Majstor i Margarita imaju posebno mesto u književnosti, ne samo zato što je bilo u startu osudjeno da se ne pojavi, pa to i da sam pisac je bio ubedjen u to, već što i njegove interpretacije idu od obične ljubavne priče, do kritike totaliratizma. A on je enklitički roman: objedinjuje više tokova ruske književne misli od realizma do romantizma, preko fantastike.
Bulgaova je uvek interesovalo kakava je pozicija umetnika i vlasti, te postoje mnogi raniji radovi na tu temu: "Crveno ostrvo", "Molijer", "Pozorišni roman" itd. I sam je osetio na svojoj koži kako je biti umetnik i kako vladar (Staljin) se odnosio prema njemu, što je veoma specifičan odnos. (Staljin je pisao lingvističke studije, poeziju, književne kritike pod pesudonimom, tako da se jedna od njih odnosila i na Bulgkova).
U romanu postoji prkaz i ruskog književnog i pozorišnog sveta kakav je postojao za vreme Bulgakova, animoznost koju su gajili prema njemu (gledati Bulgakova kao Majstora, teško bolesnog, kao što jei sam Bulgakov bio, nasledno oboljenje bubrega od kog je i umro, dok je Margarita njegova druga žena, imena ne mogu da se setim), utrkivanje u privilegijama itd.
Specifična je konstrukcija romana: religija nije dozovljena jer Boga nema, tok romana kao realističnog odvija se u vreme Hrista (Jošua Ha Nocria) kog Pilat ispituje, i koji je samo učitelj sa jednim učenikom (Matejom) i izdanikom. Tok realističan, gde Hrist sebe priakazuje kao nosioca ideja, dok je Matej prenosilac koji "sve pogrešno piše", kako veli Hrist. Pilat je vlast, tačnije, neko ko je prinudjen da dela i protiv svojih uverenja jer je tu gde je i to je što je... Iracionalno, fantstično dešavanje je u Moskvi, Bulagovlejva sadašnjnost, u kojoj vlada Djavo, Voland, tačnije, Staljin. I tu se dešavaju iracionalne stvari: čovek zaspi u svom stanu a probudi se go bez ičeg na Krimu, ljudi nestaju netragom, niko se ne pita gde su, novac pada sa neba, postaje papir, nalepnica za kiselu vodu dan kasnije (kakav prikaz inflacije), dame dobijaju pariske toalete a sledećeg dana su već gole na ulicama itd. Prosto, fantastika koju gradjani prihvataju kao realnost.
Na tom dramskom sukobu se gradi kritika, gradi roman itd.
Mnogi tumači bavili su se imenom Majstor i slovom "M" na kapi koju on nosi, Margaritom kao ženskim principom, zaštitnikom itd. Otvorenost tumačenja je i u završnici romana, romantičrskom prikazu preobražaja Volanda u viteza, njegovih pratilaca u nekakve tužne a dostojanstvene vlemože, u momentu smrti glavnih junaka i "odlaska" na onaj svet. Taj otvoreni kraj, to potiranje svega, nagoveštava da po Bulgakovu nema dobra i zla, da je to samo ljudska uobrazilja koju čovek stvara.
Bal o kome govorite, kod Volanda, sa jednim masonskim ritualom ubijanja (probijanja mačem jednog psoetioca) pojava spaljenog rukopisa i ostali elementi, nisu ništa drugo do aluzije na Staljinove prijeme i povreme izlive dobrote koje je ovaj imao, kao i neku spregu sa zaverom širih razmera, saznavanjem i znanjem pravih istina (Voland govori kako je slušao razgovor Pilata i Hrista i da je to baš tako i bilo ako Majstor opisuje). Vlast zna sve odgovore i sve može, kaže nam Bulgakov.
I sam je doživeo izliv Staljinove milosti posle jedne drame o samom Staljinu, koju ovaj nije odobrio ali je dozvolio Bulgakovu da radi kao dramaturg (iako je po profesiji Bulgakov bio lekar) i prima redovnu platu, s tim da je i dalje bio vezan (nije ništa mogao svoje da stavi na scenu sem dramatizacija tudjih dela: "Don Kihot", "Mrtve duše").
Toliko, i onako sam vas previše zamorio...
..a pise i ovo: u svemu crnom, napr.-u djavolu, uvek ima i neceg belog, napr- milosrdja, i sl...sve je veselo izmesano i ispreturano..kazem "veselo" jer ja vidim stvari tako, zapravo, jer zelim da ih vidim tako...mislim da sam se potpuno prepoznala u romanu, i to u vise likova 
