Најбизарнији филм о Србима, холивудске б-продукције, свакако је Љубав долази од егзекутора ( Love Comes to the Executioner ) из 2006. године, и збиља је штета не препричати га у најкраћим цртама, да би се стекла слика о томе како се Срби, чак шест година после пада Милошевића, приказују светском филмском гледалаштву. Главни лик је Хек Пригушивач, Србин, студент класичних језика, настањен у Новој Приштини(?). Он је незапослен, са мајком порно-глумицом, која пред њим гледа своја “остварења”. Покојни отац, како се у филму сазнаје, био је погубљен, а брат му је масовни убица, који је извршио маскр на колеџу(?), и то након бесмислене свађе са главним протагонистом. Сви Срби у филму подсећају на уврнуте житеље Твин Пикса, на челу са комшиницом, госпођом Четник, најбољом другарицом Пригушивачеве порно-мајке. С обзиром на етнички и породични миље, млади Хек Пригушивач напокон налази “занимљиво” запослење у затвору – као извршилац смртних казни, али под условом да му затворско особље омогући да осуђеницима држи часове латинског. Након таквог, монструозног портретисања Срба као психолошки идеалних егзекутора, све са проблематизовањем егзистенцијалних дилема и отварањем питања оправданости смртне казне, сви негативни стереотипи о Србима у најновијим филмовима, какви су већ приказиване Ескремне операције или сасвим свеж филм Ловаèка дружина са Ричардом Гиром (у коме је овај на трагу Радовану Караџићу), деловаће нам скоро безазлено, као права дечија игра….
.
