iluzionista:
Zbog nekih razocarenja. Da li i ja trebam kao neki da trazim idealnu osobu i nikad je ne nadjem? Na pocetku sam imao veoma visoke kriterijume, ali kad sam shvatio da je to tesko naci, spustio sam ih... Ali, kada to uradis onda iskrsnu razne razlike koje mogu biti ogromne i koje cine vezu neodrzivom. I onda se upitas: kompromisi ili ne? A cak i da ucinis kompromis, druga strana ga ne prihvata, vec sebicno trazi svoje... Onda se upitas da li u stvari postoji ona osoba koju bi voleo i koja bi tebe volela strasno i svim srcem... Ili je ceo zivot potraga za necim sto ne postoji... Da li cemo zavrsiti sa onom osobom koja nas iskreno voli ili sa onom koja nam se prva nadje u bolu? Mnogo pitanja, malo odgovora...
NIKAD ne spustaj svoje kriterijume.
Ti treba da trazis idealnu osobu. Nikad se ne treba zadovoljiti necim sitnim. Ja na primer priznajem samo velike ljubavi. (ali niko koga ja poznajem ne moze to da razume)
(mada… moj decko je trazio osobu koja mu odgovara, ali nije mogao da je nadje, pa je spustio kriterijume. E, onda je nasao mene! I bio prilicno iznenadjen)
Ne bih ja mogla biti u nekoj manje-vise neobaveznoj semi, jer – bukvalno – sagorevam dok volim i ne mogu to da kontrolisem. Niti mogu dozirati svoju ljubav – jer, ako bismo merili ‘volecu te onoliko koliko zasluzujes ili koliko i ti mene volis’ – to je vec uplitanje razuma… A to nije bas dobro…
Da, postavio si dobro pitanje – kada treba praviti kompromise? I ja se to cesto pitam – da li cu od ljubavi IKADA biti svesna da mi nesto ne odgovara? Meni su mane neke osobe ponekad draze od vrlina… Gde je GRANICA zatvaranja ociju pred necim sto ti ne odgovara? bojim se da necu moci da je prepoznam… I da bih mogla biti u vezi sa osobom koja mi ne odgovara, ali ja to necu primetiti, jer cu biti tolerantna… Ili, posto se bojim promena, ne bih mogla da prekinem vezu u kojoj se ne osecam dobro.
A jos kad pogledas to iz ove perspektive – dok ti zatvaras oci pred stvarima koje ljubav zamagljuje, negde te ceka IDEALNA osoba, i ostajuci sa ovom sa kojom si trenutno – ti mucis sebe. A opet – mozda je ta osoba koja je sa tobom idealna, nego si ti previse zahtevan i paranoican?
Joj, kako je to komplikovano….. NIKAD NE MOZES ZNATI!
A idealna osoba postoji – ona koju ces voleti, i koja ce tebe isto toliko voleti.
Ja cesto imam zelju da nadjem osobu koja ima ISTOVETNU licnost kao ja. Za koju ZNAM da ce me bezrezervno voleti. Jer ne bih zelela voleti nekog od danas do sutra. Kad volim, volim ne zato sto to osecanje, eto – traje, vec zato sto SVESNO volim, zelim da volim. Bilo bi divno naici na osobu koja odgovara nasoj licnosti, jer bismo tad znali da nas ona nece izneveriti…
Eto, raspricah se ja o sebi, kako god okrenes… A mene ne treba mnogo slusati, jer sam ja nezrela osoba koja voli da filosofira…
U stvari – nas problem je to sto se previse nadamo. Uvek se nadamo da smo naisli na tu osobu. Mozda bi trebalo malo cekati… ne truditi se toliko… pustiti da se stvari odvijaju svojim tokom, a ne imati predrasude tipa ‘E, ovo je sigurno TA ljubav koju cekam’. Na taj nacin postedis sebe mnogih razocarenja…
:wink: 
):
......ma ne verujem ja u to.....i neću da tražim, 
Pokusao - ne ide...
idealnom...idealno postoji samo u tvojoj glavi...granica je najbolje na onoj da osoba mnogo prija u svemu i svachemu...zar to nije bitno 
...
ops: (i vec sam svima dosadila sa tom izrekicom)
