Tehnologija STN displeja se sastoji u tome da su tranzistori udaljeni od displeja, pa samim tim imaju sporiji odziv od TFT-a. Kod TFT-a tranzistori se nalaze tacno ispod svakog piksela, pa su odzivi mnogo brzi. Samim tim ljudsko oko ne moze da primeti 'zabrljanost' izmedju dva stanja, dok kod STN-a je to lako uocljivo.
Naravno, to je samo strukturalna razlika, u nacinu upravljanja displejom. Tj. zasto je odziv mnogo bolji na TFT-u (prosecno 30ms) od STN-a (prosecno 100ms).
STN je odavno otkriven, i maltene je glavni nosioc LCD tehnologije. Bazira se na tome da sto se vise molekula tecnih kristala 'izvrne' to je veci kontrast. Svaki piksel sadrzi 3 celije sa tecnim kristalima, iza kojih je izvor svetlosti koji se razdvaja na spektar mikro-prizmama, i svakom se upravlja ponaosob. Tako se kombinacijom tih 3 celija docaravaju boje. Medjutim, bas zbog oslanjanja na kontrast a ne osvetljenje, sam ekran je manje 'ostar', pa kad dodas na to kasnjenje u prikazu, dobijes dosta uocljivo slabiji kvalitet istog. Medjutim, on je i vise nego dobar za staticne i slabo promenljive prikaze. Pre otkrica plazma ekrana, on je najvise koriscen za aktivne bilborde.
TFT je dosta novije generacije, i ne bazira se na STN principu razdvajanja celija, vec koristi tecne kristale kao mikro-prizme, koje razbijaju pozadinsko osvetljenje na tacno odredjenu boju. Zato je i isti poznatiji kao AMLCD - Active Matrix Liquid Crystal Display. Njemu se tranzistori nalaze u tankom sloju ('filmu') odmah ispod kristala, i sto je tanji taj film, to vise prolazi svetlosti kroz njih, pa je i sam osveljeniji (zato se oni dosta dobro vide i pri dnevnoj svetlosti... jednostavno, manje se osveljenja gubi nego sto se izgubi kroz mrezu elektroda koje stoje iza STN ekrana).
E sad, jedini tehnicki nedostatak TFT-a u odnosu na STN su 'dead pixels'. Jednostavno, tako zbijeni tranzistori umeju da umru, i trajno okrenu prizmu od tecnih kristala u nekom pravcu, pa ce taj piksel zauvek prikazivati tu boju. STN moze da dobije takodje dead-pixele, ali posto su tranzistori izmesteni od samog displeja, sve se svodi na menjanje kontrolnog cipa (tj. mesta gde su smesteni tranzistori), a to je poprilicno jeftino u odnosu na zamenu najskupljeg dela: mreze tecnih kristala. Nazalost, danasnja tehnologija je jos uvek isuvise slaba da napravi savrsen TFT displej, tako da je neminovnost da ce se dead pikseli pojaviti pre ili kasnije na njima...
Na povecem ekranu, jedan dead-pixel i nije toliko strasna pojava (zato fabrike imaju odredjene standarde kojima se drze pre nego sto besplatno zamene displej), medjutim zbog same strukture TFT-a, tj. tako zbijenih tranzistora, kad jedan 'pukne' usled malo nestabilnije struje, moze da se sve to prenese i na susedne piksele (odnosno tranzistore), pa samim tim desava se da kad jedan piksel 'umre', isto se desi i sa njegovim susedima. Nekad se tranzistor(i) ispod piksela pokvari na krajnje bizaran nacin, tako da pocnu da rade kao pojacavaci... i onda vremenom sprze okolne tranzistore...
STN je dosta sigurnija varijanta, ali TFT odskace dosta po kvalitetu.
Naravno, u jos po necemu se razlikuju: TFT je dosta skuplji (skoro duplo) od STN-a.
Eto, to je ono osnovno o njima... a ti potrazi po tehnickim enciklopedijama vise tehnickih podataka o istima.
Poz.
