Kako da joj pomognem

Moja sestra se godinu dana zabavljala sa jednim jako finim dečkom. Do sad nije imala baš puno sreće u ljubavnim vezama a sa ovim se baš našla. Imali su lepu budućnost, ona je bila pred kraj faksa (još uvek je) on je trebalo da počne da radi mnoooogo ozbiljniji posao nego sada i sve je bilo kao po loju. Dan nakon što su proslavili godišnjicu on je imao udes i poginuo. Ne treba da pričam u kakvom je ona stanju. Od toga je prošlo 2 nedelje ali ona je sve gore.
Kako da joj pomognem?
Nikad nisam, hvala bogu, izgubila nekoga i prosto ne znam šta da radim.

budi uz nju

tek su dve nedelje prošle...

boleće još...

treba vremena, treba strpljenja, najpre joj daj da se isplače, nemoj da sklanjaš njegove slike, mora da shvati da ga više nema... posle je vuci iz tuge jer preduga žalost neće joj goditi...

za mesec-dva počni da ozlaziš sa njom, a za sada smisli joj i neku zanimaciju...

mi smo izgubili oca jako rano, bio je mlad u ranim četrdesetim...

grozno je i treba snage...

mnooogoooo snage bližnjih

žao mi je zbog gubitka

Znam da je to jako malo vremena ali ona je baš loše. Ona oseća krivicu svaki put kad se nasmeje.

Bol traži svoj put Napolje.
Neka ga ne sputava.

i znaš kako se kaže.."Ima nade za onoga ko se bafr jednom nasmejao.."

Idite u teretanu, neka udara dzak, tako se ja praznim kad mi je lose... Ili trcanje...Meni pomaze, naravno, moji problemi su zanemarljivi u odnosu na ovo.

Mozda sam surova ali mislim da tu pomoci nema, moras da sacekas da prodje neko vreme da bi se tvoja sestra polako oporavila. Jedino sto mozes i moras da uradis je da budes dosta vremena uz nju, jer ako bude sama sve vise ce tonuti u te crne misli.

Baš je tužno izgubiti nekog koga voliš i sa kim planiraš budućnost. Tvoja sestra će morati sama vremenom da prebrodi taj gubitak a na tebi je samo da budeš uz nju i pokušaša da je okupiraš nekim drugim stvarima koje će joj bar na tren skrenuti misli na nešto lepše.

Najbitnije je da sada ima punu podrsku porodice i ljudi koji je vole.Bolece dugo ali bar nece biti sama.

Ne mogu ni da zamislim kako je tvojoj sestri .... ali mislim da joj ništa sada ne može pomoći .... ni ljubav, ni pažnja, ni društvo ..... u takvim situacijama niko vam ni ne treba više.... Ali, jednom kad izadje iz tog ružnog sna, shvatiće da nije sama i da ste svi uz nju.

Debela Berta:

Znam da je to jako malo vremena ali ona je baš loše. Ona oseća krivicu svaki put kad se nasmeje.

Kliknite za proširenje...

Možda neka priča da bi ON voleo da ona bude srećna.
Ne znam, pročitajte temu od candle :-(

Debela Berta:

Moja sestra se godinu dana zabavljala sa jednim jako finim dečkom. Do sad nije imala baš puno sreće u ljubavnim vezama a sa ovim se baš našla. Imali su lepu budućnost, ona je bila pred kraj faksa (još uvek je) on je trebalo da počne da radi mnoooogo ozbiljniji posao nego sada i sve je bilo kao po loju. Dan nakon što su proslavili godišnjicu on je imao udes i poginuo. Ne treba da pričam u kakvom je ona stanju. Od toga je prošlo 2 nedelje ali ona je sve gore.
Kako da joj pomognem?
Nikad nisam, hvala bogu, izgubila nekoga i prosto ne znam šta da radim.

Kliknite za proširenje...

Strasno... Taj zivot...
Pokusaj da je razumes i uvek budi uz nju.
:sad: Ljubav pobedjuje. Pokusavaj na hiljadu nacina da joj skrenes paznju sa svega sto joj se desilo i kad god to uspes, mali deo tuge ce nestati.

Tema Dok nas smrt ne rastavi pomogla je forumasici candle, mozda zato sto je niko nije tesio kako ce bol da prodje, da zivot ide dalje... svaki bol trazi svoj prebol, potrebno je vreme, kao i za svaku drugu emotivnu promenu koja zivot skrece iz ustaljenog toka. Dozivela sam tu temu kao vrstu terapije, naslo se jos par zena koje su prosle istu pricu, podelile svoja iskustva sa onima tek skrhanim od bola, koje jos ne prihvataju da nekog dragog vise nema.

Joj sve ja to radim, prvih sedam dana sam bila uz nju stalno, sad već ne baš ali opet dobar deo dana. Pokušavam i da je razonodim i da je nateram da se uhvati nekog posla makar da malo skrene misli. I kad nismo zajedno pričamo telefonom dugo uglavnom o njemu i njenim osećanjima. Pokušavam da joj objasnim da su sva ta osećanja za koja ona misli da nisu baš normalna, ustvari normalna i da nije strašno to što ona trenutno ne podnosi ceo svet i besna je na sve pa i njega.
Ali ja bih tako želela da učinim nešto više...

joj, uzas... bas mi je zao... samo vreme... mnogo vremena, svakodnevna aktivnost i puno ljubavi okoline...

A sta mislis o tome da je upoznas sa nekom osobom koja je nesto slicno dozivela?(ako nekog poznajes)

za neke stvari je potrebno vreme i sta god radila to se nece promeniti, bitno je da ima podrsku i drustvo kada joj treba tako da moze da proceni ako zeli da bude sama da moze i to, a ako je potrebno samo da neko bude tu da zna na koga moze da racuna

Debela Berta:

Joj sve ja to radim, prvih sedam dana sam bila uz nju stalno, sad već ne baš ali opet dobar deo dana. Pokušavam i da je razonodim i da je nateram da se uhvati nekog posla makar da malo skrene misli. I kad nismo zajedno pričamo telefonom dugo uglavnom o njemu i njenim osećanjima. Pokušavam da joj objasnim da su sva ta osećanja za koja ona misli da nisu baš normalna, ustvari normalna i da nije strašno to što ona trenutno ne podnosi ceo svet i besna je na sve pa i njega.
Ali ja bih tako želela da učinim nešto više...

Kliknite za proširenje...

Malo je proslo vremena, morace jos dugo da prodje da bi se sredila.Ono sto ti mozes je da kad god ti se ukaze prilika je izvedes napolje.

Od misli nece pobeci dok ne bude manje bolelo, dok sama ne odluci tako...
Napolje, aktivnost, prica, puno ljubavi i strpljenja... pa tome valjda sestre sluze , bravo Berta sto je ne pustas da tone u svom bolu...

Evo nagovorila sam je da ide da radi i juče i danas. Sutra ću je videti i baš me zanima koliko je to pomoglo. Mada mi je preko telefona zvučala bezveze.
Hvala vam svima što odgovarate, zlatni ste

Debela Berta:

Evo nagovorila sam je da ide da radi i juče i danas. Sutra ću je videti i baš me zanima koliko je to pomoglo. Mada mi je preko telefona zvučala bezveze.
Hvala vam svima što odgovarate, zlatni ste

Kliknite za proširenje...

Prijatelj se poznaje daleko bilo i po zlu, mora proci vreme koje rane leci, samo njena dusa zna kako joj je, mi pruzamo utehe kao i ti, ali njeno srce ce to uvek pamtiti, zaborava prava ljubav nema, ali kad prodje vreme i dozivi druge radosti potisnuce to malo, ali veruj mi zaboraviti nikad nece.... Mnogo mi je zao kad se neko rano suoci sa tom silom SMRTI,
ali to je neizbezno u nasem zivotu... Puno pozdrava i tebi i njoj od mene, i glavu gore ziveti se mora dalje, stegni srce i bori se sa zivotom....

Zivot nam nikada ne stavlja isuvise teske terete koje nismo u stanju da podnesemo-parafraziram ali negde sam nekada to procitala...Da li je tako bas i u praksi nisam sigurna ali ziv covek mora dalje,i onda kada mu se cini da bi resenje za sve bilo da i on ode tamo gore kako bi bio sa svojim dragim osobama...Ali to ne ide.
Vreme je jedini lek..rane zacele,bol umine,vrati se osmeh na lice...Gubitak se smesti u neku fioku secanja i verovatno se i nauci da se zivi sa tim...
Puno strpljenja,i kada ti je vec dosta pomisli da je njoj teze nego tebi i nadji snage da joj pomognes..
To mogu samo sestre

Моја тетка је два месеца буквално преседела у кревету у дневној соби испред телевизора након што је теча изненада умро. Престала је да ради - то је све пребацила на синове, јер имају приватан посао.
Били смо сви уз њу, али је очигледно потребно време да се човек поврати из тог шока.
Вероватно јој помажеш више него што мислиш!
Само буди уз њу и имај стрпљења.