AERODROM ZELJAVA

Ćaos
Šta da ti pričam?
Prorast...
Puk PVO je imao svega 29 aktivnih vojnika ( i oko stotinak rezervista )
Pešadija još slabija
Inženjerija još manje
A verovao ili ne raketaši ( iz Karlovca stigli ) bio samo jedan major ostao i jedan aktivan.
E tako je bilo pred kraj.
A zadnji dan ja bio na straži na "ranču ".U tajnosti se svi naši izvukli sa Abdić Brda pa kada su
prolazili kraj mene rekli mi da uđem u kamion jer mi smena na straži nikad neće doći.Ja nisam
u to poverovao čak ni mom klasiću iz Raške pa ostade...

Inače da znaš da je traljavo miniran ( jer nije bilo ljudi ni za to )
Ali pošto su tuneli planirani za male i niske avione,NATO-u nisu interesantni.
 
mač-ak:
Ćaos
Šta da ti pričam?
Prorast...
Puk PVO je imao svega 29 aktivnih vojnika ( i oko stotinak rezervista )
Pešadija još slabija
Inženjerija još manje
A verovao ili ne raketaši ( iz Karlovca stigli ) bio samo jedan major ostao i jedan aktivan.
E tako je bilo pred kraj.
A zadnji dan ja bio na straži na "ranču ".U tajnosti se svi naši izvukli sa Abdić Brda pa kada su
prolazili kraj mene rekli mi da uđem u kamion jer mi smena na straži nikad neće doći.Ja nisam
u to poverovao čak ni mom klasiću iz Raške pa ostade...

Inače da znaš da je traljavo miniran ( jer nije bilo ljudi ni za to )
Ali pošto su tuneli planirani za male i niske avione,NATO-u nisu interesantni.
Kliknite za proširenje...


:roll: neverovatno...o cemu ti pricas, prijatelju?
 
Pjer_Nis:
Da nisu bacene pare u to chudo, nego da se ulagalo u ekonomiju, i uz malo pameti, mogli smo da budemo carevi.
Kliknite za proširenje...

Ma i sa vojne strane, pametnije je napraviti obichan aerodrom a za ostale pare kupiti avione, ne znam da li neko zna koliko se Migova 21 moglo tada kupiti za pare koje su ulozhene u aerodrom. Avijacija sluzhi da brani zemlju od protivnichke avijacije a ne da se krije pod zemljom. :hahaha: Zemlje Varshavkog pakta nisu imali ni hangare, u Rusiji i dan danas avioni stoje napolju na cichi zimi, pa shta fali.
 
Фотографије аеродрома са Личке стране са уцртаном границом.
пле IMG_2863.jpg


плес IMG_2787.jpg


Карта аеродромског простора, са тунелима и подземним објектима:
TBB_31.jpg


НАТО мапа на коме се види и аеродром, чини ми се да граница између ХР и БиХ није баш тачно уцртана.
bihac-bosnia_and_herzegovina-croatia-50k-2384iv-1994-1.jpg
 
veoma lep i opširan članak imate na :

- - - - - - - - - -

http://www.kurir.rs/region/bosna-i-...dzemni-vojni-aerodrom-u-evropi-clanak-2834787

- - - - - - - - - -

Ovako je JNA izgradila i uništila NAJMOĆNIJI podzemni VOJNI AERODROM u Evropi
BIH18:57, 16.05.2017.

- - - - - - - - - -

Na današnji dan navršava se tačno 25 godina od kada je specijalna inženjerijska jedinica bivše JNA digla u vazduh jednu od najskupljih investicija bivše JNA čija je gradnja trajala skoro 10 godina i koja je predstavljala jedan od građevinskih simbola bivše SFRJ u koji je uloženo 8 milijardi dolara.
Priča o nastanku aerodroma "Željava" krenula je daleke 1954. godine kada je vazduhoplovna vojna delegacija, koju je predvodio tadašnji komandant RV i PVO general Zdenko Ulepič bila u poseti RV Švedske. Tada je jugoslovenska vojna delegacija posetila jedan podzemni objekat za smeštaj aviona i jednu podzemnu fabriku naoružanja. Tom prilikom sa švedskim stručnjacima je vođen razgovor o izgradnji ovog objekta i njegovoj zaštiti od napada klasičnim i nuklearnim naoružanjem.

- - - - - - - - - -

kao i na:

- - - - - - - - - -

http://www.kurir.rs/najveca-vojna-tajna-sfrj-podzemni-aerodrom-bihac-clanak-829013

- - - - - - - - - -

NAJVEĆA VOJNA TAJNA SFRJ: Podzemni aerodrom Bihać!
DRUŠTVO21:43, 06.06.2013

- - - - - - - - - -

Zvali su ga "Rupa". Objekat "Željava" je građen vizionarski, za 21. vek. Bio je neuništiv pa čak i nepovrediv tada poznatim borbenim sredstvima potencijalnog napadača
BEOGRAD - "Rupa" je bila žargonski naziv za aerodrom Željava pored Bihaća. Reč je bila o jednom od najskupljih vojnih objekata tog vremena u Evropi.
- Taj aerodrom je u moj život ušao još sredinom 1967. godine, kada sam ga po zadatku vizuelnog izviđanja preleteo samo jednom na visini od stotinjak metara i posle morao podneti izveštaj sa skicom. Aerofoto snimaje tog objekta inače je tada bilo zabranjeno. Pričalo se kako se pored pet poletno-sletnih staza gradi moderan, supertajni, neuništivi podzemni objekat, da je sve to namenjeno samo za slučaj ratnog sukoba, da ćemo tamo leteti na vežbama ali da se ni jedna jedinica RV neće tamo permanentno bazirati - priča bivši pilot JNA Suad Hamzić u ispovesti za blog Tangosix!
Major Hamzić imao je izuzetnu letačku karijeru pilota Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazduhoplovne odbrane Jugoslovenske Narodne Armije i svedok je dešavanja na nebu u doba SFRJ!
- Ima osnova da verujemo da je prvobitna zamisao Vrhovne komande o takvoj upotrebi aerodroma i bila baš takva kada su tako kasno, i u nedovoljnom broju, počeli graditi stambeno naselje u kojem će stanovati pripadnici jedinica koje će zaposesti ili opsluživati taj grandiozni aerodrom. Zato sam godinu dana kasnije u leto 1968. godine prvih nekoliko noći spavao sa desetinom drugih na dvospratnim i čak trospratnim krevetima u vojničkim sobama lokalne pešadijske kasarne "27. Juli".
Naređenje - Bihać!
Kada je sredinom 1967. godine 124. lovačka eskadrila 117. lovačkog puka iz Plesa otišla na Batajnicu, na preobuku za avione MIG-21, još se govorilo da će se vratiti i bazirati na istom aerodromu - Pleso (kod Zagreba). I vratila se, pred kraj te 1967. godine ali se već znalo da tu neče još dugo ostati. Ubrzo se i naša 352. izviđačka eskadrila pripremala za prelazak na Batajnicu radi preobuke ali nam je već rečeno da se mi ne nadamo povrtaku na Pleso jer ćemo se odmah, po završenoj preobuci, prebazirati na famozni aerodrom Željava - Bihać. Tako je i bilo. Sredinom jula 1968. završivši preobuku na prvu verziju aviona MIG-21 F13 koju je primilo naše vazduhoplovstvo preletesmo u Bihać. Avione nam električnim tegljačima uvukoše u podzemne galerije objekta izgrađenog ispod stenovitog masiva obronaka obližnje planine Plješevica a nama dadoše zasluženi odmor sa naređenjem da se vratimo prvih dana avgusta.
Samo Tito smeo u "505"
Opisivati ovaj aerodrom i njegov grandiozni podzemni objekat (objekat "Klek" kako se zvanično nazivao ili "505" kako su ga takođe označavali) bi oduzelo previše vremena a i nepotrebno je, jer sada u opticaju ima mnogo dokumenata, skica pa čak i fotografija za koje mi naprosto nije jasno odakle sve izviru. Jer, tada nisi smeo niti pomisliti da ni na aerodrom a posebno u podzemni objekat poneseš nekakav foto-aparat!
To je bila privilegija i pravo samo posebno ovlašćenih lica, pripadnika službi u posebnim povodima kao što je bilo gostovanje Maršala Tita sa visokom delegacijom, uglavnom članova Vrhovnog vojnog i državnog rukovodstva. Bilo je i vrlo malo, u informativno - propagandno svrhe snimljenih fotografija, ali snimljenih od strane za to ovlašćenog lica a kontrola snimljenog materijala i distribucija tih snimaka bila je u nadležnosti organa bezbednosti.

Režim aktivnosti i kretanja u podzemnom objektu bio je striktno regulisan propisima, prema radnom zadatku i nivou ovlašćenja pojedinca i bio je kontrolisan od strane vojne policije. Imali smo posebne propusnice za ulazak u podzemni objekat i kretanje u njemu. Boja i uočljive raznobojne trake na propusnicama su označavale pravo pristupa pojedinim prostorima ili instalacijama.
Pa i kada sam, kao zamenik komandira 352, dobio propusnicu sa crvenom dijagonalnom trakom (koja je davala pravo neograničenog pristupa u podzemnom objektu) nisam išao i nikada nisam video kako izgleda npr. ubojno skladiše (gde se čuvalo naoružanje za avione) ili gorivno skladište sa stotinama tona kerozina i drugih vrsta goriva i pogonskog materijala u rezervi. Tamo nisam imao nikakvih obaveza, niti me dužnost u njih vodila a nije bilo ni preporučljivo, niti "zdravo" biti suviše znatiželjan.
Nesavladiv ni iz direktnog pogotka
Ne bih nikada video ni jednu klima komoru da nam najbližu u tzv. "Zvezdi", gde je boravio i radio najveći broj letača i komandnog sastava, nisu pokazali izlazni otvor za slučaj nužne evakuacije, otvor koji je ujedno služio za usisavanje vazduha potrebnog za klimatizaciju. Ili, ne bih video akumulatorsku sekciju da mi kum Steva, na dežurstvu, ne zaboravi da isključi ventilator na "tristaću" (FIAT-1300). Isprazni mi se akumulator pa mi susretljive kolege tehničari uzeše isti na tretman.
A taj objekat je zaista bio građen vizionarski, za 21. vek. Bio je neuništiv pa čak i nepovrediv tada poznatim borbenim sredstvima potencijalnog napadača. Profili galerija, njihovih zidova i protivudarnih deflektora, automatskih teških neprobojnih vrata koje baš ničim ni tada ni sada, niti u budućnosti niko nebi mogao direktno gađati - sve je to delovalo impozantno, nesavladivo.
Ipak, bilo je jasno da je objekat vrlo ranjiv, osetljiv na diverzantska dejstva, osetljiv na sabotraže zbog blizine aviona, drugih zapaljivih materijala pa i instalacija za punjenje aviona gorivom koje su uskoro, upravo radi bezbednosti, bile deaktivirane, ispražnjene i protivpožarno obezbeđene. Zato je objekat bio veoma, veoma dobro obezbeđivan višestrukim stražama, zasedama, patrolama sa psima, žičanim ogradama, tehničkim sredstvima.
Siguran u uslovima nuklearnog rata
Unutar objekta postojalo je sve, doslovno sve, što je bilo potrebno da on odvojeno od spoljnog sveta živi, funkcioniše i dugo ratuje. Bile su tu galerije za smeštaj aviona i potrebnih pratećih sredstava, radionica sa održavanje aviona i opreme, padobranska sekcija, akumulatorska stanica, skladišta svih potrebnih materijala, klima komore koje su obezbeđivale normalan život i u uslovima nuklearnog rata, sopstveno izvorište vode, autonoman kanalizacioni sistem, depo otpadnih materijala, sopstvene generatore struje, prostorije za ljudstvo uključujući učionice, kancelarije sa čak i malom klupskom prostorijom, kuhinjom, restoranima, ambulantom, malim stacionarom. Postojala je čak i mrtvačnica.

Delo domaćih stručnjaka
Letilište mislim da i ne treba da opisujem jer je u opticaju veoma mnogo raznih fotografija, skica, podataka a odavno je jasno da je taj objekat aerodroma bio pod stalnim nazorom znatiželjnih još od početka radova na njemu 1958. godine. Koliko su tada znatiželjni mogli saznati o onom drugom podzemnom, njegovom iz vazduha i svemira nevidljivom a vitalnom delu, ne znam ali sumnjam da su znali mnogo.
Još dok je građen, od strane civilno-vojnih radnih organizacije vodilo se računa ko, iz kakve familije, ili političke orjentacije ulazi u taj objekat pa makar i kao fizički radnik. Tada je to bilo lako moguće a ja sam i danas uveren jedino ispravno.

Ceo taj kompleks su gradila isključivo domaća preduzeća, isključivo domaćim materijalom, isključivo domaćom opremom. Projektne i građevinske radove su izvodili uglavnom "Planum" i "MPP" a svu opremu su proizveli "Rade Končar", "Iskra", "Energoinvest", "Litostroj", "Rudi Čajavec", "Famos", "Đuro Đaković", "Prva petoletka", "Turbina", "Soko" i mnoge druge domaće kompanije koje su uskoro poslove na sličnim projektima dobile u mnogim nama prijateljskim, nestvrstanim zemljama poput Libije, Iraka, Irana i Alžira.

- - - - - - - - - -

i još puno toga na gore priloženim link-ovima
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

fortes
Drama na beogradskom aerodromu
2
Odgovora
25
Pregleda
646
Dingelinge
Dingelinge

Back
Top