- Poruka
- 9.306
Danijel Cvjetićanin: Ono što je ministar uradio za međunarodni finansijski lobi nije pošlo za rukom nijednom ministru finansija zemalja u tranziciji
BEOGRAD - U obrazloženju nagrade za ministra godine u 2006. koju je od specijalizovanog londonskog časopisa Juromani dobio ministar ekonomije Mlađan Dinkić navodi se „da je jedan od retkih zvaničnika u svetskim razmerama koji se mogu pohvaliti da su bili na sve tri najvažnije funkcije - guvernera Narodne banke, ministra finansija i ministra ekonomije“.
- Izuzetno dobro se snašao u surovoj i prevrtljivoj srpskoj politici i dokazao da je, ne samo razuman i racionalan operativac, već i neko ko se ne boji da uđe u sukob s političkim protivnicima i da hrabro i uporno zastupa svoj reformatorski kurs - piše u propratnom tekstu ovog priznanja. Dinkić je, inače, treći funkcioner kome je uručena nagrada jer je za najboljeg među guvernerima centralnih banaka proglašen Brazilac Enrike Meireleš, dok je guverner Monetarne agencije Saudijske Arabije Hamad al Sajari nagrađen za životno delo.
Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke, kaže da treba pozdraviti to što je neko iz srpske vlade proglašen najboljim.
- Nije sporno da je Dinkić učestvovao u reformama bankarskog sistema i učvršćivanju vrednosti dinara. Ako se nagradi gleda u zube treba reći da zasluge za to ima i prethodna vlada i Božidar Đelić. Evidentno je da je Dinkiću pošlo za rukom da kapitalizuje svoje i tuđe, ukupne rezultate - kaže Pitić. LIDERI TRANZICIJE
Ovaj magazin je, inače, u poslednje vreme ovo priznanje dodelio nekolicini ministara iz zemalja u tranziciji. Tako je, recimo, 2000. godine nagradu dobila Brigita Šmegnerova iz Slovačke, a četiri godine kasnije i njen kolega Ivan Mikloš iz iste zemlje, dok je Bugarin Milen Velčev titulu zaslužio za 2002. godinu.
U ovom veku su dobitnici bili i Pakistanac Šaukat Aziz (pre no što je postao ministar radio je u američkoj Sitibanci), za 2003. godinu Saudijac Ibrahim bin Abdulaziz Al-Asaf (radio svojevremeno u Svetskoj banci), dok je za 2005. nagrađena Ngozi Okonjo Ivela iz Nigerije, a za 2006. dr Sri Mulijani Indravati, Indonežanka.
Ekonomista Danijel Cvjetićanin ističe da je nagrada „vrlo opravdana jer ono što je Dinkić uradio za međunarodni finansijski lobi nije pošlo za rukom nijednom ministru finansija zemalja u tranziciji“
- Likvidirao je četiri banke i finansijski sistem Srbije i pripremio teren za nove banke. Podržavio je privatne banke po osnovu otpisa dugova Londonskog i Pariskog kluba i pripremio ih za prodaju po pristupačnoj ceni, a podigao je i zaduženost zemlje. Ovo je prva u nizu nagrada koje će dobiti u budućnosti za ogromne usluge međunarodnom finansijskom kapitalu. Pitanje je samo koliko je to dobro za srpske poreske obveznike - kaže Cvjetićanin.
Narodni poslanik SPS-a Rajko Baralić smatra „da je Dinkić „izumeo“ da država ima suficit, a u državi para nema ni za šta“. Najveću opasnost on vidi u „činjenici da je sve to deo aranžmana sa Svetskom bankom, u sklopu kojeg je i dogovor o dugovanju Kosova i Metohije“.
- Srbija svakog dana servisira 110 hiljada dolara međunarodnog duga koji su preuzeli subjekti iz te pokrajine, kao što su „Trepča“, hidrosistem „Ibar-Lepenac“ i mnogi drugi. Poznato je da su sve tri dosadašnje kosovske vlade uvek htele da preuzmu ovaj dug kao svoj. Na taj način se kod međunarodnih finansijskih organizacija legitimišu kao država. Tako, za 800 miliona dolara, postaju samostalni pravni i finansijski subjekt - samostalna država - rekao je Baralić.
Zamenik predsednika Pokreta Snaga Srbije Dragomir Karić, ocenio je kako je „u životu sve moguće, pa čak i to da čovek koji nikada nije ništa dobro uradio, za svoj nerad, zapravo, dobije svetsko priznanje“.
Glas javnosti.
BEOGRAD - U obrazloženju nagrade za ministra godine u 2006. koju je od specijalizovanog londonskog časopisa Juromani dobio ministar ekonomije Mlađan Dinkić navodi se „da je jedan od retkih zvaničnika u svetskim razmerama koji se mogu pohvaliti da su bili na sve tri najvažnije funkcije - guvernera Narodne banke, ministra finansija i ministra ekonomije“.
- Izuzetno dobro se snašao u surovoj i prevrtljivoj srpskoj politici i dokazao da je, ne samo razuman i racionalan operativac, već i neko ko se ne boji da uđe u sukob s političkim protivnicima i da hrabro i uporno zastupa svoj reformatorski kurs - piše u propratnom tekstu ovog priznanja. Dinkić je, inače, treći funkcioner kome je uručena nagrada jer je za najboljeg među guvernerima centralnih banaka proglašen Brazilac Enrike Meireleš, dok je guverner Monetarne agencije Saudijske Arabije Hamad al Sajari nagrađen za životno delo.
Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke, kaže da treba pozdraviti to što je neko iz srpske vlade proglašen najboljim.
- Nije sporno da je Dinkić učestvovao u reformama bankarskog sistema i učvršćivanju vrednosti dinara. Ako se nagradi gleda u zube treba reći da zasluge za to ima i prethodna vlada i Božidar Đelić. Evidentno je da je Dinkiću pošlo za rukom da kapitalizuje svoje i tuđe, ukupne rezultate - kaže Pitić. LIDERI TRANZICIJE
Ovaj magazin je, inače, u poslednje vreme ovo priznanje dodelio nekolicini ministara iz zemalja u tranziciji. Tako je, recimo, 2000. godine nagradu dobila Brigita Šmegnerova iz Slovačke, a četiri godine kasnije i njen kolega Ivan Mikloš iz iste zemlje, dok je Bugarin Milen Velčev titulu zaslužio za 2002. godinu.
U ovom veku su dobitnici bili i Pakistanac Šaukat Aziz (pre no što je postao ministar radio je u američkoj Sitibanci), za 2003. godinu Saudijac Ibrahim bin Abdulaziz Al-Asaf (radio svojevremeno u Svetskoj banci), dok je za 2005. nagrađena Ngozi Okonjo Ivela iz Nigerije, a za 2006. dr Sri Mulijani Indravati, Indonežanka.
Ekonomista Danijel Cvjetićanin ističe da je nagrada „vrlo opravdana jer ono što je Dinkić uradio za međunarodni finansijski lobi nije pošlo za rukom nijednom ministru finansija zemalja u tranziciji“
- Likvidirao je četiri banke i finansijski sistem Srbije i pripremio teren za nove banke. Podržavio je privatne banke po osnovu otpisa dugova Londonskog i Pariskog kluba i pripremio ih za prodaju po pristupačnoj ceni, a podigao je i zaduženost zemlje. Ovo je prva u nizu nagrada koje će dobiti u budućnosti za ogromne usluge međunarodnom finansijskom kapitalu. Pitanje je samo koliko je to dobro za srpske poreske obveznike - kaže Cvjetićanin.
Narodni poslanik SPS-a Rajko Baralić smatra „da je Dinkić „izumeo“ da država ima suficit, a u državi para nema ni za šta“. Najveću opasnost on vidi u „činjenici da je sve to deo aranžmana sa Svetskom bankom, u sklopu kojeg je i dogovor o dugovanju Kosova i Metohije“.
- Srbija svakog dana servisira 110 hiljada dolara međunarodnog duga koji su preuzeli subjekti iz te pokrajine, kao što su „Trepča“, hidrosistem „Ibar-Lepenac“ i mnogi drugi. Poznato je da su sve tri dosadašnje kosovske vlade uvek htele da preuzmu ovaj dug kao svoj. Na taj način se kod međunarodnih finansijskih organizacija legitimišu kao država. Tako, za 800 miliona dolara, postaju samostalni pravni i finansijski subjekt - samostalna država - rekao je Baralić.
Zamenik predsednika Pokreta Snaga Srbije Dragomir Karić, ocenio je kako je „u životu sve moguće, pa čak i to da čovek koji nikada nije ništa dobro uradio, za svoj nerad, zapravo, dobije svetsko priznanje“.
Glas javnosti.
