astronomija

Svemir nije bezkonacan samo sto se jos nismo pokrenuli ni sa ove planete a kamoli da se
docepamo svemirskih granica.
Ima jedna planeta u svemiru koja je ista kao zemlja ali je mnogo lepsa ljudi su na njoj zadovoljniji i nezagadjuju svoju planetu.Tako ima i drugih planata na kojima zie vanzemaljci koji ne lice na deformirane zivotinje i kojekakve grozote. Medju njima nema ratova jer svi su jednaki i nikome ne pada na pamet da vlada nad nekim ili nakom grupom.

Мхм...

И шта сад?

И како су то једнаки?

kojica:

Мхм...

И шта сад?

И како су то једнаки?

Kliknite za proširenje...

1.Pa traba proveriti sta ima izvan granica svemira.
2.E pa sad to je samo filozofija.:-)

nezabudka:
Svemir nije bezkonacan samo sto se jos nismo pokrenuli ni sa ove planete a kamoli da se
docepamo svemirskih granica.

Kliknite za proširenje...

Kako to, pa doselili smo se na ovu planetu, okupirali je, i tu se nastanili.

Beskonasnost je takodje konacna.

Jedino je beskonacno ono sto nema atribute.

@ Nezabudka, imam pitanje, dali si ti Slovackog porekla, il znas Slovacki?

nezabudka:
Ima jedna planeta u svemiru koja je ista kao zemlja ali je mnogo lepsa ljudi su na njoj zadovoljniji i nezagadjuju svoju
planetu.Tako ima i drugih planata na kojima zie vanzemaljci koji ne lice na deformirane zivotinje i kojekakve grozote.
Medju njima nema ratova jer svi su jednaki i nikome ne pada na pamet da vlada nad nekim ili nakom grupom.

Kliknite za proširenje...

Slazem se potpuno, ima tih planeta. I na Marsu i na Jupiteru ima zivota. :wink:

nezabudka:
1.Pa traba proveriti sta ima izvan granica svemira.
2.E pa sad to je samo filozofija.

Kliknite za proširenje...

Izvan granica je absolutna sloboda. Nije to samo filozofija, vec dozivljaj absolutno slobodnih.
Filozofija je dok se ide prema tome, a kada se dozivi i potpuno shvati, onda je to oslobodjenje.

Da, ja sam slovakinja.

Ето зашто је свемир абсолутно безконачан...

Или сам нешто погрешно схватила...

''2.E pa sad to je samo filozofija.''

Може мало конкретније? Хвала. :-)

Vidi ovako ja nisam intelektualac ali pokusacu da to objasnim.
Isti su! Povezani su telepatski na primer kao kompjuteri na internetu.
svi znaju sve isto , isto izgledaju jer samo na zemlju vlada nesavrsenstvo i
zbog toga ljudi ne lice jedno na drugo a razlokujemo se o po osobinama pa pa lepsi i pametniji hoce da spada u visu klasu.

Nick ti govori Slovacki.. :wink: . Hoces reci da imas fotografsku memoriju? . Sta to nisi zaboravila?
Salim se, nije vazno, i ja sam Slovak, a tako pitam, ne vidjam ih ovde na forumu.. tek 1-2..

Odakle vam ideja da ovaj svet nije savrsen?? Ja sam juce/prekjuce poblize shvatio da je svet absolutno savrsen.
Greske, anomalije, patnje i slicne stvari su samo tu da bi nam pomogli da shvatimo i gledamo savrsenstvo.

Sve je savrseno, sve je potpuno, ti si idealan, ti si potpun i savrsen.
Mi toga nismo svesni, misleci da smo nesavrseni, a savrseni smo.
Bol nije nesavrsenstvo, ni patnja nije, nego su bol i patnja putokazi koji
nam otvaraju oci da ugledamo nasu savrsenost.

Oni su tu da nas nauce, da ucimo na njima, da spoznamo svoje savrsenstvo, jer doduse- mi smo vecni, idealni, savrseni.

A planete, koja kako, ima ih i boljih i losijih od nase. Ja bih rekao da je nasa veoma pogodna za duhovnu evoluciju.

"Uvijek postoji jedna budala vise nego sto ste racunali." (Šala )

nezabudka:

Svemir nije bezkonacan samo sto se jos nismo pokrenuli ni sa ove planete a kamoli da se
docepamo svemirskih granica.
Ima jedna planeta u svemiru koja je ista kao zemlja ali je mnogo lepsa ljudi su na njoj zadovoljniji i nezagadjuju svoju planetu.Tako ima i drugih planata na kojima zie vanzemaljci koji ne lice na deformirane zivotinje i kojekakve grozote. Medju njima nema ratova jer svi su jednaki i nikome ne pada na pamet da vlada nad nekim ili nakom grupom.

Kliknite za proširenje...

Pitanje ili konstatacija?

Neka moja varijanta je da je svemir beskonačan jer ga mi na drugi način ne možemo objasniti. Što se stvorenja raspoređenih po njemu tiče (u čije postojanje ne sumnjam, samo u to da li ćemo kad stupiti u kontakt sa njima...) moguće je da imaju centralizovanu memoriju, moguće je da su toliko ružni da ne možemo podneti to kako izgledaju, ili smrde, ili su toliko zavodljivo lepi na neki način da će nas porobiti svojom lepotom..... Neki su ružniji, neki lepši, mikro i makro se prate tako da se sve preslikava po praktično istom šablonu, pa bi bilo besmisleno da u svemiru ne vlada raznolikost.....

Jedno je, pak, sigurno. U prvo vreme bi nam bili ružni, gadni, strašni..... jer smo tak'i da se plašimo... ili grozimo nepoznatog.....

ovo pismeni zadatak iz prvog osnovne....??

nezabudka:

Svemir nije bezkonacan samo sto se jos nismo pokrenuli ni sa ove planete a kamoli da se
docepamo svemirskih granica.
Ima jedna planeta u svemiru koja je ista kao zemlja ali je mnogo lepsa ljudi su na njoj zadovoljniji i nezagadjuju svoju planetu.Tako ima i drugih planata na kojima zie vanzemaljci koji ne lice na deformirane zivotinje i kojekakve grozote. Medju njima nema ratova jer svi su jednaki i nikome ne pada na pamet da vlada nad nekim ili nakom grupom.

Kliknite za proširenje...

Pa svemir stvarno nije beskonačan. Prečnika je nekih tridesetak milijardi svetlosnih godina i dalje se širi. Šta je iza granice svemira? To jeste filozofsko pitanje jer prostor-vreme nastaju sa širenjem svemira.
Ovo "Ima jedna planeta u svemiru koja je ista kao zemlja" ja razumem kao ima mnogo planeta u svemiru na kojima je moguć život, ili bolje reći verovatnoća da smo sami u svemiru je veoma mala.
Da li ćemo se dočepati svemirskih granica? Nećemo nikad, jer smo tehnološki ograničeni, na za sada, male brzine. A informacije u vidu elektromagnetnog zračenja uvek dobijamo sa zakašnjenjem: npr procese na Suncu saznajemo sa 8 minuta zakašnjenja a sa najbliže zvezde informacija kasne nešto manje od 5 godina. To znači kada bismo imali vasionske brodove koji se kreću brzinom svetlosti (300.000 km/s, a teorija relativiteta kaže da je ta brzina nedostižna) onda bi nam trebalo oko 5g da stignemo do eventualne planete te zvezde. Zamislite komunikacione probleme sa kosmonautima koji su u nekoj takvoj misiji.
Prema tome držimo se naše majčice Zemlje i trudimo se da je ne uništimo, jer (ne možemo) nemamo (ni)kuda da odemo.

nezabudka:

Svemir nije bezkonacan samo sto se jos nismo pokrenuli ni sa ove planete a kamoli da se
docepamo svemirskih granica.
Ima jedna planeta u svemiru koja je ista kao zemlja ali je mnogo lepsa ljudi su na njoj zadovoljniji i nezagadjuju svoju planetu.Tako ima i drugih planata na kojima zie vanzemaljci koji ne lice na deformirane zivotinje i kojekakve grozote. Medju njima nema ratova jer svi su jednaki i nikome ne pada na pamet da vlada nad nekim ili nakom grupom.

Kliknite za proširenje...

Jel to ona planeta sto nose partizani na slemove i kape?

stnco:

Da li ćemo se dočepati svemirskih granica? Nećemo nikad, jer smo tehnološki ograničeni, na za sada, male brzine. A informacije u vidu elektromagnetnog zračenja uvek dobijamo sa zakašnjenjem: npr procese na Suncu saznajemo sa 8 minuta zakašnjenja a sa najbliže zvezde informacija kasne nešto manje od 5 godina. To znači kada bismo imali vasionske brodove koji se kreću brzinom svetlosti (300.000 km/s, a teorija relativiteta kaže da je ta brzina nedostižna) onda bi nam trebalo oko 5g da stignemo do eventualne planete te zvezde. Zamislite komunikacione probleme sa kosmonautima koji su u nekoj takvoj misiji.
Prema tome držimo se naše majčice Zemlje i trudimo se da je ne uništimo, jer (ne možemo) nemamo (ni)kuda da odemo.

Kliknite za proširenje...

Najveci problem nije u ogromnosti kosmosa nego u nasoj ogranicenosti, ovde pre svega mislim na ogranicenost nacina razmisljanja i ogranicenost usled jakih navika u misljenju.
Npr. najveci broj ljudi smatra da se iz tacke A u tacku B moze stici SAMO tako sto se prodje nekom neprekidnom linijom koja ih povezuje. Tako smo navikli da mislimo na osnovu obicnog svakodnevnog iskustva. Iznenadili bi se kada bi jedno telo nestalo u tacki A a pojavilo se u tacki B pa jos trenutno. A tako nesto je , vec danas, bar teorijski moguce!

Da ne bi ulazili u pakao kvantne mehanike (zbog koje sam propusio), ispricacu jednu pricu cija je svrha samo da pomocu analogije ukaze na jedan nov nacin razmisljanja a krajnje je lak za razumevanje cak i za osnovca.

Zamislimo planktone na ravnoj povrsini okeana. Njihov svet je bioloski dvodimenzionalan:
sve sto njih zanima i sto im je bitno je na toj istoj povrsini vode. Zamislimo da polako
zamocimo zasiljenu grafitnu olovku u vodu. Panika! Nesto se u njihovom dvodimenzionalnom
svetu pojavilo niotkuda pa jos raste! Hajde sad da polako izvlacimo olovku iz vode.
To sto se pojavilo niotkuda pocelo je da se smanjuje i, gle, nestade bez traga!
Javno planktonsko mnenje se tek povratilo iz shoka, kada mi, zezatori jadnih malih
planktona, uradimo sa onom olovkom isto samo na drugom mestu! Planktonski naucnici
su odjednom bili suoceni sa dva preteska problema
1. Kako nesto moze da nastane ni iz cega? (i da se tamo i vrati?)
2. S obzirom da su analize pokazale da se radi o istom objektu, kako je moguce da
on predje iz jedne tacke u drugu a da pritom ne prodje celu putanju izmenju njih?

Ostavljam vam mozgalicu sta bi se desilo kada bi zezatori jadnih malih NAS zarili
cetvorodimenzionalnu grafitnu olovku u ovu trodimenzionalnu opnu koju nazivamo kosmosom?:rolleyes: