Glad za izdajnicima

Šakal:
Hm, dečkonja... postavio sam ti par pitanja... pa bez obzira na čin... odgovori na njih... a onda možemo ako nas lepo zamoliš da se vratimo na temu... usput, pre toga, izbaci taj ton iz upotrebe... ne stoji ti da naredjujesh...
Kliknite za proširenje...
Izvinjavam se, prevideo sam tvoju poruku

Šakal:
Hm, da izdrži kaznu... missim, odsluži ili tako nešto... kakvi su ovo termini? Pa nije na Golom Otoku... bre...:lol:
Kliknite za proširenje...
Moguće da sam trebao drugačiji izraz da upotrebim, ali ni kazna mu se ne meri godinama. 2 dana ljudi.
Ne volim da naređujem.
 
@AKHNATON

Prijatelju moj,

Nemoj da učiniš neki korak koji bi ovaj pdf vratio ponovo na nivo na koji je dospeo posle tvog prvog protesta i odlaska.

Imaj u vidu pre svega to što je, na tvoju inicijativu, u javnim profilima nekolicine nas proradila i opcija "Kontakti i prijatelji".

To nije za potcenjivanje. Naprotiv.

Onima kojima je ta rubrika prazna valjda je jasno ko su i koji tretman imaju na Istorji Krstarice. Doušnike ne uračunavam ni medju njih!

Lakoću na okidaču koji kontroliše emocije ja prevazilazim tako što nastojim malo duže da ciljam. Duže ciljanje daje mogućnost razmišljanja... A još češće i ne ciljam. Samo razmišljam...

Seti se se filma "Lovac na jelene" kada lik kojeg igra Robert de Niro dugo nišani u jelena, nekoliko puta mu se mišići prsta na okidaču zatežu, ali... spušta pušku.

Nije mu žao metka, već jelena, njegove dostojanstvene lepote, mirnog odnosa prema očekivanom kraju.

Ovde, nekad treba spustiti oružje napunjeno emocijama, čak i ne nišaniti u cilj jer ne vredi ni pogleda...

... u najkraćem – treba čuvati metak, jer ga cilj ne zavredjuje.

crow:
pa dobro

s onim podacima s kojima baratam
kriv je kosovski mit

nebeski Car :D :D :D

e zifote, CAR

Lazar
koji je sazidao mnogo crkava
i pobio dosta srba
(nikola altomanovic i njegovi boljari)

raspusni knez u kraljevini srbiji kog neshto i ne zabole mnogo za kraljevsku krunu

izgubi bitku

KAKO TO???

pa on je svetac!

mmmmm sigurno ga je neko izdao!
nije moglo drugachije... ne ne ;)

da vidimo, ko ce...

aha!

700 kg zlata i srebra poslato Dubrovniku!
kod shizmatika! nece da moze...

Vuk je izdao lazara na kosovu!

(nemoj neko da je pomislio da je bio katastrofa vojskovodja, anatema iz momenta 8) )

i tako, od tad na dalje
ista pricha...

nebesko carstvo koje laza izabra u pesmi

prati nas i danas

ono... :( katastrofa

sve smo moralni pobednici, nikad pobednici...
Kliknite za proširenje...
Prike,

Tako, čini mi se, oslovljavaju prijatelja u tvom kraju...

Hvala ti što si ovim postom nastavio temu, ali nisi u pravu ako misliš da su sve posledice nastale od izbora kneza sa čestitim kolenom.

Mnogo više su zla srpskom narodu naneli oni potonji, koji su upali u rupe u srpskoj istoriji, iz njih se nekako umuvali u istorijske tokove i postali nekakvi medjaši od kojih je sve krenulo.

Držaću se jezika (nije greška – u množini je) kojima je govorio srpski narod, imajući u vidu Skerlića:

"Danas se ne priznaje više jedan apsolutan gramatički krivični zakonik", kaže Skerlić u članku Filološki dogmatičari i književni jezik, "mi ne verujemo više u filološke dogme niti priznajemo dogmatičnu ortografiju. Mi držimo da je jezik živ organizam, da je u večnom postojanju, u besprekidnoj evoluciji...
Kod nas Srba, smešno je misliti da će jezik Vuka Karadžića i Đure Daničića, jezik jednog trenutka i kojim su se mogle skupljati narodne priče i pisati filološki traktati, ostati za večna vremena svetinja u koju profane ruke ne smeju dirati.
Današnji književni naraštaj, koji je tako očajno jeretičan, gotovo daje za pravo Vukovim protivnicima koji su pisali da književni jezik stvaraju ne filozofi no književnici koji njime pišu.
Za šezdeset godina kultura i književnost u srpskom narodu znatno su se krenule napred, duhovni vidici su se proširili, duše su postale složenije i za nove ideje i za nova osećanja stvara se novi, razvijeniji, viši književni jezik."

Ovih šesdeset godina Skerlić računa od pada romantičara u srpskoj kulturi, od 1870... i otklona od dogmi koje su promovisali sledbenici onoga sa štulom, koji je u svoj Rječnik uveo i ovo:

jeza, jezik: "Jeza parala, guza plaćala (kad koga biju za rđave riječi)."

E, sad se pojavljuje talas novoromantičara koji, jurišajući u prošlost, preskočiše oca sa štulom, svetog Savu i njegov jezik, i ukazuju nam na nekava plemena pa i čitave narode, u nekakvoj samo njima providnoj istorijskoj magli, pa neoklepanim motikama i mozgovima, a sklepanim lingvističkim argumentima koji se sastoje od tri slova hoće da nam nametnu nacionalnu starost stariju i od Stvoritelja sveta.

Ja sam ovde naveo jedan kraj u 19. veku, kraj jedne epohe u umetnosti, time i književnosti, kao kraj koji je u stvari bio početak srpske kulture.

Ovi, novoromantičari, svojim maštarijama pokušavaju ponovo ne da razgradjuju jezik, već jezik koriste kao sredstvo da razgrade nacionalnu istoriju, da nas uvedu u mrak gori i pogubniji od petovekovnog mraka.

Pogubniji, jer u petovekovni mrak nas je uvela otomanska vojna sila.

Ovi hoće da u tu pomrčinu udjemo sami. I sve zarad tri slova.
 
ljuba miljkovic:
@AKHNATON

Prijatelju moj,

Nemoj da učiniš neki korak koji bi ovaj pdf vratio ponovo na nivo na koji je dospeo posle tvog prvog protesta i odlaska.

Imaj u vidu pre svega to što je, na tvoju inicijativu, u javnim profilima nekolicine nas proradila i opcija "Kontakti i prijatelji".

To nije za potcenjivanje. Naprotiv.

Onima kojima je ta rubrika prazna valjda je jasno ko su i koji tretman imaju na Istorji Krstarice. Doušnike ne uračunavam ni medju njih!

Lakoću na okidaču koji kontroliše emocije ja prevazilazim tako što nastojim malo duže da ciljam. Duže ciljanje daje mogućnost razmišljanja... A još češće i ne ciljam. Samo razmišljam...

Seti se se filma "Lovac na jelene" kada lik kojeg igra Robert de Niro dugo nišani u jelena, nekoliko puta mu se mišići prsta na okidaču zatežu, ali... spušta pušku.

Nije mu žao metka, već jelena, njegove dostojanstvene lepote, mirnog odnosa prema očekivanom kraju.

Ovde, nekad treba spustiti oružje napunjeno emocijama, čak i ne nišaniti u cilj jer ne vredi ni pogleda...

... u najkraćem – treba čuvati metak, jer ga cilj ne zavredjuje.


Prike,

Tako, čini mi se, oslovljavaju prijatelja u tvom kraju...

Hvala ti što si ovim postom nastavio temu, ali nisi u pravu ako misliš da su sve posledice nastale od izbora kneza sa čestitim kolenom.

Mnogo više su zla srpskom narodu naneli oni potonji, koji su upali u rupe u srpskoj istoriji, iz njih se nekako umuvali u istorijske tokove i postali nekakvi medjaši od kojih je sve krenulo.

Držaću se jezika (nije greška – u množini je) kojima je govorio srpski narod, imajući u vidu Skerlića:

"Danas se ne priznaje više jedan apsolutan gramatički krivični zakonik", kaže Skerlić u članku Filološki dogmatičari i književni jezik, "mi ne verujemo više u filološke dogme niti priznajemo dogmatičnu ortografiju. Mi držimo da je jezik živ organizam, da je u večnom postojanju, u besprekidnoj evoluciji...
Kod nas Srba, smešno je misliti da će jezik Vuka Karadžića i Đure Daničića, jezik jednog trenutka i kojim su se mogle skupljati narodne priče i pisati filološki traktati, ostati za večna vremena svetinja u koju profane ruke ne smeju dirati.
Današnji književni naraštaj, koji je tako očajno jeretičan, gotovo daje za pravo Vukovim protivnicima koji su pisali da književni jezik stvaraju ne filozofi no književnici koji njime pišu.
Za šezdeset godina kultura i književnost u srpskom narodu znatno su se krenule napred, duhovni vidici su se proširili, duše su postale složenije i za nove ideje i za nova osećanja stvara se novi, razvijeniji, viši književni jezik."

Ovih šesdeset godina Skerlić računa od pada romantičara u srpskoj kulturi, od 1870... i otklona od dogmi koje su promovisali sledbenici onoga sa štulom, koji je u svoj Rječnik uveo i ovo:

jeza, jezik: "Jeza parala, guza plaćala (kad koga biju za rđave riječi)."

E, sad se pojavljuje talas novoromantičara koji, jurišajući u prošlost, preskočiše oca sa štulom, svetog Savu i njegov jezik, i ukazuju nam na nekava plemena pa i čitave narode, u nekakvoj samo njima providnoj istorijskoj magli, pa neoklepanim motikama i mozgovima, a sklepanim lingvističkim argumentima koji se sastoje od tri slova hoće da nam nametnu nacionalnu starost stariju i od Stvoritelja sveta.

Ja sam ovde naveo jedan kraj u 19. veku, kraj jedne epohe u umetnosti, time i književnosti, kao kraj koji je u stvari bio početak srpske kulture.

Ovi, novoromantičari, svojim maštarijama pokušavaju ponovo ne da razgradjuju jezik, već jezik koriste kao sredstvo da razgrade nacionalnu istoriju, da nas uvedu u mrak gori i pogubniji od petovekovnog mraka.

Pogubniji, jer u petovekovni mrak nas je uvela otomanska vojna sila.

Ovi hoće da u tu pomrčinu udjemo sami. I sve zarad tri slova.
Kliknite za proširenje...

slazem se
ja sam ovo napomenuo kao pochetak izdajstva
odnosno trazenja izdajnika kao izgovora za sopstvene neuspehe

i vukan se otcepio od stefana
pa niko ne pominje
shta vishe
bratanci nasledjivali zemlje, a ne sinovi...

ali, stefan prvovenchani je napredovao, nije prso ;)

a izmishljanje plemena i Ninova je ok
u tolkinovom smislu
shta vishe lepo i isplativo

al kad od tolkinovske knjige pravish sektu
svoja razmishljanja drzi za svoju okolinu

ne nameci je drugom, smejace ti se

(ovo se odnosi na sektu - "Sereticevci")

a jezik...
pa... morash pre svega imati u vidu
da samo knjizevni srpski i latinski imaju toliko padeza
ipak je Vuk bio veran svojoj crkvi ;)

svaki kraj ima svoj jezik i gramatiku
to je svuda
i to je ok

ali, kad neko pochne po broju padeza da deli na vishe i nize...
to je onda komplex svojstven malima...

kao i onaj novoromantizam...

malo offtopic, josh sam sanjiv...
 
ljuba miljkovic:
@AKHNATON

Prijatelju moj,

Nemoj da učiniš neki korak koji bi ovaj pdf vratio ponovo na nivo na koji je dospeo posle tvog prvog protesta i odlaska.

Imaj u vidu pre svega to što je, na tvoju inicijativu, u javnim profilima nekolicine nas proradila i opcija "Kontakti i prijatelji".

To nije za potcenjivanje. Naprotiv.

Onima kojima je ta rubrika prazna valjda je jasno ko su i koji tretman imaju na Istorji Krstarice. Doušnike ne uračunavam ni medju njih!

Lakoću na okidaču koji kontroliše emocije ja prevazilazim tako što nastojim malo duže da ciljam. Duže ciljanje daje mogućnost razmišljanja... A još češće i ne ciljam. Samo razmišljam...

Seti se se filma "Lovac na jelene" kada lik kojeg igra Robert de Niro dugo nišani u jelena, nekoliko puta mu se mišići prsta na okidaču zatežu, ali... spušta pušku.

Nije mu žao metka, već jelena, njegove dostojanstvene lepote, mirnog odnosa prema očekivanom kraju.

Ovde, nekad treba spustiti oružje napunjeno emocijama, čak i ne nišaniti u cilj jer ne vredi ni pogleda...

... u najkraćem – treba čuvati metak, jer ga cilj ne zavredjuje.
.
Kliknite za proširenje...

Ne brini ljupče...tu sam...u jedno nekoliko vatrijanti, odjednom...:D
 
crow:
slazem se
ja sam ovo napomenuo kao pochetak izdajstva
odnosno trazenja izdajnika kao izgovora za sopstvene neuspehe
(...)
a jezik...
pa... morash pre svega imati u vidu
da samo knjizevni srpski i latinski imaju toliko padeza
ipak je Vuk bio veran svojoj crkvi ;)

svaki kraj ima svoj jezik i gramatiku
to je svuda
i to je ok

ali, kad neko pochne po broju padeza da deli na vishe i nize...
to je onda komplex svojstven malima...

kao i onaj novoromantizam...

malo offtopic, josh sam sanjiv...
Kliknite za proširenje...
Ne, iako si sanjiv, gadjaš u srž problema... za razliku od nekih koji su se rasanili, budni su a sanjaju i plivaju po svojoj mašti, nesvesni da staračka demencija meša stvarnost, proživljene dogadjaje i neka maglovita sećanja koja su i starost i mašta i doživljeno.

Ja ih razmem jer su u problemu koji im je Stvoritelj dao u progresivnom i neizlečivom obliku... ali nisam medicinski obrazovan da bih mogao da im pomognem...

Ovi mladji novoromantičari su drugačiji... reaguju na konkretne sadržaje... ne stavljau u isti koš komuniste, Tita i Vuka Brankovića da bi argumentovali neku svoju tvrdnju...

Nego da se vratim temi.

Ti si omedjio početak istorijskog razdoblja srpskog izdajstva, ja sam pokušao da ga omedjim krajem – krahom romantičara u drugoj polovini 19. veka. Romantičara i u umetnosti i u nauci.

Hajdemo da ove poslednje ne diramo za sada, da ne bi nas dirali ovi njihovi poklonici.

Predlažem, dakle, da ne idemo u detaljisanje, već u ključna istorijska razdoblja koja karakterišu upravo ti upadi iz zapadne crkve u cilju unijaćenja.

Jer, to sam već napisao negde, Mavro Orbin je i napisao "Kraljevstvo Slovena" sa osnovnim ciljem da pridobije dubrovačku vlastelu za uniju time što će ih promovisati u viši stalež, viši i od srednjovekovnog viteštva u istočnim srpskim zemljama.

Orbin, po mom mišljenju, upravo zbog toga poseže za mitologijom čestitog kolena i kosovskog izdajstva... da bi dubrovačku vlastelu ubedio kako je to viteštvo ipak neki vid varvarstva – oni su vitezovi na bojnom polju, ali su neobrazovani... pa čak posežu i za izdajom, kao, božem Juda...
 
Poslednja izmena:
ljuba miljkovic:
Ne, iako si sanjiv, gadjaš u srž problema... za razliku od nekih koji su se rasanili, budni su a sanjaju i plivaju po svojoj mašti, nesvesni da staračka demencija meša stvarnost, proživljene dogadjaje i neka maglovita sećanja koja su i starost i mašta i doživljeno.

Ja ih razmem jer su u problemu koji im je Stvoritelj dao u progresivnom i neizlečivom obliku... ali nisam medicinski obrazovan da bih mogao da im pomognem...

Ovi mladji novoromantičari su drugačiji... reaguju na konkretne sadržaje... ne stavljau u isti koš komuniste, Tita i Vuka Brankovića da bi argumentovali neku svoju tvrdnju...

Nego da se vratim temi.

Ti si omedjio početak istorijskog razdoblja srpskog izdajstva, ja sam pokušao da ga omedjim krajem – krahom romantičara u drugoj polovini 19. veka. Romantičara i u umetnosti i u nauci.

Hajdemo da ove poslednje ne diramo za sada, da ne bi nas dirali ovi njihovi poklonici.

Predlažem, dakle, da ne idemo u detaljisanje, već u ključna istorijska razdoblja koja karakterišu upravo ti upadi iz zapadne crkve u cilju unijaćenja.

Jer, to sam već napisao negde, Mavro Orbin je i napisao "Kraljevstvo Slovena" sa osnovnim ciljem da pridobije dubrovačku vlastelu za uniju time što će ih promovisati u viši stalež, viši i od srednjovekovnog viteštva u istočnim srpskim zemljama.

Orbin, po mom mišljenju, upravo zbog toga poseže za mitologijom čestitog kolena i kosovskog izdajstva... da bi dubrovačku vlastelu ubedio kako je to viteštvo ipak neki vid varvarstva – oni su vitezovi na bojnom polju, ali su neobrazovani... pa čak posežu i za izdajom, kao, božem Juda...
Kliknite za proširenje...


I ta priča o izdaji je stara koliko i bitka na Kosovu, sve je to deo propagande da se "car mučenik" uzdigne u nebesa....Ma kakav cilj imao Orbini svojom sintezom slovenske istorije, nije on posegao za pričom o izdaji svesno, tj. da je znao da to nije istina. Ta priča je toliko utuvljena narodu u glavu, da je počela da važi za apsolutnu istinu, nažalost.
 
Još samo nešto o kosovskom izdajstvu, pa mislim da ne bi trebalo više jer postoji i posebna tema, a i u drugim temama je isuviše crn srpski Juda.

Naišao sam, naime, na sajt Manastira Lepavine i na u najmanju ruku zanimljiv tekst SVETI KNEZ LAZAR I VIDOVDAN ...KAO ANALOGIJA SRPSKOG NARODA SA DREVNOM HRIŠĆANSKOM CRKVOM, u kojem ima i ovo:

U narodnoj epskoj poeziji knez Lazareva poslednja ili tajna večera je opisana u pesmi “Kneževa večera”. Slično Hristu, Lazar je predskazao da će ga jedan od najbliskijih saradnika izdati. Medjutim, dok je Isus Hristos tačno znao svoga izdajnika, Judu Iskariotskog, knez Lazar je pogrešno i nepravedno optužio Miloša Obilića iako je, bar po narodnoj poeziji, izdajnik bio Vuk Branković.

Istorijski, možda uopšte nije niko izdao kneza Lazara. U najranijim epskim pesmama iz kosovskog ciklusa nije bilo pomena o izdaji, a pogotovu se nije spominjao Vuk Branković kao izdajnik. Tek u šenaestom veku se motiv izdaje pojavio u narodnoj epskoj poeziji i Vuk Branković je označen kao izdajnik. Iz narodne epske poezije motiv izdaje i ličnost izdajnika su preuzeti i ponavljani u nekim svetovnim i istorijskim delima. Tako, na primer, Mavro Orbini u svojoj knjizi, Kraljevstvo Slovena, objavljenoj 1601 godine, napominje:” Medjutim, Lazarev zet Vuk Branković je pobegao sa skoro svim svojim ljudima, jer je, kako neki kažu, imao tajni dogovor sa Muratom da izda svog tasta (što je i učinio) da bi se dograbio njegovih imanja."

Razni izvori navode razne, manje više verovatne razloge za Vukovu izdaju. Ne treba ipak gubiti iz vida mogućnost da je narodni pesnik uneo motiv izdaje i označio Vuka Brankovića kao izdajnika da bi na taj način stvorio analogiju izmedju Hrista i kneza Lazara. Osim toga, moguće je da je ponos autora srpskih episkih pesama i njihovih recitatora zahtevao da nadju neko opravdanje za poraz srpske vojske na Kosovu i pored hrabrosti srpskih ratnika.

http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/sveti_knez_lazar_i_vidovdan/

Što se mene tiče, ne bih komentarisao. I, o prvom srpskom Judi u ovoj temi – toliko od mene.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Bitka za Ivo Džimu
Odgovora
0
Pregleda
120
Nina
Nina
Q. in perpetuum hibernum
Predlog za izmene i dopune Pravilnika foruma Istorija
2
Odgovora
36
Pregleda
834
Casual Observer
Casual Observer
PA8
  • Zatvorena
Josip Broz je pucao na srpske vojnike za vreme Prvog svetskog rata
Odgovora
19
Pregleda
360
Лекизан
Лекизан

Back
Top