Moulin Rouge - Mulen Ruž

Mulen Ruž je najpoznatiji kabare na svetu, i nastao je mnogo pre kabarea u Las Vegasu. Prepoznatljiv je po cvrenoj vodenici koja se nalazi na krovu lokala, a i sam naziv Mulen Ruž to znači. Sagrađen je i otvoren 1889, poznat kao tradicionalni kabare gde je rođen ples kan kan. Međutim u početku je imao više reputaciju bordela, gde su dolazili stariji Parižani koji su tu mogli videti mlade, zgodne devojke i nikako nije bio elitno mesto. Međutim vremenom se klijentela promenila i Mulen Ruž postaje jedno od najprestižnijih mesta za izlazak i opuštanje. Mnogi svetski poznati umetnici su tu nastupali: Edit Pjaf, Frenk Sinatra, Elton Džon. Slikar Tuluz-Lotrek bio je redovan posetilac kabarea. Naslikao je i nekoliko slika Mulen Ruža koje su poznate širom sveta.

Poseta Mulen Ružu je i danas jako popularna, i za svaku predstavu se potroši malo bogatstvo, ali je vredno za uživanje koje dobijate i na trenutak se prepustite čarima pariskih noći.

Мулен руж (фр. Moulin Rouge - у дословном преводу црвена ветрењача) ( 48°53′3″N, 2°19′56″E) је париски ноћни клуб и кабаре који је 1889. дао саградити Жозеф Олер, тадашњи власник париске Олимпије. Мулен руж се налази у Паризу, у Монмартру, чувеном боемском делу града, а на самом крову има велику имитацију црвене ветрењаче.

У року од само неколико деценија Мулен руж постаје популарна туристичка дестинација у којем су на програму разне музичке представе (од тога најпознатији плес кан-кан) за зрелију публику широм света. У ентеријеру преовлађује ретро-декор из 19. века што локалу даје онај чувени боемски изглед.

У Мулен ружу су наступали многи уметници као што су Ла Гули, Жозефина Бекер, Френк Синатра, Ив Гилбер, Џејн Аврил, Едит Пјаф и други. Мулен руж је на својим сликама овековечио постимпресионистичког сликар Анри де Тулуз-Лотрек.

Од 2002. године прослављени играч српског порекла Александар Јосиповић наступа у Мулен Ружу.

"Мулен руж“ је такође и наслов романа писца Пјера ла Мира. Књига је екранизована 1952. И 2001. снимљен је филм Мулен руж! у којем главне улоге тумаче Јуан Макгрегор и Никол Кидман. Оба филма била су номинована за Оскара, али га ниједан није освојио.

Najpoznatiji pariski kabare "Mulen Ruž" postavio je čak šest rekorda u okviru samo jedne večeri. Svoje podvige, hram boemskog života ostvario je povodom 18. novembra, Svetskog dana rekorda.

Trupa "crvene vetrenjače" upisala se u Ginisovu knjigu rekorda postavivši, jedan za drugim, šest novih rekorda. Ona je tako novi rekorder u dizanju noge - 720 za 30 sekundi, podvig koji je ostvarilo 30 plesačica u ritmu čuvene Ofenbahove muzike. One su, takođe, postavile i rekord najvećeg broja uzastopnih špaga u plesu frenč kan-kan (62 za 30 sekundi). Plesači Adonis i Nikola postavili su rekord u izvođenju pirueta - 34 za 30 sekundi.

Ali, rekorde nisu nizali samo plesači već i akrobate, pa je tako žongler Mario uspeo da uhvati najveći broj kegli - 128 za pola minuta i da izvede najviše trostrukih pirueta (735) istovremeno žonglirajući sa pet kegli. Nekoliko koraka od "Mulen Ruža", na stepenicama crkve Sakre ker, duo Stikan uspeo je da se popne uz 23 stepenika za manje od jednog minuta držeći osobu na glavi, preneli su lokalni mediji.

Kabare s poznatom vetrenjačom zapravo imitacijom vetrenjače na krovu, "Mulen ruž", (Crveni mlin), otvoren je 6. oktobra 1889. u boemskoj četvrti, na Monmartru, blizu Pigala

Dao ga je sagraditi i bio je njegov prvi impresario Katalonac Žozef Oler tadašnji vlasnik pariske Olimpije.

Mulen Ruž smatraju rodnim mestom francuskog kankana. Kankan neki inače opisuju kao omiljeni ples na radničkim slavljima. Ovde je to počelo kao zavodnički ples kurtizana koje su ga učinile šokantnim, i za taj period i vulgarnim. Prvo je to bio individualni ples. Kasnije su s tog mesta proterali kurtizane, a igračice kankana su uglavnom birali među neuspešnim balerinama. Ples je dobio akrobatske i atletske primese.



Mesto je ovekovečio postimpresionista Anri de Tuluz-Lotrek, brojnim posterima i scenama noćnog života. Andrej Beli 1906. piše Alekandru Bloku o «Taverni pakla» u Mulen Ružu. Tu se 1907. glumica koju su zvali Žermaina pojavila se obučena u tri male školjke. Tu su nastupali Žozefina Beker, u suknjici od banana, Frenk Sinatra, Edit Pjaf, Ela Ficdžerald, Liza Mineli, Elton John. Britanski Princ od Velsa je nekada spadao u redovne posetioce tog kabarea.[/TD]

O tom mestu gde se spaja porok i umetnost snimljeni su mnogi filmovi, 1952. u filmu «Mulen Ruž», Džona Hjustona igrala je tada raskošna Za-Za Gabor, a u onom iz 2001. Nikol Kidman. Zapravo, snimljeno je šest filmova tog naslova 1928, 1934, 1939, 1944, 1952, i 2001. Uz to, slavni Žan Renoar je 1955. snimio film «Francuski kankan», baziran na izmišljenoj priči o nastanku Mulen Ruža.

Ugledni pariski Mond na svom sajtu daje omaž tom mestu jednim istorijskim videoklipom pod naslovom 120 godina kankana, kabare zauvek.

Danas je to turistička atrakcija, a među gostima najviše ih je iz Kine, Amerike, Rusije i Nemačke. Stočlanu trupu koja tamo nastupa i u koju se ne ulazi lako, čine igračice iz 17 zemalja, a najviše ih je iz Australije.

Prvobitni Mulen Ruž u Parizu koji je nestao u požaru 1915. godine.

Obnoveljeni 1921.god

Mulen Ruž je čuveni kabare u Parizu, koji je po svom otvaranju bio stecište aristokratije i bogatih industrijalaca, dok danas predstavlja jednu od najpoznatijih turističkih atrakcija grada. Mulen Ruž, poznat kao dom kan-kan plesa, od vremena svog otvaranja evoluira a njegovi performansi su se menjali u skaldu sa ukusima publike, da bi danas bio turistička atrakcija grada, a njegov repertoar posvećen baš ovoj ciljnoj grupi.

Mulen Ruž je osnovan 1889. godine od strane dva preduzetnika: Francuza Čarls-Jozefa Zidlera i Španca Josepa Oller-a. Ova dva poslovna čoveka su imala jasnu viziju ukusa potencijanih mušterija, tako da su pored Mulen Ruža otvorili i veliki broj drugih poslovnih aktivnosti. Mulen Ruž je otvoren u delu Pariza ispod čuvenog brda Montmartre, u oblasti grada koja je bila poznata po svojoj veseloj atmosferi i zabavama, zbog čega je bila popularna među svim slojevima društva, a naročito među umetnicima. Dakle, osnovna ideja dvojice preduzetnika je bila da se stvori mesto u ovoj zoni grada u kome bi najbogatiji ljudi mogli da pronađu zabavu po svojoj meri.

Februara 1915. godine, zgrada teatra je kompletno izgorela u požaru. Posle dugih radova, kabare je otvoren 1921. godine. Tokom Drugog svetskog rata, nemačke trupe su okupirale Pariz, kao i ostatak Francuske. Ipak, Mulen Ruž kabare je ostao otvoren tokom celog perioda okupacije, iz razloga što je ovaj kabare bio izuzetno popularan među nemačkim oficirima. Godine 1944., samo nekoliko dana pošto je Pariz oslobođen, Edit Piaf je nastupila u Mulen Ružu. Interesantno je napomenuti da su Edit Piaf mnogi smatrali izdajnikom jer je često nastupala u ovom periodu i poznavala nemačke oficire

Tuluz-Lotrek je bio slikar i ilustrator koji je pripadao post-impresionističkom umetničkom stilu i koji je često povezivan sa Mulen Ružom.
Kada se otvorio Mulen Ruž, Lotrek je za razliku od drugih umetnika, prihvatio da ilustruje promotivne postere za ovaj kabare. Iako je ova aktivnost bila nepopularna među umetnicima, Lotrek je izvukao i dodatne beneficije: uvek je imao rezervisan sto u kabareu, a u Mulen Ružu su se izlagali njegovi radovi.