenata....

Kliknite za proširenje...

У мом Лексикону филозофије пише да је интуиција "непосредно сагледавање, спознавање, способност да директно, БЕЗ посредства дискурзивне, логичке, рационалне, појмовне спознаје, сагледамо и једним чином увидимо БИТ неког предмета. Сматра се независном од било каквог искуства и закључивања."

Интуицијом се бавила већина познатих филозофа, почевши од Платона па до Бергсона (који ју је коначно увео у филозофију као званичан начин сазнања, поред чулног и рационалног).

Емоције НИСУ НАЧИН САЗНАЊА, али ако не умемо да држимо емоције под контролом, оне ће и те како негативно да утичу и на наше рационално закључивање и на наше интуитивне увиде. Емоције ће да запрљају чистоту интуитивне, рационалне, па чак и чулне спознаје (познато је да човек у великом страху може да види нешто чега у стварности нема, рецимо "духове" и сл,). Зато емоције треба држати подаље у моментима спознаје.

Потребна су сва три начина сазнања да бисмо стекли целовиту слику о посматраном предмету. Проблем је у томе што је код модерног човека интуиција прилично закржљала и што би сада требало радити на њеном чишћењу и враћању у функцију.

Molim da se primeti da je u tekstu izvrseno jako diferenciranje racionalnog , i nepomenutog iracionalnog kod definicije intuicije....

Priznajem da ja pripadam grupi ljudi koja je opozit frojdu i slicnima , mada mi frojd po nekim stvarima ide na ruku , a to je da svest moze da zakoraci u podsvest....i da je podsvest ustvari samo deo svesti koji barata sa podsvesnim podacima + podsvesni bafer namera......

Kao sto postoje zadati zadaci za svesnost u nama, tako postoje zadati zadaci za podsvesno u nama i ti zadaci po meni mogu da budu rezultat svasnih procesa i nesvesnih procesa....
Ja sam se igrao sa svesnim komandama , ali sam delom pratio i nesvesne komande, naravno samo preko posledica i rezultata.....

Razumem ja stanoviste ljudi koji apsolutno negiraju "nas karakter u iracionalnom" gde na neki meni nedosledan nacin iracionalno definisu bas preko tog karaktera, a opet vec u sledecoj sekundi karakter posmatraju kao skup zahteva, nacina reagovanja (sto jeste logicki rezultat na ulazne podatke) i nacin previda percepcije (filtar percepcije , sto je opet znak logickog procesa jer je filtriranje karakteristicno za logicke procese i ustedu vremena kod obrade mnostva signala iz okoline).

To su po meni neki romanticari koji bi sebe predstavili kao esenciju kroz svoja osecanja (sto je u skladu sa onom mojom drustvenom teorijom dvostrukog zavrsetka lutanja coveka po apsolutnom, samo sto je izabran apsolut pozitivnih emocija)

Sve navedeno opstaje u dve nove situacije, a to su vizije kao veza sa kvantnom psihologijom (Mreza, telepatija, telekineza, joga, centar uma) i pojavama i epigenetika (sve sto nam se desava ostaje zapisano sa zakasnjenjem od mesec dana u nasim genima, a preko poroda i u nasem rodoslovu).
Nagoni onda dobijaju nov ili stari smisao , kao nasledje znanja i uslovljenih reakcija, podsvest dobija novi izvor, ali i novi bafer komandi koje nisu posledica iskljucivo naseg zivota vec i roditeljskog....

NPR, govorim o muskarcima jer kod njih se prenose iskustva oca do trenutka zacetka.
Ako je vas otac pravio vas u svojim kasnim tridesetim ili uopste posle fakulteta, deo znanja je prenesen na vas ne kao informacija vec kao nacin razmisljanja i povezivanja informacija, razumevanje sustine.
To je nebitno i ne puno dokazivo.
Medjutim zivot oca se moze podeliti u emotivne etape, nacine reagovanja , socio i psiho znanja.
Nesto slicno ce se manifestovati kao nagonske sugestije kod sina sutra, manje kod cerke, jer ce polna razlicitost usloviti promenu vecine podsvesnih time period sablona......zbog same zenske time period sablonizacije....
Tako nije nepoznato da se seksualno potentno ponasanje (zenskarenje) moze javiti kod sina upravo u slicnom time periodu zivota (ako je otac imao kasno paljenje, onda je sansa veca da i sin ima kasno paljenje, iako je poceo sa seksualnim iskustvima ranije od oca......

Sve ovo pisem , zato sto je tesko nekome ko zeli da mu iracionalno ostane iracionalno ista od ovoga smisleno prikazati, a opet postoji njihov zahtev da im misljenje bude ravnopravno tumaceno i uzeto u obzir....sto je apsurd....
To je isto kao kad bi nekoga ko ne zeli uopste da slusa muziku , da analizira, da uci teoriju muzike, trebali da zadovoljimo i uvazimo kad iznosi misljenje o muzici. Mi to cinimo tako sto mu kazemo , nosi se majstore i slusaj sta ti je srcu drago , ali nemoj nas da ubedjujes u licni ukus....
Kod analize iracionalnog bi mozda trebalo da se upotrebi slicno , jer ovako imamo gomilu ljudi koja opstruira razvoj preko konformnosti ljudskog potvrdjivanja tacnosti neke opste teorije....

Modruna:

У мом Лексикону филозофије пише да је интуиција "непосредно сагледавање, спознавање, способност да директно, БЕЗ посредства дискурзивне, логичке, рационалне, појмовне спознаје, сагледамо и једним чином увидимо БИТ неког предмета. Сматра се независном од било каквог искуства и закључивања."

Kliknite za proširenje...

Ali opet... pitanje ostaje... intuicija je funkcija cega?

Hm... Za mene je intuicija neka vrsta pred-spoznaje. Nije polovična, niti površna, ali je, jednostavno, nedovoljna. Međutim, ponekad, u situacijama koje zahtevaju brzu reakciju (neko ovde spomenu izbor između 2, 3 putića), intuicija je, možda, jedini izbor ili, kao što rekoh - prečica, i to (iz ličnog iskustva) vrlo pouzdana.
Nisam sigurna ima li ona veze sa genetskim deponovanjem (roditeljskih) iskustava, a nisam sigurna ni da je šesto čulo.
Kako bismo objasnili INSTINKT, koji je ista stvar, ali se kao termin koristi za životinjski svet? Ako je (žv.) instinkt = (ljud.) intuicija, onda ispada da je intuicija = nagon.

Možda će ovo biti zanimljivo :
Polazna misao filozofije drevne Kine bila je intuicija.
Kada svodi stvarnost na znak, što je suština simbolizacije – pretpostavlja u izvesnom smislu „skraćivanje“, prikrivanje prisutnog i očiglednog – simbolička realnost je neizbežno tajna, koja ukazuje na unutrašnju, spoznajnu dubinu ideja i likova i zahteva da bude intuitivno dokučena. U tom smislu ona je telesna, jer samo svet telesne intuicije daje iskustvo unutrašnje dubine, prodiranja unutra.
Realnost je u tradicionalnoj kineskoj misli – veza tela kao unutrašnje forme i punoće vizije, i tela kao čistog objekta. Indikativno je da su starokineski mislioci najrazličitijih pravaca identifikovali ličnost, pre svega, sa telesnom datošću čovekovog postojanja, a razum i svest označavali rečju „srce“ (sin).

Ja sam uleteo u taj dualizam klasicnoj filozofiji koja je postavljena na logosu stare grcke kad sam probao da dajem savete shizofrenicima.
Odmah sam shvatio da kod njih logika , koja se oslanja i na emocije kao kod svih, nije normalna i funkcionalna.
Suvise pod uticajima sablona koji su napravljeni da pogodno i logicki zatvore ceo sistem razmisljanja takvog pojedinca, logika je tu svedena na skup dogmatski odabranih logickih operacija i brzih translacija (sto se najlakse proveri kad brzo diktiras osobi neko znacenje, neki tekst i gledas kako je ona zapisala i shvatila taj tekst).

Tada je jedino sto je ostalo kao zdrav deo bilo upravo to nagonski i podsvesno u njima , koje jeste pod uticajem emocija, ali je egzistencijalno zdravo i bori se na svoj nagonsko logican nacin za prezivljavanje.....

Tako "intuicija" postaje dvojako znacajna (intuicija je samo rec , ne ono sto inace objasnjavam i koristim kao intuicija):
-unosi sumnju potrebnu za krcenje dogmi i preispitivanje
-oslanja se na zdrave nagone i prezivljavanje logiku.....sto ukida deformacije logike i psihologike koju donosi frustracija , nemoc , moral i ostali fobicni i socioloski deformiteti psihe....

Medjutim , nemam nista protiv da se napravi infilozofija tj ekvivalentna nauka zasnovana iskljucivo na unutrasnjim i intuitivnim postavkama , a ne logikom i sledom dokaza kao sto je u pocetku filozofija i nauka bila....

Sa druge strane sam se potrudio da pravce delovanja tih dragocenih , a neobjasnjenih i izbegavanih izvora ipak pojasnim i povezem sa postojecim svesnim ili prihvacenim nacinima funkcionisanja....
Slazem se da nije isto leciti kineskom medicinom i pojedinim kineskim cajevima, jer je tu princip razlicit ako se sve dogmatski i po banalnom i bukvalnom tumaci i gleda.
Cak iako ne budem banalan vec sirok , opet se pristup kineskog lecenja mojim gledanjem svodi na koriscenje odredjenih cajeva, delovanje ne neke hemiske i hormonske krugove u organizmu , ne naglasavajuci ugao iz kog gleda kineska medicina....
Medjutim, smisao istine je da ona iz razlicitih uglova i razlicitim naglasavnjima ne gubi , vec se potvrdjuje.....
Znanje o procesu koji se desava u TV aparatu nije istina ako ga posmatramo onako kao sto se obicno desava, kupac kao vestine koristenja komandi i daljinskog i ugradjenih mogucnosti, serviser kao skup napona i shemica koje treba da zadovoljavaju neke osobenosti nekog modula ili tehnicar koji zna i ugradjene komande i koji su naponi potrebni i koji je koji modul i na kraju i kako radi svaka komponenta u samom prijemniku....
Medjutim znanje jeste ono kad neko krec gleda kao hemijsku supstancu , neko kao farbu, neko kao vezivni materjal, neko kao dezinfekciono sredstvo....

seducer:

Ali opet... pitanje ostaje... intuicija je funkcija cega?

Kliknite za proširenje...

Зависи кога питаш. Неки ће ти рећи -- ничега, одн. себе саме (рецимо Бергсон). Али нису сви филозофи имали добро мишљење о интуицији.

Али већина њих је свакако живела ПРЕ Фројда. Хоћу рећи, питање је да ли је интуиција психолошки појам као што, чини ми се, тврди Патак.

@Borac
Филозофска интуиција се не односи на будућност (у стилу -- овај авион ће да се сруши па зато нећу да уђем у њега), него на садашњост. То је тренутно и непосредно опажање суштине посматраног предмета (овде и сада).

Ova su pitanja odavno postavljena samo su nekad vise nekad manje prominentna. Interesantno je ono... da, ako smo vec toliko dobri i brzi u parametrizovanju tih podataka sto dobijamo od cula(Borac), formalizaciji tih podatka(T.patak), isto tako brzi u prepoznavanju granica (u vremenu) koje definisu koncepte(Seducer), formalizaciji tih koncepata i njihovom poravnavanju sa nekim istorijski stecenim obrascima(Modruna), jer samo tako mozemo korektno da reagujemo u delicu sekunde, a na kompleksnu situaciju(Zazijavalo)... kako to, kako to da nam ti mehanizmi tako cesto zataje?
Meni je posebno interesantno kako to da nam ti mehanizmi, koji su ona skrivena snaga i esencija naseg zivota, i kojima je primarni cilj da nas zastite i ucine zivot boljim, ponekad tako katastrofalno zataje?

LBarbara:

Meni je posebno interesantno kako to da nam ti mehanizmi, koji su ona skrivena snaga i esencija naseg zivota, i kojima je primarni cilj da nas zastite i ucine zivot boljim, ponekad tako katastrofalno zataje?

Kliknite za proširenje...

Делимичан одговор:

Ми смо разумна бића, али нам разум није беспрекоран. Треба још да се увежбава.

И још:

Ми смо интуитивна бића, али нам је интуиција још мање беспрекорна. Тек она треба да се чисти, и чисти, и чисти .....

Modruna:

Делимичан одговор:

Ми смо разумна бића, али нам разум није беспрекоран. Треба још да се увежбава.

И још:

Ми смо интуитивна бића, али нам је интуиција још мање беспрекорна. Тек она треба да се чисти, и чисти, и чисти .....

Kliknite za proširenje...

Da,negde sam procitala da intuicija moze da se trenira...

Borac za prava zivotinja:

Hm... Za mene je intuicija neka vrsta pred-spoznaje. Nije polovična, niti površna, ali je, jednostavno, nedovoljna. Međutim, ponekad, u situacijama koje zahtevaju brzu reakciju (neko ovde spomenu izbor između 2, 3 putića), intuicija je, možda, jedini izbor ili, kao što rekoh - prečica, i to (iz ličnog iskustva) vrlo pouzdana.
Nisam sigurna ima li ona veze sa genetskim deponovanjem (roditeljskih) iskustava, a nisam sigurna ni da je šesto čulo.
Kako bismo objasnili INSTINKT, koji je ista stvar, ali se kao termin koristi za životinjski svet? Ako je (žv.) instinkt = (ljud.) intuicija, onda ispada da je intuicija = nagon.

Kliknite za proširenje...

Ja bih pre rekao da ljudi i životinje imaju nagone. Pored toga, ljudi imaju i motivacije. I jedno i drugo nagoni na akciju da bi se nagoni i motivacija ispunili.
Intuicija i kod ljudi i kod životinja određuje izbor načina zadovoljavanja nagona.
A racionalno razmišljanje jednostavno služi za izbegavanje kolateralnih šteta pri zadovoljavanju nagona.

Nikako mi ne ide ova teorija sa roditeljskim iskustvom ugrađenim u gene. Mislim se, nakon hiljada generacija, do sada bismo progovarali odmah po rođenju.

kad me prođe ovo zensko ludilo napisacu nesh ozbiljno... tema je vise nego inspirativna a istovremeno i zahtevna...

Modruna:

Зависи кога питаш. Неки ће ти рећи -- ничега, одн. себе саме (рецимо Бергсон). Али нису сви филозофи имали добро мишљење о интуицији.

Али већина њих је свакако живела ПРЕ Фројда. Хоћу рећи, питање је да ли је интуиција психолошки појам као што, чини ми се, тврди Патак.

@Borac
Филозофска интуиција се не односи на будућност (у стилу -- овај авион ће да се сруши па зато нећу да уђем у њега), него на садашњост. То је тренутно и непосредно опажање суштине посматраног предмета (овде и сада).

Kliknite za proširenje...

Kakve veze ima to kad su ziveli sa bilo cim? Sta je frojd reko o intuiciji.

tema koja je dostojna ozbiljne analitike razmisljanja i koja nadmashuje po ideji njenu forumsku odrednicu. mogu da kazem citajuci ove cetiri strane da sam impresioniran erudicijom diskutanata bez obzira na neka neslaganja u stavovima. steta sto je religija zabranjeni grad ovog foruma ali moracu da budem mali pu ji i da se osvrnem za pocetak na misao tome akvinskog koji je jos davno napisao da se boji coveka od jedne knjige.covek koji procita samo jednu knjigu tokom svog zivota i koju prouci do bolne iscizeliranosti umetnicke poruke uvek je dostojniji i opasniji protivnik od drugih koji citaju knjige na tone i nikada o njima ne razmisljaju. smisao moze biti i dvoznacan kao i ceo nas zivot koji je između ostalog bolest hronichnog dualizma u svim sferama pocev od samog unosenja hrane na usta pa do unosenja znanja ili formiranja stavova... nekoga ko se pridrzava nacela samo jedne knjige ne mozes ubediti ni u sta drugo sem u njegovo nachelo samospoznaje koje je obicno i krajnje tvrdoglavo. sad se pitate zasto pisem o ovome kad je tema senzitivna spoznaja. zato sto je razlika o kojoj pricamo ista kao kad bi analizirali latinsku izreku tot capita tot sensus.... svako od nas se u zivotu suocava sa ovim fenomenom i nikad ne moze, barem ako je iskren prema sebi, da razdvoji intuitivno od racija, iracionalno od svesnog, nesvesno od bola, ljubav od razuma i tako stalno u krug. uzmimo za primer umetnost jer ona mozda najbolje odslikava ovo sto je borcica dala kao materijal za kreativno razmisljanje. svako od nas kada uđe u bilo koji muzej bez obzira dal' je on nash zatvoren narodni, luvr, tate, bauhausov arhiv ili nesto peto, sucava se sa istim problemom. sta nas izaziva da nash hodajuci aparat zaustavimo ispred jedne slike 5 minuta a pored druge skoro protrchimo? estetika? chisto sumnjam, jer nas pojam ciste estetike moze nekom iz vladivostoka, drugom sa tibeta il' trecem iz ridzent strita biti potpuno stran.... ili npr. neko posmatra renesansu firentinsku arhitekturu a potom skajline od menhetna, kakve asocijacije ili percepciju culnog dozivljaja to izaziva kod te iste osobe koja ne zivi ni na jednom od ta dva mesta.... sta je to sto u nasoj svesti odredi animozitet prema necemu ili pak lucenje adrenalina i sjaj u ochima pri posmatranju totalno razlicitih stvari.... nasleđe? sumnjam. genska predodređenost naseg ukusa ili neukusa? jos manje. neko ko je ziveo kao svinjarski trgovac 30-tih proslog veka u srbiji tesko da je mogao da percepira na pravi nacin avangardnog gropiusa ili marcel breura istog tog vremena samo hiljadu kilometara severnije. kako je on mogao da spozna svu filozofiju wasili stolice ili korbizjeove lezaljke kad je za njega i obican tonet bio na neki nacin avangardan koliko i norman fosterov radni sto. znaci duh vremena i prostora ne mora direktno da se odrazava na nasu spoznaju necega sto nam je strano ili ne. nasleđe jos manje. sta je onda u pitanju? kada se pojavio hitler i demonstrirao svetu tadasnja tehnicka dostignuca pretezno vojne prirode ona su bila na nivou totalnog nerazumevanja i racionalnog sagledavanja njihove sushtine za 90 posto covecanstva. to bi izgledalo otprilike kao kada bi danas na borchicina vrata (poshto je njena tema) zakucao fox molder i za ruku joj doveo na lazanje sa shampinjonima jedinog prezivelog vanzemaljca iz rozvela. zanima me kako bi patak reagovao sa svim znanjem koje poseduje na tu sliku da je i on gost na toj vecheri...sta bi mu radila logika, podsvest, misao... da li bi bio rigidan i ushtinuo sebe govoreci da sanja ili bi osetio emotivni naboj posmatrajuci sluz koja se cedi na otirach ispred vrata iz malog zelenog koji je isplazio jezicinu do dvoglavog zhivana na mirise iz borchicine kujne... mala sala, naravno.... svako od nas bi reagovao svojstveno svojim perceptivnim nadrazajima na stvar koju ne moze da skopca racionalni a ni onaj drugi deo naseg uma.. a oba su nam ako sam ista nauchio nepoznati koliko god mi sa distance analizirajuci sami sebe mislili da smo ovakvi ili onakvi. da se vratimo unazad.... dok je tesla bio mali kakve su se misli rojile u njegovoj glavi dok je npr. posmatrao vodu? da li je tu bilo samo suvog racija ili je njegova neverovatna emotivna crta karaktera bila ta koja mu je pumpala buduce percepcije u mladu svest koja se tek razvijala o svetu koji ga okruzuje i stvarima koje treba promeniti... koje su to sile koje su zachele mocartovu genijalnost ili magiju nekog aboridzinskog plemena? kazhu da je bafomet neshto petljao po tasmaniji i salcburgu u njihovo vreme ali to su priche za malu decu....zanimljivo je posmatrati tu istu danasnju beogradsku decu kad prvi put odu na selo kako dozivljavaju najbanalnije stvari kao sto su krave, shtale, seljacki zivot, emotivni osecaj kada hodash bos po travi ili kad se prvi put suocis sa totalnim iracionalnim pojmom kao sto je bunar i kurbla sa kojom izvlachish iz bezdana sopstvene spoznaje neznanja nesto tako racionalno kao sto je cista i bistra voda. sta cemo da kazemo za beogradske adolescente koji nemaju nikakav osecaj, racionalni ili iracionalni, emotivan jos manje dok npr. citaju stihove vladike nikolaja o nebeskoj i rajskoj srbiji koja je mirisna i krasna kao majska ruzha... parafraziram... ko ce u njihovu zadojenu svest angloamerickom subkulturom ubaciti takvu emociju ili pak racionalni crv razmisljanja kad gde god se okrenu danas to ne vide jer im prekognicija mtv kulture daje spektralni balans svesti potpuno komplementaran mestu na kome su po niima rođeni greshkom... a sustina je da nam je i pored svega sto nam se desilo zemlja jos uvek takva kao shto je vladika crta onima pomucenog evropskog uma. samo svako od nas gleda ono sto zeli da vidi.... i tako dolazimo polako do sustine sa pocetka i misli tome akvinskog o procitanim knjigama. neko ko se emotivno razidje sa partnerom nalazi racionalne razloge za raskid koji u njemu jos uvek naravno izaziva emotivnu bol i svakom racionalnom mislju koja je u stvari egoisticni odbrambeni mehanizam stvara nove emotivne oziljke koji ce jednom ako prevagne iracionalno izazivati nesto nalik paranoidnoj sizofrenoj depresiji ili pak emotivnoj krvnoj osveti ... znaci posto moramo izbaciti deo racionalnog kao i iracionalnog iz nas ako zelimo da ostanemo ljudi ciste svesti a ne da pocnemo da sakrivamo stvari sami od sebe, ostajemo samo na nivou ciste emocije. da li ona moze da bude presudna u valorizaciji necega bilo da je ta stvar kosmos ili obican covek? posto emocija ne nastaje u trenu vec mora da se dobro nađubri onim dualizmima nase svesti, znaci sa ono malo racija i njegovog opozita koje smo sakrili zlu ne trebalo, emocija onda pocne da klija i da nas obogacuje. cognitio sensitiva mislimo...al' ****** od ovce... shvatimo neki put, obichno kasno, da nas ne obogacuje vec obogaljuje.... pravimo onda zid od onoga sto smo ostavili u tegle za zimnicu od racija i rigidnog iracija kao da je sam heseov od staklenih perli gde nema ni svesnog ni nesvesnog...i sta nam na kraju ostaje.... jedno veliko nista.... nula. ne znamo nista i dalje bauljamo kroz zivot praveci manje vise iste greske trazeci balans sebe samih na tom perceptivnom nivou koji nam toliko treba da shvatimo sebe i svoje postupke. neko se i nadje u jednom ili drugom i tako zivi. izgradi se kao dubaji u pustinji, al ne zna da to bogatstvo koje misli da poseduje traje dok ima nafte da je bushi... kad izvori koji ga hrane presahnu pojede ga pesak preko noci i nestane sa budinim vetrom koji sa sobom pretvara u nista i lepo i ruzno i dobro i lose i one koji vrede a i one druge.... sve ostane na kraju kao sto je i bilo na pocetku dok smo izlazili iz vode na svetlo dana, ali valjda je i to svrha zivota i nasheg bitisanja na ovoj planeti.. da se iznova uvek ponovo duhovno rađamo sa neznanjem o nama i postupcima kojima usrecujemo ili bacamo u ochaj okolinu a prvenstveno sebe same. cognitio sensitiva....

pozdrav do bozica.... pravoslavnog naravno.

Eh, moj kolega Gebels... ko će izdržati do Božića?

@ gebels:

Dodaj na sve na to da ljudi zapravo emociju stavljaju kao neku vrstu mane koju pokushavaju da na svaki moguci nacin ako je moguce odstrane (potiste u krajnjem slucaju) i imash celu antropologiju naseg drustva. Misle da jedino njihov racio i pametna resenja u zivotu kao u slucaju Majkla Skofilda u seriji "Prison Break" ce ih dovesti do vrhunca bogatstva, srece i blagostanja, koji je inache iscrpljen konstantnom emocionalnom borbom ali naravno koja vecina ljudi ne primecuju jer je njegova logicka i racionalna inteligencija stavljena u prvom planu.

Bash ovih dana mucila me je misao da li je bitnija emocija ili logicka inteligencija (EQ ili IQ)... Da li je bitnije osetiti neciji bol ili znati tacno kako je on nastao ali ne osecati. Onda sam u ocima tog logickog spoznavanja necijeg bola uvideo nista vishe nego mashinu analognu racunaru. Da li je to 'perfekcija' za kojom svi hrle? Hahha. Pitanje puno ironicnosti i snoba. Pitanje na ciju samu pomisao potvrdnog odgovara stvara mi prevrtanje u zeludcu zasto sto sam uopste i primoran da razmisljam o tome.

Svaka cast sto si izneo da je cista emocija jedini i pravi put. Jedino preko prave (ciste) emocije se donosi pravi raci

LBarbara:

Da,negde sam procitala da intuicija moze da se trenira...

Kliknite za proširenje...

Нисам рекла да може да се тренира него да се чисти. Запрљана је и загушена којекаквим ђубретом.

Racio i iracionalno - nedeljiva punoća postojanja.
Svakodnevne životne rituale, kao matrice razumnog ponašanja, nemoguće je svesti samo na logičnost razumne misli. Nekog ujutru poljubimo zato što ga volimo... zato što osetimo iznanadnu želju da to učinimo, a osetimo i uzvratnu potrebu za tim poljupcem (a da nismo ni poglede razmenili). Šta je to? Racio? Nije, kao što ni pogled na gore pomenutu Korbizijeovu ležaljku ili slušanje, npr, Mocartovog 'Rekvijema' nema veze sa raciom, osim ako pod 'racio' ne potpada i nesvesno (kolektivno ili individualno)... neki svet skrivenih asocijacija i ideja samo unutar nas, i nikog više. Možda taj skriveni svet ima pandan u drugom, tuđem svetu, pa se prepoznamo i doživimo 'bliski susret treće vrste' u nečijem treptaju oka. Racionalno prepoznavanje? Nije. Pre će biti da je to stvar senzibilteta – naizgled potpuno nedodirljive stvari, koja funkcioniše i na daljinu (forum je odličan primer), bez učešća barem četiri od pet čula, ako uzmemo u obzir da nam čulo vida omogućava da čitamo šta drugi pišu.

Da li se ovde ikome od vas dogodilo da oseti simpatiju (ili antipatiju) – sasvim lično, sasvim intuitivno i apriori – prema osobi koju nikad nije video, koja nije bog-zna-šta ni rekla, ali se nekako manifestovala kroz par reči, tačku, zarez, smajli? I onda, naknadno, u panici usled moguće brzoletosti takvog 'zaključivanja' (a nije zaključivanje, već doživljaj) iz neke moždane fioke prebire po preživljenim iskustvima i poredi, odmerava... tražeći sličnosti, kako bi doneo 'ispravan' sud. Ali, nikako da upari čarape, pa pribegava starom triku – crna i tamnoplava se skoro i ne razlikuju. Što da ne? Tako su nas učili: 'triput meri, jednom seci', 'ne trči kao ždrebe ispred rude'...
Sve iracionalno uporno pokušavamo da prigušimo raciom (koje je katkad i dežurno smetalo), čak i urođenu čovekovu cognitio sensitiva. Bežimo od nje jer je nepoznanica, reliktni ostatak ... kao da je zakržljali rep a ne dar.

I naravno da cognitio sensitiva ima veze sa emocijama, jer je emocija impuls, reakcija na stimulus... i pokret... samo što je u ovom slučaju brza i kratka kao jedan 'klik' u glavi, a često i neprepoznatljiva. Emocija je zadužena za naš svet utisaka, jer da nije, svi bismo imali iste predstave.
Uostalom, postoji li emotivno obogaljeno (hladno), a intuitivno ljudsko biće?

E sad, ako nisam bila jasna... probajte da me osetite.

Da li se to tako meni čini, ili ljudi osećaju nelagodnost kada se govori o intuitivnom donošenju sudova ili sticanju znanja? Kao da se stidimo ovog "repa ili dara" kako to naziva Borac.
Ako smo pošteni, priznaćemo da našim životom prvenstveno rukovode upravo te neobjašnjene intuitivne sile.
Od kupovine hleba našeg svagdašnjeg, gde ćemo redovno porediti izgled i miris hleba sa nekim zapamćenim obrascima dobrog hleba, a nećemo zagledati etiketu i koristiti racionalno znanje o nutritivnim sastojcima, pa do izlaska na glasanje.
Čak i u ovom činu koji direktno utiče na budućnost nas i naše dece i koji bi trebalo da bude izraz naših najboljih logičkih sposobnosti, kod ogromne većine glasača izbor zavisi od toga koliko je simpatična ili odurna njuška kandidata. Ili logo partije, ili nekoliko reči koje čak ni ne moraju biti vezane za izbornu kampanju.
Stručnjaci za marketing vrlo dobro znaju kako se koriste ovi mehanizmi i ne stide se toga. Interesantno je da u njihovim kampanjama nikada ne postoji poziv na racionalnost. Raconalnost ne prodaje.

Borac za prava zivotinja:

Racio i iracionalno - nedeljiva punoća postojanja.
Svakodnevne životne rituale, kao matrice razumnog ponašanja, nemoguće je svesti samo na logičnost razumne misli. Nekog ujutru poljubimo zato što ga volimo... zato što osetimo iznanadnu želju da to učinimo, a osetimo i uzvratnu potrebu za tim poljupcem (a da nismo ni poglede razmenili). Šta je to? Racio? Nije, kao što ni pogled na gore pomenutu Korbizijeovu ležaljku ili slušanje, npr, Mocartovog 'Rekvijema' nema veze sa raciom, osim ako pod 'racio' ne potpada i nesvesno (kolektivno ili individualno)... neki svet skrivenih asocijacija i ideja samo unutar nas, i nikog više. Možda taj skriveni svet ima pandan u drugom, tuđem svetu, pa se prepoznamo i doživimo 'bliski susret treće vrste' u nečijem treptaju oka. Racionalno prepoznavanje? Nije. Pre će biti da je to stvar senzibilteta – naizgled potpuno nedodirljive stvari, koja funkcioniše i na daljinu (forum je odličan primer), bez učešća barem četiri od pet čula, ako uzmemo u obzir da nam čulo vida omogućava da čitamo šta drugi pišu.

Da li se ovde ikome od vas dogodilo da oseti simpatiju (ili antipatiju) – sasvim lično, sasvim intuitivno i apriori – prema osobi koju nikad nije video, koja nije bog-zna-šta ni rekla, ali se nekako manifestovala kroz par reči, tačku, zarez, smajli? I onda, naknadno, u panici usled moguće brzoletosti takvog 'zaključivanja' (a nije zaključivanje, već doživljaj) iz neke moždane fioke prebire po preživljenim iskustvima i poredi, odmerava... tražeći sličnosti, kako bi doneo 'ispravan' sud. Ali, nikako da upari čarape, pa pribegava starom triku – crna i tamnoplava se skoro i ne razlikuju. Što da ne? Tako su nas učili: 'triput meri, jednom seci', 'ne trči kao ždrebe ispred rude'...
Sve iracionalno uporno pokušavamo da prigušimo raciom (koje je katkad i dežurno smetalo), čak i urođenu čovekovu cognitio sensitiva. Bežimo od nje jer je nepoznanica, reliktni ostatak ... kao da je zakržljali rep a ne dar.

I naravno da cognitio sensitiva ima veze sa emocijama, jer je emocija impuls, reakcija na stimulus... i pokret... samo što je u ovom slučaju brza i kratka kao jedan 'klik' u glavi, a često i neprepoznatljiva. Emocija je zadužena za naš svet utisaka, jer da nije, svi bismo imali iste predstave.
Uostalom, postoji li emotivno obogaljeno (hladno), a intuitivno ljudsko biće?

E sad, ako nisam bila jasna... probajte da me osetite.

Kliknite za proširenje...

kad ne budes imala sta da radis, uvek mozes biti moj potparol..tako lepo artikulises moje iracionalno ..sta god
ps.a osetila sam te..odavno...intuitivno

Borac za prava zivotinja:

Eh, moj kolega Gebels... ko će izdržati do Božića?

Kliknite za proširenje...

Ne brini, on prvi - neće

gebels:

na misao tome akvinskog koji je jos davno napisao da se boji coveka od jedne knjige.covek koji procita samo jednu knjigu tokom svog zivota i koju prouci do bolne iscizeliranosti umetnicke poruke uvek je dostojniji i opasniji protivnik od drugih koji citaju knjige na tone i nikada o njima ne razmisljaju.

Kliknite za proširenje...

ja sam ovu misao uvek tumacila drugacije...u fazonu covek koji je procitao samo jednu knjigu opasan je zato sto nije ni svestan da postoje druge knjige, vec misli da je sve znanje - njegovo...

(procitala sam i ostatak tvog posta, foruma mi, ali me nervira sto si se, uz mnogo opisnih i bogatih recenica izvukao od toga da nesto definitivno kazes...)