Istina boli

Maravilloso

Maravilloso

Zainteresovan član
Poruka
497
Tako barem kažu...
Ono što meni nije jasno je koga (će da) boli istina:

1) onog ko je saznaje
2) onog ko je kazuje
3) one kojima se kazuje ili...

Znači... na koga se tu misli?
 
Истина боли само оне који су нешто очекивали, и који су одбијали да је сагледају. У сваком другом случају истина ослобађа...
 
racionalizacijA, zamuljavanjE, guranjE glave u pesak..sposobnost da opravdavamo druge, da opravadavamo sebe, da iz straha nazivamo stvari drugim imenima i bojimo svet u ruzicasto, da NECEMO DA VIDIMO ISTINU..postoje razni nacini da zivimo..zivotarimo..prezivljavamo..
svako ko je ikad ziveo u nekom vrzinom kolu, upatljan u neku laz..svoju ili tudju, zna kako je to neopisivo divan oosecaj kad izadjes iz toga..kao kad izranjas iz duboke vode..i kao cep iz flase uranjas u sunce, u vazduh, u slobodu..i boli, jer mora da boli...ali osecati, pa makar i bol..siguran je znak da si ziv...

malo je ljudi koji govore istinu. koji zive istinu. koji rade ono sto misle. koji koji rade ono sto osecaju. takve ljude veoma cenim. ziveti istinu, vrhunski je kvalitet zivota za mene.:heart:
 
Setih se jedne pricice...;)
Nasao neko orlovo jaje i stavio ga pod kokosku. Orlic se izlegao kad i pilici i odrastao sa njima.
Citavog zivota orao je radio isto sto i kokosi u dvoristu, misleci da je jedna od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i leprsao krilima, uzdizuci se koji pedalj iznad tla. Prosle su godine i orao je ostario.
Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, cudesnu pticu mocnih rasirenih krila, kako lebdi na vetru.
Stari orao zapanjeno je gledao uvis. "Sta je to?!?" pitao je.
"To je orao, kralj ptica", rekla mu je jedna kokoska.
"On pripada nebu, dok mi, kokosi, pripadamo zemlji."
I tako je orao umro medju kokoskama, ne znajuci ko je.

Istina ne moze da boli onog ko je ne zna...a mozda je tako i bolje...8)
 
Više može da zaboli kada sam spoznaš istinu o sebi nego kada je čuješ od drugih.
Jer, nismo skloni da poverujemo u ono što nam se kaže, pogotovu ako nam ta istina zvuči surovo ... pa je onda tumačimo kao otrovne strele iz tuđih usta, odapete zbog niskih poriva - pakosti, ljubomore, ili čak mržnje.
No, kada sami dođemo do spoznaje o sebi, tada više nema laži, laskanja i samoobmane, pa nam istina postaje vidljiva i "validna" ("istinitija od drugih istina", što zvuči kao pleonazam, ali je, kao takva, ona početak procesa nekog vida prosvetljenja).
Boli... boli... dok je ne prihvatimo kao delić našeg karaktera ili okolnosti koje je naš karakter (i ponešto pride) prouzrokovao.
 
Снага Воље:
Истина боли само оне који су нешто очекивали, и који су одбијали да је сагледају. У сваком другом случају истина ослобађа...
Kliknite za proširenje...

U svakom slucaju oslobadja!
I kad boli. Pogotovo tada. Do istine, slobode i ljubavi se tesko stize, najcesce kroz suze. Najcesce kasno, nekako uvek taj jedan trenutak prekasno, taj jedan korak koji je izgledao suvisan a u stvari bio neophodan da se predje linija.
Istina boli i zato sto je uvek retrospektivna, mi retko istinu vidimo pred sobom, uvek iza.
 
Istina ne moze da oslobadja ako udara na osnove na kojima je osoba oslonila svoju sigurnost, identitet, osecanja.
To joj je baza i to je stiti od besmisla , bezvoljnosti, apatije, bezosecajnosti, od vetrova nepoznatog i otudjenog.

Mentalitet koji dozvoljava ulazak svake istine je mnogo redji nego sto se ucesnicima na ovoj temi cini...
Kompromis koji se obicno desava je duplo za nista....duplo prihvatanje istine na jednom polju samo da bi iskljucili istinu na onom koje nas pogadja....
A to vodi daljem iskljucivanju i stvaranju pokvarene psihologike (malo nalik shizofrenicima) i osnazenim samoobmanama i to onda zovemo oformljen covek....

Tu nema prolaza ni prihvatanja icega od istina sto bi dovelo do labilnosti i samodestrukcije licnih sistema vrednosti (koji se skoro uvek zasnivaju na samoobmanama, dok je moral deo sitema vrednosti persona publica, nase licnosti prema drugima.......ponos i gordost.....samopostovanje i autoritet....)

To sto se deci i tinejdzerima cini da su spremni svaku istinu da prihvate , jeste tacnije , ali ne i tacno...
Sta radi dete kad padne, boli , ali ustane i proba ponovo....
Sta radi covek kad padne, boli , place, trazi paznju , i izbegava da ponovi isto....

Strah ima osobinu da vremenom jaca....
Mudar covek nauci da stvara protiv teg na tasu, bilo od iskustva ili od lepih emocija i secanja....
Shizofrenik nema tu sposobnost i strah ga ugusi....prvo stvaranjem kruznih tokova misli , a kasnije i totalnom destrukcijom licnosti....
 
u pravu si..a opet i nisi
jer upravo zato istina boli..jer kad jednog dana stanes pred ogledalo i zapitas se
da li je zivot koji zivim dostojan coveka?
da li sam ja covek kakv sam zeleo da budem?
ako je dogovor negativan, moras da lomis u sebi bas ono na cemu si zasnovao svoj dotadasnji zivot..jer do dokle te je taj put doveo, nije mesto na kojem zelis da budes.
i kako krenuti dalje, a ne dodji do najdubljih mrakova sopstvenog bica, spoznavanja sopstvenih slabosti, spoznavanja lazi na kojima smo zasnovali zivot?
a to radimo svi. prihvatamo laz kao istinu, i zivimo.
i jeste, dete ustane i proba ponovo.
a svako od nas to isto dete ima u sebi. samo je pitanje kako ga tretira.
takvi lomovi u zivotu ili vode u te kruzne tokove misli o kojima govoris, ili u spiralu, koja vodi na vise..
strah i lenjost su dva najveca covekova neprijatelja.
 
Borac za prava zivotinja:
Više može da zaboli kada sam spoznaš istinu o sebi nego kada je čuješ od drugih.
Jer, nismo skloni da poverujemo u ono što nam se kaže, pogotovu ako nam ta istina zvuči surovo ... pa je onda tumačimo kao otrovne strele iz tuđih usta, odapete zbog niskih poriva - pakosti, ljubomore, ili čak mržnje.
No, kada sami dođemo do spoznaje o sebi, tada više nema laži, laskanja i samoobmane, pa nam istina postaje vidljiva i "validna" ("istinitija od drugih istina", što zvuči kao pleonazam, ali je, kao takva, ona početak procesa nekog vida prosvetljenja).
Boli... boli... dok je ne prihvatimo kao delić našeg karaktera ili okolnosti koje je naš karakter (i ponešto pride) prouzrokovao.
Kliknite za proširenje...
e, to jeste istina.
 
Da bude jasnije, ja tvrdim da covek ne dozvoljava da uopšte do njega stigne nešto što će mu ugroziti osnovne stavove, a ono što dozvoli da stigne do njegove svesti je u najbližem slučaju jako bolno...preko jako bolno neće dozvoliti da stigne....a i to jako bolno je sujetna kategorija....a ne kao što se čini , kategorija renesansnog samospoznajnog procesa (koji se desio ranije , samo je procena bila da neće biti eksplozivno destruktivno suočavanje sa tim).

Imate tako situaciju da neko dozvoli prolaz neke istine, pa u sekundi pobegne, "ne mogu o tome da razmišljam", "šta je bilo bilo je".....

Svi ovi što to tumače kao prihvatanje dela ličnosti koji se eto oteo od podsvesnog i postao svesnost su ustvari najgori sujetni igrači.....udaljeniji od svoje suštine od ostalih, i uglavnom licemerni do bola....pa su kao iznenadjeni nečim što je u njima.....kao podsvesno....
 
postoji lepa knjiga..citao sam je kao klinac..u fazonu "gospodara prstena" ..zaboravio sam ko je to napisao..a zove se "mac od sanare"..

elem taj mac i nije za borbu vec ..ima jednu neobicnu sposobnost..a to je da svako ko dodirne mac trenutno spoznaje istinu o sebi..

istina sama po sebi ne boli..ono sto coveka zaboli je spoznaja da je ziveo u zabludi..

to je samo subjektivno poimanje iz kojeg je proistekla izreka..
 
Sandy from Texas:
ne oslobadja Biljo, izvini...
procitaj Patka ponovo...ima tu nesto...svasta...
Kliknite za proširenje...

Ponovo ti se desava da govoris u MOJE ime?!
Preslo ti u naviku?
Ja tvrdim da mene oslobadja, tvrdim da mi se desavalo da me zaboli, ali da sam je prihvatala s olaksanjem, jer sam posle toga pokusavala nesto promeniti, postajala svesna problem i nacina na koji sam ga ranije pogresno resavala, mozda!

I, sta ovde moze biti sporno, osim sto je sporna tvoja novostecena navika da govoris u MOJE ime:rolleyes:
 
*BILJA*:
Ponovo ti se desava da govoris u MOJE ime?!
Preslo ti u naviku?
Ja tvrdim da mene oslobadja, tvrdim da mi se desavalo da me zaboli, ali da sam je prihvatala s olaksanjem, jer sam posle toga pokusavala nesto promeniti, postajala svesna problem i nacina na koji sam ga ranije pogresno resavala, mozda!

I, sta ovde moze biti sporno, osim sto je sporna tvoja novostecena navika da govoris u MOJE ime:rolleyes:
Kliknite za proširenje...

pa kazem izvini i ne govorim u tvoje ime vec u vlastito, ali tebi...tj. svima nama...jer ovo je kao neki - dijalog?
i kazem da mene ne oslobadja, kao i da je Patak gore rekao neke vrlo...zanimljive...istine...

btw opusti se malo, nije ovo Politika, nece niko da ti skace za vrat,
samo razgovaramo...to sto ti se obracam ne znaci da smo neprijatelji vec da mi je zanimljivo ono sto pises, bez obzira da li se slazem ili ne s istim, ok?
 
Sandy from Texas:
pa kazem izvini i ne govorim u tvoje ime vec u vlastito, ali tebi...tj. svima nama...jer ovo je kao neki - dijalog?
i kazem da mene ne oslobadja, kao i da je Patak gore rekao neke vrlo...zanimljive...istine...

btw opusti se malo, nije ovo Politika, nece niko da ti skace za vrat,
samo razgovaramo...to sto ti se obracam ne znaci da smo neprijatelji vec da mi je zanimljivo ono sto pises, bez obzira da li se slazem ili ne s istim, ok?
Kliknite za proširenje...

ako te ne oslobadja..onda i nije istina vec samo 1 od velova samoobmane:P
 
Ovo da istina boli, to razumem.
Ali da oslobadja, sa time se ne slazem uvek.
Oslobadja od cega i u kom smislu?
Istina boli samo kad je sam postanes svestan.
Dok god ti drugi ukazuju na nju, to ces pripisati losim namerama, pogresnoj proceni, nepoznavanju tvoje situacije, zlobi, pakosti....
Neverovatna je kolicina samoobmane, racionalizacija i projekcija koje koristimo da se ne bi suocili sa bolnim istinama.
Deklarativno, svi vapimo za istinom i preziremo laz.
U praksi....postoje istine koje nikome nisu potrebne ili istine koje mogu da upropaste neciji zivot.
Tako da....neka svako spozna svoju istinu ako zeli i ako je spreman da se sa njom suoci
 
Tuzni_patak:
Istina ne moze da oslobadja ako udara na osnove na kojima je osoba oslonila svoju sigurnost, identitet, osecanja.
Kliknite za proširenje...

Зар те не ослобађа ни сазнање да можда, ипак, ниси био у праву, те да можеш да сагледаш реалност и истину онакве какве јесу? Да можеш да кренеш правим путем?

lyon69:
Oslobadja od cega i u kom smislu?
Kliknite za proširenje...

Даје осећај ослобађања. Ослобађања након неизвесности...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top