Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Целокуопна политика НАТОа и његових домаћих сарадника је да се унесе дефетизам у редове патриота.
То се поостиже сталним разним обећењима
"Мало само реформишите СРС, прихватите неке идеје и онда нема проблема" а када се сбве то туради онда СРС опет остаје кужна.
Политика НАТО је следеће:
1. Чести избори на којима стално треба да побеђују "Проевропске" снаге у разноразним коалицијама
2. Потајно ложити СРС да има шансе да победи сама, да направи велика обећања о победи да би на крају Николић признао пораз.
3. Константним изборима црпети народну вољу за отпором и створити утисак "ништа се неће променити"
4. Стварати лажну опозицију која у ствари је дао НАТО снага, рецимо ДСС који мала мало па оде у опозицију или, као што видимо СПС-а
5. Деловањем лажне опозиције отимати макар мали проценат патриотскох глчасача и у одсудном тренутку онемогућити победу патриота.
6. Никако не дозволити уједињење опозицеје, само уједињена опозиција може да сруши НАТО режим. Зато стално роварити унутар странака, посебно унутар СРС са двоструким циљем:
- Убеђивањем да је СРС довољно јака да сама прузме власт- што је показало се немогуће
- Слабљење саме СРС провокацијама, лажним вестима и слично
7. Убацивањем квази-нацистичких елемената у строј патриота, Случај Давидовић. То треба да у одсудном моменту застражи неодлучне који би могли да дају глас СРС и патриотама да гласају за НАТО слуге, затим да перфектим медијским представљањем од стране НАТО медија патриотизам и национализам представе као Нацистичку идеологију.
То је рецимо доказ да "Национални строј" себе не зове нацистима него "Националистима" и "Патриотама",
што има ефекат као када би Адолф Хителр себе назвао "Проевропским демократом".
дакле излаз је у следећем:
1. СРС мора да се мане илузија да ће неко, и било ко ући са њом у коалицију. То је могло 100 пута да се догоди, и никад није.
2. СРС мора да дефинише непријатеље на политичкој сцени. Зачудо непријатељи патриотизма и национализма ни су ДС и ЛДП, већ "Мангупи из наших редова"
- ДСС
- СПС
- Национални Строј
То су организације које су или нанеле велику штету или издале патриоте у одсудном моменту. Када победимо њих, НАТО плаћеници ће пасти сами јер смо их лишили хране и муниције.
3. Може да буде само један вођа срепске опозиције. То мора да буде СРС, сви други морају или да се униште политички или да се утопе у СРС или пак у коалицију предвођену СРС у којој СРС је главна партија и одлучује о свему.
4. СРС мора да се модернизује у свом акционом програму. Ношење беџева и мајци по скупштини не води ничему. Активна броба, перформанси, демонстрације, мобилисање маса за грађанску непослушност доноси резултате.
Пример је тотална неактивност СРС. Данашња политика се води на улици, међу људима. На пример:
Ако желимо да у року од 6 месеци прогнамо латиницу из Србије, СРС морад а организује грађанске протесте, блокаде и слично:
- Блокирати уредништва главних новина које пишу на Латиници
- Блокирати штампариеј коеј издају новине на Латиници
Фаза 2:
- Заустављање доставних возила која преносе латинична издање и рецимо само бушити гуме, а издања јавно спалити
Фаза 3:
Блокада телевизија које пуштају нешто на Латиници.
Оваклва врста акциај је успех сама по себи јер истиче СРС у први план, а прва вест на ТВ увек ће да буде СРС
5. НИКАКО се не одрицати јавно насилних демонстрација. Наравно не спроводити их као политику, али увек пустити НАТО плаћенике да сами разбијају главу да ли ће да настану нереди или не.
Ово је то углавном...
Иначе може се покренути и акција против страних фирми, рецимо против банака.
Једноставно спрејевима прскати излоге страних банки, гледати када неко који има скупљи ауто уђе у страну банку, када се врати има да угледа свој Ауди или Мерцедес сав у флуоресцентној црвеној боји или, розе или зеленој итд...
Те акције нису кривично дело, а изводе иух сви активисрти по свету који се боре против глобализма.
То се поостиже сталним разним обећењима
"Мало само реформишите СРС, прихватите неке идеје и онда нема проблема" а када се сбве то туради онда СРС опет остаје кужна.
Политика НАТО је следеће:
1. Чести избори на којима стално треба да побеђују "Проевропске" снаге у разноразним коалицијама
2. Потајно ложити СРС да има шансе да победи сама, да направи велика обећања о победи да би на крају Николић признао пораз.
3. Константним изборима црпети народну вољу за отпором и створити утисак "ништа се неће променити"
4. Стварати лажну опозицију која у ствари је дао НАТО снага, рецимо ДСС који мала мало па оде у опозицију или, као што видимо СПС-а
5. Деловањем лажне опозиције отимати макар мали проценат патриотскох глчасача и у одсудном тренутку онемогућити победу патриота.
6. Никако не дозволити уједињење опозицеје, само уједињена опозиција може да сруши НАТО режим. Зато стално роварити унутар странака, посебно унутар СРС са двоструким циљем:
- Убеђивањем да је СРС довољно јака да сама прузме власт- што је показало се немогуће
- Слабљење саме СРС провокацијама, лажним вестима и слично
7. Убацивањем квази-нацистичких елемената у строј патриота, Случај Давидовић. То треба да у одсудном моменту застражи неодлучне који би могли да дају глас СРС и патриотама да гласају за НАТО слуге, затим да перфектим медијским представљањем од стране НАТО медија патриотизам и национализам представе као Нацистичку идеологију.
То је рецимо доказ да "Национални строј" себе не зове нацистима него "Националистима" и "Патриотама",
што има ефекат као када би Адолф Хителр себе назвао "Проевропским демократом".
дакле излаз је у следећем:
1. СРС мора да се мане илузија да ће неко, и било ко ући са њом у коалицију. То је могло 100 пута да се догоди, и никад није.
2. СРС мора да дефинише непријатеље на политичкој сцени. Зачудо непријатељи патриотизма и национализма ни су ДС и ЛДП, већ "Мангупи из наших редова"
- ДСС
- СПС
- Национални Строј
То су организације које су или нанеле велику штету или издале патриоте у одсудном моменту. Када победимо њих, НАТО плаћеници ће пасти сами јер смо их лишили хране и муниције.
3. Може да буде само један вођа срепске опозиције. То мора да буде СРС, сви други морају или да се униште политички или да се утопе у СРС или пак у коалицију предвођену СРС у којој СРС је главна партија и одлучује о свему.
4. СРС мора да се модернизује у свом акционом програму. Ношење беџева и мајци по скупштини не води ничему. Активна броба, перформанси, демонстрације, мобилисање маса за грађанску непослушност доноси резултате.
Пример је тотална неактивност СРС. Данашња политика се води на улици, међу људима. На пример:
Ако желимо да у року од 6 месеци прогнамо латиницу из Србије, СРС морад а организује грађанске протесте, блокаде и слично:
- Блокирати уредништва главних новина које пишу на Латиници
- Блокирати штампариеј коеј издају новине на Латиници
Фаза 2:
- Заустављање доставних возила која преносе латинична издање и рецимо само бушити гуме, а издања јавно спалити
Фаза 3:
Блокада телевизија које пуштају нешто на Латиници.
Оваклва врста акциај је успех сама по себи јер истиче СРС у први план, а прва вест на ТВ увек ће да буде СРС
5. НИКАКО се не одрицати јавно насилних демонстрација. Наравно не спроводити их као политику, али увек пустити НАТО плаћенике да сами разбијају главу да ли ће да настану нереди или не.
Ово је то углавном...
Иначе може се покренути и акција против страних фирми, рецимо против банака.
Једноставно спрејевима прскати излоге страних банки, гледати када неко који има скупљи ауто уђе у страну банку, када се врати има да угледа свој Ауди или Мерцедес сав у флуоресцентној црвеној боји или, розе или зеленој итд...
Те акције нису кривично дело, а изводе иух сви активисрти по свету који се боре против глобализма.