ZIVOT U VIRTUELNOM SVETU,vasa zapazanja

...Faraonn je tu ,
-Faraonn_u je lijepo tu !
Faraonn ima susrete onih vrsta od kojih je i posao ovamo , samo razlika je u tome sto je polje 'bojno' drugacije a i drugacija je publika okolo i onda nastaje druzenje ,-kao da nista nije bilo.
Fraonn nista ne trazi osim ono malo-sebe ,-ako i ne-nadje nista novo .
Faraonn je naucio da nema , pa kad ga zadesi Imanje ,- ne umije se snaci .

P.S.
Ja , Faraon Tumnopoteh , VIRTUALNI SVIJET CU PROGLASITI SVOJOM,- REALNOSCU JER TEK OVAKO SE REALIZUJEM !??...daleko i neopterecujuci , kako sebe ,- tako ni druge !

Govorio je !

Virtuelni svet je moja realnost...poput gledanja filma, samo sto je ovde kraj uvek ne izvestan i ja imam svoju ulogu...

LBarbara:

Postoji tu jedan problem...sve što se dogadja-dogadja se nekom drugom,sve pokude ili loša mišljenja nekako se ne dotiču nas samih jer mi tobože ne spadamo u tu "drugu" grupu koju kude i branimo se kako znamo i umemo,neko inteligentnom malverzacijom,neko humorom,neko agresijom,cinizmom...da li možda zato što imamo/nemamo dovoljno ispunjen život ali nam,gle čuda,treba novi poligon za dokazivanje,nadmetanje,tajno ljubavisanje...ili nam treba rupa u koju ćemo zasaditi svoju tajnu,ko car Trojan?...kontradiktorno.
Zar nije istina ta da čovek želi uvek više od onog što ima...zar to nije vrlina?
Zašto smo neiskreni,prema kome...prema sebi možda?
Ovo je istina hteli mi to da priznamo ili ne...svi smo kolektivno opijeni virtualnim mogućnostima,blago rečeno

Kliknite za proširenje...

Potpuno se slazem.

Živeti u stvarnosti je mnogo bolje nego u virtuelnoj stvarnosti. Jer su osećanja istinita u pravom životu. U virtuelnoj stvarnosti postoje samo virtuelna osećanja.
Snovi nisu stvarnost. A kraj sna je početak stvarnosti.

Viral, ako nešto osećaš ... u snu, dok čitaš knjigu, gledaš film ... to je realno osećanje, zar ne? Mislim - osećanje postoji pa postoji, a čim postoji, ono jeste realno.

Kada bi mi neko oduzeo snove i moje parce virtuelnog neba, ja bih bila mrtav covek koji hoda.

snove ne moze niko.. .ali ovo virtuelno parce moze ako si svorc pa nemas za net....

u RL nema moderatora i administratora
U VL niko ti nije tetka, zirant, dosadni rodjak, i tako dalje...

Borac za prava zivotinja:

Oh, kolega… Uvek me iznova fascinirate. Apstraktno razmišljanje, ali i samo razmišljanje o apstraktnom razmišljanju odlika je sjajnog uma. :-)
Virtuelni svet je apstraktan prostor po kome šetkaju Cerekala, Beli Zečevi i, naravno, Alise. No, Alise idu kroz taj svet na vrhovima prstiju, u belim soknama i crnim baletankama, sanjajući i mesečareći... i pritom ne primećujući da njihov labuđi hod izaziva pohotu... Nisu one iste kao čulna, prerano odrasla Nabokovljeva Lolita, taj mračni predmet želje na visokim i krivim štiklama. Alisa želi da zaviri u svet iza ogledala, a Vi znate šta predstavlja ogledalo: samospoznaju, istinu... ne samo puki odraz i manifestni svet. Alisa je dete koje će Tamo, u carstvu karikiranih, pohotnih stanovnika izvrnutog sveta postati mala žena. Naučiće i pesmicu, i njome će, kad se probudi, mahati koketno, kao svaka La Belle Dame sans Merci u ovom svetu punom simbola i skrivenih značenja.
Virtuelni svet je veliko ogledalo, portal u drugu dimenziju, u kojoj reč dobija na težini, a lik nestaje... i opet ta napisana reč, bez boje glasa, bez propratnog tika ili treptaja, čini ličnost. Simboli prestaju da budu simboli, a i sa skrivenih značenja spadne koprena misterije. Jer, onaj koji uđe u svet iza ogledala, taj apstraktni ali ne i potpuno iracionalni svet, pomisli da je i sam toliko apstraktan i nedodirljiv... a onda zavara samog sebe... i u tom samozavaravanju se nehotice razgoliti i oslobodi.

In vino veritas.

Kliknite za proširenje...

koto:

impresionirana sam

Kliknite za proširenje...

ko bi reko

jedan stariji post od ovog autora....

Интернет. Анонимност на интернету је демагогија. Препознавање на интернету је такође демагогија. Анонимност се постиже на неколико начина. Једног дана можемо бити једно, други дан нешто друго. Једног дана можемо бити мушко, други дан женско. Једног дана можемо писати из Београда, други дан из Париза, трећи дан из Канбере. Једног дана можемо намерно показати ко смо. Други дан се можемо тако замаскирати да ниједан интернет психолог или администратор не може протумачити ко, када, како, одакле, са чега и зашто неко нешто пише. Друга локација, други компјутер, други претраживач. Или пак све са истог, али обојено технолошком лажи. Препознавање на интернету је посебна област и у тој дисциплини раде само врхунски експерти: јако образоване особе, психолози по професији, демагози по размишљању. Суштина свих интернет портала је размена. Зато су и основани. Временом се у размену увуку други интереси тако да они постају само средство где царује демагошка свест усмеривача дискусија интересно везана власничким односом. У слободи нема демагогије и лаж се брзо открије. У контролисаној слободи лаж се маркира печатом сумње баш као и истина. У неслободи, лаж се брани свим средствима, истина се извргава руглу. Такви неслободни портали онда постају супротност њихове сврхе и на њима доминира једноумље иако привид говори другачије. Истина се брише, уклања или се маскира сарказмима. Када ништа не помогне следи концептуална доктрина демагошких средстава мултипликована неанонимним саговорницима. Имамо онај привид функционисања док суштински имамо беду једноумног духа који се копрца. Зато интернет као медиј нема будућности изузев функције контролисаног масмедија. За сада имамо срећу да на интернету још постоје места где демагогија није завукла своје грешне прсте раздора.


Ауторство на интернету? Чије је чије? Дајем да дајеш? Колико има демагогије у признавању или непризнавању власничких односа у интернет медију. Мултимилионски концерни се годинама суде са појединцима чије је чије. Да ли самим блокирањем слободног приступа местима за информацију која нам је потребна, интернет постаје сам свој џелат?

Интернет демагогија је концептуално слична. Важе слична правила као у политици. За разлику од политике која оперише појмовима и лажима на вишем нивоу пројекције свести гласача, интернет демагогија оперише на приземним нивоима лажи и људске похлепе. Карактерно је осиона, духовно нееманципована, садржински произвољна. Ниво њеног пропагирања је идејно неухватљив јер сама идеја не постоји. Егзистира искључиво непотковани егоизам и парапсихолошка сујета. Своје немају зато што туђе краду. Не могу дубље да падну зато шту су већ на дну. Демагошки посматрано, интернет правила су субординаторно везана за подсвест уређивача тих правила. Она им је увек и примарно усмерена на его, интелект, доминацију, као и аргументацију саговорника. Недостатком ових особина изузев власничке сујете брзо постају оно што се зове - неурачунљива јединка. Демагогија им је привремени излаз, стални је професионално контролисана психоанализа. Интернет анонимност буди у људима најниже нагоне. Уколико се комбинује са интересом, имамо рађање демагошких патуљака. Срећом, духовност и интелект им заувек остану на нивоу утицаја болести.

У дискусији нико нема предност. Један постави питање а други мисли да зна све одговоре. У суштини демагогије је јавно или приватно изречена лаж која се брани по сваку цену. Брани се на све начине које сам раније описао. Када се истроше понуђени ресурси одбране демагог се пресвлачи у рухо душебрижника и колоритно боји део лажи свог брата близанца као истину а део као неистину. Тиме му даје привид делимичног права.То је корен зачетка духовног сатанизма. До оног другог да њиме утиче на лабилну психу верујећег и наведе га на убиство или самоубиство као Џонс што је урадио, само је мали корак за сатанисту. А велики за сатанизам. Ко се једном навуче на ту дрогу био он интернет дискутант, владар, секташки вођа или господар света, они који му поверују судбина колоније у Гвајани је извесна.

Зашто демагози увек нападају истину која им се не свиђа? Постоје ли демагози тог нивоа који су увек критички према другима јер ништа своје немају? Колико тога има на интернет дискусијама?

Нисам дијагностичар који има узорак болесника без имена и презимена. Нити сам онај који треба да лечи таквог зависника и неизлечивог од њеног утицаја. Само указујем на манифестције демагогије и до чега оне доводе. Никада не узимам ствари здраво за готово посебно интелигенцију саговорника. Ако демистификујемо ове две ствари поново се враћамо на суштину целе приче а то није историја настанака демагогије са болним примерима већ до чега она доводи. Дијагноза је постављена посматрамо је сад социолошким наочарима. Секте, политика, неки медији, интернет у целини, однос надређеног и подређеног, то су само мали примери где она доминира у свом сјају.Суштина је више него конкретизована. Прво се позиваш на историју настанка, онда на узрочно последичну везу, а сада тражиш конкретизовање те суштине. То је као да једеш чоколаду коју претходно умачеш у лимунаду. Не иде. Ако те асоцијације вуку на сликарство, пре бих могао да будем поентилиста. Много тачака изван фокуса које изблиза делују нејасно све док се не удаљиш и осмотриш дело другим очима. Неки кажу да је то кокошије слепило духа. Толико далеко не желим да идем. Слажем се да бојим контексте. А зашто и не бих то радио? То је одговор на демагошко скретање са теме анализом суштине моје поставке. Свако боји оним шта му је дато. Ралика између твог и мог бојења је у томе што је моје у функцији поставке а не као твоје у функцији дигресионог ћошета. Упорно акцентујући его постављача избегаваш да одговориш на елементарно проста питања која сам поставио. Филозофија је зато и занимљива, али ова дискусија конотационо излази ван домена теме. Да. Упорно залазиш у сферу личног посматрајућу не написану реч већ ко стоји иза те речи. То је демагогија и зато сам и поставио тему.

i za kraj....

Када неко посети кафану он улази ради елементарне потребе за дружењем или оброком. Посетом интернет порталу за дискусију он улази са потребом за новим сазнањем или дијалогом. Уколико се портал назива слободним а контролисан је, он се сусреће на првом кораку са демагогијом. Слично је и са политиком. Из изложеног можемо препознати демагошку тежину политичара који су у ствари по вама политиканти јер им је циљ лично. Демагогија је када такви кажу да им је циљ опште. Тога смо сви сведоци. У интернет свету нема личног. Постоји само писана реч. Реч је одраз онога који стоји иза ње. Коме се она не свиђа, тај прибегава демагогији. Или цензури. Просто.


Интернет јесте анониман. До границе болесне знатижеље власничких сујета. Па чак и тада. Све док саговорник не повери приватно некоме свој иденититет а та особа манифестује ту форму искрености у деформисаном моралу типа дајем-дајеш. То је једини начин да га неко непозван сазна. Легалним путем. Размере полицијских контрола нису предмет ове расправе. Сама тврдња о неанонимности интернета је демагогија изречена ради несхватања саме функције интернета. Аутор који о њему размишља на тај догматско демагошки начин је у функцији власнички модулисаног патуљка о коме сам раније говорио.

Erodiranje ovakvih portala je evidentno i nezadrživo...Da li je dekadencija ili revolucija morala u pitanju,ali sve više je poseta
učesnika koji superego skoro i nemaju ili ga ostavljaju negde u realu-za real...
Bez skrupula,maliciozno,tiho i lukavo podrivaju pravilima portala utvrđeni red koristeći bestežinsko stanje virtuelnog sveta
u kom inteligencija ima odrešene ruke mutirajući u superinteligenciju...
Dovodeći tako sadržaje do besmislenosti nerazumljivosti-kao da su u pitanju neka druga bića...Ustvari je ,psihološki,prisutna
regresija i animalno uživanje u funkcionisanju amigdale...Bolest...
Znam nekolicinu lično koji više ne posećuju slične portale-prevazišli tu svoju fazu...
Izgleda ne prevazilaze svi jednako...

A zar i ti ne bi ko ovi što ih malicionišeš kad ono pade s Marsa?

Podsmevane gluposti i pohvala mudrosti je pravi filozofski manir...
Ako ti to tražiš-u tvoju čast ću da obrnem ponašanje...

jel vi to mene od ranog jutra pokusavate s' oprostenjem da 'ebete a ne mozete da ubodete posto sam vrckast

drone:

jel vi to mene od ranog jutra pokusavate s' oprostenjem da 'ebete a ne mozete da ubodete posto sam vrckast

Kliknite za proširenje...

Ako misliš da sam na tvoj račun-C. Tekst 313 je psihologiziranje ovog portala...

fisherman1:

Podsmevane gluposti i pohvala mudrosti je pravi filozofski manir...
Ako ti to tražiš-u tvoju čast ću da obrnem ponašanje...

Kliknite za proširenje...

Ja te samo z......