- Poruka
- 1.023
U intervjuu za prištinski list Koha ditore od subote, član predsedništva Tačijeve Demokratske partije Kosova (DPK), Nait Hasani, nije isključio mogućnost da se, nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, na teritoriji južne srpske pokrajine održi referendum o ujedinjenju sa Albanijom.
Hašim Tači i njegova DPK još se nisu oglasili povodom Hasanijeve izjave. U svakom slučaju, ta izjava-inicijativa nije nimalo naivna s obzirom na to da će Tači, najverovatnije, postati novi privremeni kosovski premijer i da će u rukama držati izvršni aparat s kojim može izvesti ovakav poduhvat bez presedana. Na neposredan način, Unmik je takođe kumovao ovakvom mogućem razvoju događaja, jer je pre par meseci privremenim kosovskim institucijama po prvi put dao odrešene ruke da organizuju izbore u kosmetskoj provinciji. Tako da se mogu smatrati svojevrsnim „treningom“ i „probom“ za „referendum o ‘velikoj Albaniji’“.
Gledano iz ovog ugla, srpski bojkot takvih „izbora“ tek će se pokazati ispravnim i dalekovidim.
Ali, ko je Nait Hasani, koji je široj javnosti već poznat kao osnivač „jedne od prvih jedinica OVK“, kako ga je, uostalom, u martu 2002. godine opisala Koha?
Rođen 1965. god. u selu Randubrava kod Prizrena i, kako otkriva njegov ratni vebsajt, dok je još bio u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, završio je Filozofski fakultet u Prištini, odsek albanske književnosti. Kao aktivista Studentske unije, sa osamnaest godina je osuđen na tri i po godine zatvora zbog antidržavne delatnosti. Pušten je 1987. a zatim je bio ponovo (1988.) osuđen na 19 meseci. Tadašnje vlasti su ga amnestirale u aprilu 1990. godine. To je bila prva njegova amnestija.
Jer, decembra 1997. godine Okružni sud u Prištini je Hasanija osudio na 20 godina zatvora zbog terorizma i neprijateljske delatnosti. Zbog ubistva trojice Srba tokom oružanog napada na kafić u Dečanu u proleće 1996. i pokušaja ubistva rektora Prištinskog univerziteta Radivoja Papovića. Albanci vole da citiraju njegovu prkosnu izjavu pred sudom: „Kosovo će pobediti, ako ne dijalogom - onda ratom“.
Srpske vlasti su Hasanija ponovo amnestirale 16. marta 2002. nakon sporazuma sa Unmikom, a na urgiranje tadašnjih zapadnih partnera Srbije kojima su bili potrebni lojalni građani NATO protektorata.
Samo dan nakon puštanja iz zatvora u Srbiji, Hasani je posetio Kosovski zaštitni korpus na čijem se čelu nalazio sadašnji premijer, bivši oficir hrvatske vojske, Agim Čeku. Hasani je tom prilikom izjavio da je puštanje zatvorenika iz zatvora u Srbiji došlo „zbog OVK i njenih saveznika SAD“, prenela je Koha ditore. „Lično smatram da će KZK, armija Kosova, ostvariti cilj kojem je tokom rata stremio Adem Jašari,“ izjavio je tada Hasani.
Sada je Hasani poslanik u privremenoj kosovskoj skupštini. Zajedno sa Fatmirom LJimajem, nedavno je postao član predsedništva PDK Hašima Tačija. Zanimljivo je da Hasani, kao vatreni pobornik nezavisnosti Kosova, odavno ne mari ni za cenu nezavisnosti. Čak dopušta mogućnost da se do nje dođe i po cenu podele Kosova i Metohije.
List Danas ga je 6. februara 2007. opisao kao „eksponenta podele i razmene teritorija“. Doduše, po poznatom receptu: srpsko za srpsko. A to znači, recimo Kosovsku Mitrovicu za Preševsku dolinu.
Glas Javnosti
Hašim Tači i njegova DPK još se nisu oglasili povodom Hasanijeve izjave. U svakom slučaju, ta izjava-inicijativa nije nimalo naivna s obzirom na to da će Tači, najverovatnije, postati novi privremeni kosovski premijer i da će u rukama držati izvršni aparat s kojim može izvesti ovakav poduhvat bez presedana. Na neposredan način, Unmik je takođe kumovao ovakvom mogućem razvoju događaja, jer je pre par meseci privremenim kosovskim institucijama po prvi put dao odrešene ruke da organizuju izbore u kosmetskoj provinciji. Tako da se mogu smatrati svojevrsnim „treningom“ i „probom“ za „referendum o ‘velikoj Albaniji’“.
Gledano iz ovog ugla, srpski bojkot takvih „izbora“ tek će se pokazati ispravnim i dalekovidim.
Ali, ko je Nait Hasani, koji je široj javnosti već poznat kao osnivač „jedne od prvih jedinica OVK“, kako ga je, uostalom, u martu 2002. godine opisala Koha?
Rođen 1965. god. u selu Randubrava kod Prizrena i, kako otkriva njegov ratni vebsajt, dok je još bio u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, završio je Filozofski fakultet u Prištini, odsek albanske književnosti. Kao aktivista Studentske unije, sa osamnaest godina je osuđen na tri i po godine zatvora zbog antidržavne delatnosti. Pušten je 1987. a zatim je bio ponovo (1988.) osuđen na 19 meseci. Tadašnje vlasti su ga amnestirale u aprilu 1990. godine. To je bila prva njegova amnestija.
Jer, decembra 1997. godine Okružni sud u Prištini je Hasanija osudio na 20 godina zatvora zbog terorizma i neprijateljske delatnosti. Zbog ubistva trojice Srba tokom oružanog napada na kafić u Dečanu u proleće 1996. i pokušaja ubistva rektora Prištinskog univerziteta Radivoja Papovića. Albanci vole da citiraju njegovu prkosnu izjavu pred sudom: „Kosovo će pobediti, ako ne dijalogom - onda ratom“.
Srpske vlasti su Hasanija ponovo amnestirale 16. marta 2002. nakon sporazuma sa Unmikom, a na urgiranje tadašnjih zapadnih partnera Srbije kojima su bili potrebni lojalni građani NATO protektorata.
Samo dan nakon puštanja iz zatvora u Srbiji, Hasani je posetio Kosovski zaštitni korpus na čijem se čelu nalazio sadašnji premijer, bivši oficir hrvatske vojske, Agim Čeku. Hasani je tom prilikom izjavio da je puštanje zatvorenika iz zatvora u Srbiji došlo „zbog OVK i njenih saveznika SAD“, prenela je Koha ditore. „Lično smatram da će KZK, armija Kosova, ostvariti cilj kojem je tokom rata stremio Adem Jašari,“ izjavio je tada Hasani.
Sada je Hasani poslanik u privremenoj kosovskoj skupštini. Zajedno sa Fatmirom LJimajem, nedavno je postao član predsedništva PDK Hašima Tačija. Zanimljivo je da Hasani, kao vatreni pobornik nezavisnosti Kosova, odavno ne mari ni za cenu nezavisnosti. Čak dopušta mogućnost da se do nje dođe i po cenu podele Kosova i Metohije.
List Danas ga je 6. februara 2007. opisao kao „eksponenta podele i razmene teritorija“. Doduše, po poznatom receptu: srpsko za srpsko. A to znači, recimo Kosovsku Mitrovicu za Preševsku dolinu.
Glas Javnosti
