Jerry Brigante Karlito
Početnik
- Poruka
- 4
Amerikancima i Maršalat, a oni nam otimaju Kosmet!
Dejan Medaković: U Beogradu su ulicu izgubili ruski generali koji su taj grad oslobodili uuu Dobrica Ćosić: Odlučno sam protiv bilo kakve revizije istorije uuu Vasilije Krestić: Ako ne poštujemo reciprocitet, gubimo dostojanstvo i poštovanje Božidar Delić: Veštaci su procenili objekat mnogo vrednije Vladan Batić: Objekat nema nikakav značaj za narod. Božidar Prelević: Ako je prodato regularno, ne vidim opasnost po naše dostojanstvo
Srbija je prodajom Maršalata stranoj zemlji pocepala bitne stranice iz svoje političko-istorijske epohe, tvrde naše umne glave. Jer, „ko se stidi svoje prošlosti - budućnost neće ni imati“. Doduše, ima i onih koji tvrde da nam je novija politička prošlost bila takva da je treba što pre zaboraviti. I da su naše dostojanstvo i ponos zgaženi mnogo pre prodaje Maršalata i Komandnog punkta Balkana Amerikancima. Arbitrirati nećemo, ali ćemo se zapitati da li bi svet ostao isti da su, recimo, Francuzi srušili pa prodali Versaj, Nemci Kapiju Berlina ili, recimo, Rusi svoj Kremlj. Sigurno ne. To što su Nemci ipak srušili svoj Berlinski zid više je plod histerije evropskog hegemonističkog talasa - nego poštovanje jedne stvarne političko-istorijske epohe.
1. Da li je Srbija "smela" da proda stranoj državi jedan takav vojnobezbednosni i istorijski objekat?
2. Treba li naša zemlja da traži reviziju potpisanog ugovora sa Amerikancima o prodaji Maršalata?
Narodni dvorovi
1. Kao predsednik Republike formirao sam komisiju koja je napravila projekat o statusu svih reprezentativno-istorijskih objekata, ali su to tada odmah odbacili „oni“ na čelu sa Borom Jovićem i tako napravili pravu svinjariju... Ideja je bila vrlo jednostavna, da se uvažava pripadanje i postojanje jedne istorijske epohe, da postanu narodni dvorovi, kakvo je, recimo, bilo i Titovo vreme, koji je u stvari nastavljač druge Jugoslavije. Cilj je da takvi objekti postoje i dalje kao takvi i da se ugrade u jedno istorijsko biće. Odlučno sam protiv bilo kakve revizije istorije. Đinđić u svojoj demagogiji, a kasnije i njegovi sledbenici izvršili su reviziju istorije, prenebregavajući kulturno-istorijske epohe. Kakva smo mi to država kada ne možemo da rešimo ni slučaj Karađorđevića i brojna druga pitanja, jer je nezamislivo da se njima, recimo, vrati čitavih 100 hektara u Beogradu. Pa to pripada narodu u Beogradu, a njima treba omogućiti adekvatno namirenje.Dobrica Ćosić, pisac
Francuska ne prodaje Versaj!
1. Mislim da je svakome jasno da nijedna ozbiljna država ne bi prodavala objekte od istorijske i simboličke važnosti drugim državama. Nemoguće je i zamisliti, bez obzira na nivo prijateljstva, da recimo Francuska proda Versaj Americi. Tako nešto je čak i nepristojno tražiti. Pristojna država bi, čak kada bi joj neko takvu kupovinu ponudio, odbila, znajući da ona na duži rok može samo da dovede do nezadovoljstva, trzavica i međusobnih optužbi. Amerika, nažalost, u poslednje dve decenije nije pristojna država i, naravno, tražila je i kupila taj istorijski i simbolički značajan deo zemlje. Srbija se, u istom uzletu ekstremizma i lošeg ukusa pokazala više nego spremna da plac proda.
2. Znači, pitanje je da li je moguće u Srbiji definisati „srednjačku“ politiku čija bi okosnica bila prosvećena politika nacionalnog interesa, s priznavanjem sličnih interesa ostalim akterima, bilo da su oni „u bliskom inostranstvu“ (kako bi Rusi to nazivali) ili u daljem inostranstvu (velike sile). Verujem da je potreba za takvom trezvenom politikom ogromna upravo sada, ne samo zbog imanentnog i verovatno nepovoljnog rešenja problema Kosova, već i zbog početka konfrontacije između SAD i Rusije. Branko Milanović, savetnik Karnegijeve zadužbine za mir
Prodato ispod realne cene
1. Svi do jednoga na Kolegijumu Generalštaba bili smo protiv te prodaje, kao i ljudi iz Ministarstva odbrane. Jer, narušava se celina koja trenutno postoji, a koja obuhvata Beli i Stari dvor! Šta je sa kasarnom gde je ostala Gardijska brigada, a ta četiri hektara obuhvataju i zgradu komande Gardijske brigade. Nije ta prodaja dobra ni sa stanovišta bezbednosti, zbog svih podzemnih postrojenja i kablovskih mreža koje sada moraju biti umrtvljene! Uostalom, Gradski zavod za veštačenje je dao svoju procenu vrednosti imovine, koja je mnogo veća od cene za koju je ovaj kompleks prodat Amerikancima. Oni su procenili 4,2 hektara na 39,6 miliona dolara, a to je urađeno u septembru 2003. godine.
2. Nije dobro ni sa stanovišta trenutnih političkih prilika, jer im mi prodajemo zemljište i Maršalat i to u vreme dok nam oni otimaju Kosovo i Metohiju. Gde baš na tom mestu žele da grade ambasadu i druge prateće objekte? Ne znam šta sada može da se uradi, posle potpisanog ugovora i o tome treba da se izjasne pravni stručnjaci. Ali, treba znati da to nije sve. Oni imaju i druge zahteve... Znam da su poslali svoje ljude koji traže da u krugu od 600 metara od njih ne bude vojnih objekata, u krugu od dva kilometra traže posebne uslove bezbednosti... Biće još sličnih zahteva. Božidar Delić, general u penziji
Prilog dobrim odnosima sa SAD
1. Mnogo je problematičnije i hitnije izmestiti američku ambasadu iz centra grada, gde su jednu ulicu skoro sasvim zatvorili, nego što je pitanje gradnje na Dedinju. Drugo, ukoliko je pod regularnim uslovima prodat Maršalat, onda tu ne vidim ništa loše i ne smatram da mi time gazimo svoje dostojanstvo, jer znam da oni imaju vrlo visoke kriterijume u odabiru mesta za svoje objekte, a takvih je vrlo malo u Beogradu. I ne vidim da je taj Maršalat toliko značajan jer, verujte, znam još bar petnaestak takvih punktova u Beogradu, počev od Karaša u komšiluku pa na dalje... Onda bi za svaki od tih centara važili isti kriterijumi, a ja se pitam da li većina Beograđana i zna gde se nalazi Maršalat? Verujte da ne zna.
2. Mislim da je za naše dobre odnose, a siguran sam da naša država želi da oni budu još bolji. Veći bi bio problem nedostatka adekvatnog prostora koji bi im naša država ponudila za ambasadu nego ovo o čemu se razgovara. Ponavljam, sve pod uslovom da su apsolutno regularni svi uslovi samog čina prodaje i potpisanog ugovora. Uostalom, sutra će možda baš neka američka firma kupiti porušenu zgradu Generalštaba. Hoće li to onda biti novi problem zašto je baš njima prodata? Neće i ne treba da bude. Jer ima mnogo više drugih stvari koje ruše naše dostojanstvo... Boža Prelević, advokat
LJubav se ne kupuje
1. Nisam upoznat sa prodajom, ali me je žacnulo da je i to prodato!? Ja sam se uvek zalagao za čisto trgovački odnos reciprociteta. U ovom slučaju, šta mi od prodatog dobijamo jer zašto bismo mi kupovali nečiju ljubav za džabe? Koliko daš, toliko dobiješ i ako se toga ne držimo, gubimo dostojanstvo i poštovanje.
2. Moramo videti ugovor, odnosno šta je prodato i za koliko je dato... Moramo voditi računa, ako se otvaramo prema svetu, na koji način se to radi jer, ako mi prodajemo najbolje lokacije, a zauzvrat od tih istih zemalja dobijamo samo ledine - onda nešto ne valja. To je onda suluda politika upropašćavanja. Mi nećemo kupiti ničiju ljubav ni za kakve pare. Kako ćemo onda sprovoditi valjano i restituciju... Vasilije Krestić, istoričar
Mitomani opet vodu mute
1. Nema taj objekat nikakav istorijski niti bilo kakav simbolički značaj za ovaj narod! Sve što je u tom kompleksu ima zapravo najnegativniji kontekst za sve nas. A, tek priča o bezbednosti, o tamo nekoj zarđaloj staroj opremi u eri modernih tehnologija, opet po ko zna koji put je ponovljena opservacija o kvazipatriotizmu. Mitomani i Miloševićeva matrica su opet na sceni, pa je priča o tome jeres. Da su Rusi kupci bilo bi pozitivno.
2. Ne znam uslove pod kojim je to zemljište prodato, ali se zna da je to ekskluzivni deo grada i da u određivanju cene ne treba nikoga protežirati.Ili treba prodavati po tržišnoj ceni ili u kompenzaciji. Inače se zemlja kod nas prodaje kao alajbegova slama. U Srbiji su na sceni Koštuničini tajkuni, raniji kriminalci. Zato je sve ovo smešna priča. Vladan Batić, poslanik LDP
Epohe se ne brišu svojevoljno
1. Jasno je da je to velika greška jer on označava jedan segment naše istorije i kao takav treba da bude sačuvan kao istorijska celina i da se od njega napravi muzej. Mi ne možemo epohe brisati po svojoj volji... Sećam se skidanja zvezde petokrake sa Skupštine grada, kada je pored mene čovek plakao, jer su mu u borbi „za nju“ izginuli drugovi, pola familije... Isti primer je i kada se skidao dvoglavi orao i stavljala ta ista zvezda. Greške su i jedno i drugo. Pred istorijom nema šale. Zašto u Parizu postoje tragovi svih dinastija, spomenici istorije i kulture, bez obzira na to što su neke međusobno bile u krvavim sukobima!
2. Tvrdi se da je Tito nešto obećao Amerikancima. Ali, samo govorim o jednoj istorijskoj komponenti. Za očuvanje sam svakog istorijskog ambijenta i kroz to se vidi naš stepen političke istorije i kulture. I u Titovo vreme bio sam da se vrati ulica Kralja Milana, koja je tek sada vraćena. Paradoksalno je da su „svoju ulicu“ u Beogradu izgubili ruski generali, a dobro svi znamo da su to bili pravi oslobodioci tog istog grada!? Dejan Medaković, akademik
------------
SRAMOTA!
Dejan Medaković: U Beogradu su ulicu izgubili ruski generali koji su taj grad oslobodili uuu Dobrica Ćosić: Odlučno sam protiv bilo kakve revizije istorije uuu Vasilije Krestić: Ako ne poštujemo reciprocitet, gubimo dostojanstvo i poštovanje Božidar Delić: Veštaci su procenili objekat mnogo vrednije Vladan Batić: Objekat nema nikakav značaj za narod. Božidar Prelević: Ako je prodato regularno, ne vidim opasnost po naše dostojanstvo
Srbija je prodajom Maršalata stranoj zemlji pocepala bitne stranice iz svoje političko-istorijske epohe, tvrde naše umne glave. Jer, „ko se stidi svoje prošlosti - budućnost neće ni imati“. Doduše, ima i onih koji tvrde da nam je novija politička prošlost bila takva da je treba što pre zaboraviti. I da su naše dostojanstvo i ponos zgaženi mnogo pre prodaje Maršalata i Komandnog punkta Balkana Amerikancima. Arbitrirati nećemo, ali ćemo se zapitati da li bi svet ostao isti da su, recimo, Francuzi srušili pa prodali Versaj, Nemci Kapiju Berlina ili, recimo, Rusi svoj Kremlj. Sigurno ne. To što su Nemci ipak srušili svoj Berlinski zid više je plod histerije evropskog hegemonističkog talasa - nego poštovanje jedne stvarne političko-istorijske epohe.
1. Da li je Srbija "smela" da proda stranoj državi jedan takav vojnobezbednosni i istorijski objekat?
2. Treba li naša zemlja da traži reviziju potpisanog ugovora sa Amerikancima o prodaji Maršalata?
Narodni dvorovi
1. Kao predsednik Republike formirao sam komisiju koja je napravila projekat o statusu svih reprezentativno-istorijskih objekata, ali su to tada odmah odbacili „oni“ na čelu sa Borom Jovićem i tako napravili pravu svinjariju... Ideja je bila vrlo jednostavna, da se uvažava pripadanje i postojanje jedne istorijske epohe, da postanu narodni dvorovi, kakvo je, recimo, bilo i Titovo vreme, koji je u stvari nastavljač druge Jugoslavije. Cilj je da takvi objekti postoje i dalje kao takvi i da se ugrade u jedno istorijsko biće. Odlučno sam protiv bilo kakve revizije istorije. Đinđić u svojoj demagogiji, a kasnije i njegovi sledbenici izvršili su reviziju istorije, prenebregavajući kulturno-istorijske epohe. Kakva smo mi to država kada ne možemo da rešimo ni slučaj Karađorđevića i brojna druga pitanja, jer je nezamislivo da se njima, recimo, vrati čitavih 100 hektara u Beogradu. Pa to pripada narodu u Beogradu, a njima treba omogućiti adekvatno namirenje.Dobrica Ćosić, pisac
Francuska ne prodaje Versaj!
1. Mislim da je svakome jasno da nijedna ozbiljna država ne bi prodavala objekte od istorijske i simboličke važnosti drugim državama. Nemoguće je i zamisliti, bez obzira na nivo prijateljstva, da recimo Francuska proda Versaj Americi. Tako nešto je čak i nepristojno tražiti. Pristojna država bi, čak kada bi joj neko takvu kupovinu ponudio, odbila, znajući da ona na duži rok može samo da dovede do nezadovoljstva, trzavica i međusobnih optužbi. Amerika, nažalost, u poslednje dve decenije nije pristojna država i, naravno, tražila je i kupila taj istorijski i simbolički značajan deo zemlje. Srbija se, u istom uzletu ekstremizma i lošeg ukusa pokazala više nego spremna da plac proda.
2. Znači, pitanje je da li je moguće u Srbiji definisati „srednjačku“ politiku čija bi okosnica bila prosvećena politika nacionalnog interesa, s priznavanjem sličnih interesa ostalim akterima, bilo da su oni „u bliskom inostranstvu“ (kako bi Rusi to nazivali) ili u daljem inostranstvu (velike sile). Verujem da je potreba za takvom trezvenom politikom ogromna upravo sada, ne samo zbog imanentnog i verovatno nepovoljnog rešenja problema Kosova, već i zbog početka konfrontacije između SAD i Rusije. Branko Milanović, savetnik Karnegijeve zadužbine za mir
Prodato ispod realne cene
1. Svi do jednoga na Kolegijumu Generalštaba bili smo protiv te prodaje, kao i ljudi iz Ministarstva odbrane. Jer, narušava se celina koja trenutno postoji, a koja obuhvata Beli i Stari dvor! Šta je sa kasarnom gde je ostala Gardijska brigada, a ta četiri hektara obuhvataju i zgradu komande Gardijske brigade. Nije ta prodaja dobra ni sa stanovišta bezbednosti, zbog svih podzemnih postrojenja i kablovskih mreža koje sada moraju biti umrtvljene! Uostalom, Gradski zavod za veštačenje je dao svoju procenu vrednosti imovine, koja je mnogo veća od cene za koju je ovaj kompleks prodat Amerikancima. Oni su procenili 4,2 hektara na 39,6 miliona dolara, a to je urađeno u septembru 2003. godine.
2. Nije dobro ni sa stanovišta trenutnih političkih prilika, jer im mi prodajemo zemljište i Maršalat i to u vreme dok nam oni otimaju Kosovo i Metohiju. Gde baš na tom mestu žele da grade ambasadu i druge prateće objekte? Ne znam šta sada može da se uradi, posle potpisanog ugovora i o tome treba da se izjasne pravni stručnjaci. Ali, treba znati da to nije sve. Oni imaju i druge zahteve... Znam da su poslali svoje ljude koji traže da u krugu od 600 metara od njih ne bude vojnih objekata, u krugu od dva kilometra traže posebne uslove bezbednosti... Biće još sličnih zahteva. Božidar Delić, general u penziji
Prilog dobrim odnosima sa SAD
1. Mnogo je problematičnije i hitnije izmestiti američku ambasadu iz centra grada, gde su jednu ulicu skoro sasvim zatvorili, nego što je pitanje gradnje na Dedinju. Drugo, ukoliko je pod regularnim uslovima prodat Maršalat, onda tu ne vidim ništa loše i ne smatram da mi time gazimo svoje dostojanstvo, jer znam da oni imaju vrlo visoke kriterijume u odabiru mesta za svoje objekte, a takvih je vrlo malo u Beogradu. I ne vidim da je taj Maršalat toliko značajan jer, verujte, znam još bar petnaestak takvih punktova u Beogradu, počev od Karaša u komšiluku pa na dalje... Onda bi za svaki od tih centara važili isti kriterijumi, a ja se pitam da li većina Beograđana i zna gde se nalazi Maršalat? Verujte da ne zna.
2. Mislim da je za naše dobre odnose, a siguran sam da naša država želi da oni budu još bolji. Veći bi bio problem nedostatka adekvatnog prostora koji bi im naša država ponudila za ambasadu nego ovo o čemu se razgovara. Ponavljam, sve pod uslovom da su apsolutno regularni svi uslovi samog čina prodaje i potpisanog ugovora. Uostalom, sutra će možda baš neka američka firma kupiti porušenu zgradu Generalštaba. Hoće li to onda biti novi problem zašto je baš njima prodata? Neće i ne treba da bude. Jer ima mnogo više drugih stvari koje ruše naše dostojanstvo... Boža Prelević, advokat
LJubav se ne kupuje
1. Nisam upoznat sa prodajom, ali me je žacnulo da je i to prodato!? Ja sam se uvek zalagao za čisto trgovački odnos reciprociteta. U ovom slučaju, šta mi od prodatog dobijamo jer zašto bismo mi kupovali nečiju ljubav za džabe? Koliko daš, toliko dobiješ i ako se toga ne držimo, gubimo dostojanstvo i poštovanje.
2. Moramo videti ugovor, odnosno šta je prodato i za koliko je dato... Moramo voditi računa, ako se otvaramo prema svetu, na koji način se to radi jer, ako mi prodajemo najbolje lokacije, a zauzvrat od tih istih zemalja dobijamo samo ledine - onda nešto ne valja. To je onda suluda politika upropašćavanja. Mi nećemo kupiti ničiju ljubav ni za kakve pare. Kako ćemo onda sprovoditi valjano i restituciju... Vasilije Krestić, istoričar
Mitomani opet vodu mute
1. Nema taj objekat nikakav istorijski niti bilo kakav simbolički značaj za ovaj narod! Sve što je u tom kompleksu ima zapravo najnegativniji kontekst za sve nas. A, tek priča o bezbednosti, o tamo nekoj zarđaloj staroj opremi u eri modernih tehnologija, opet po ko zna koji put je ponovljena opservacija o kvazipatriotizmu. Mitomani i Miloševićeva matrica su opet na sceni, pa je priča o tome jeres. Da su Rusi kupci bilo bi pozitivno.
2. Ne znam uslove pod kojim je to zemljište prodato, ali se zna da je to ekskluzivni deo grada i da u određivanju cene ne treba nikoga protežirati.Ili treba prodavati po tržišnoj ceni ili u kompenzaciji. Inače se zemlja kod nas prodaje kao alajbegova slama. U Srbiji su na sceni Koštuničini tajkuni, raniji kriminalci. Zato je sve ovo smešna priča. Vladan Batić, poslanik LDP
Epohe se ne brišu svojevoljno
1. Jasno je da je to velika greška jer on označava jedan segment naše istorije i kao takav treba da bude sačuvan kao istorijska celina i da se od njega napravi muzej. Mi ne možemo epohe brisati po svojoj volji... Sećam se skidanja zvezde petokrake sa Skupštine grada, kada je pored mene čovek plakao, jer su mu u borbi „za nju“ izginuli drugovi, pola familije... Isti primer je i kada se skidao dvoglavi orao i stavljala ta ista zvezda. Greške su i jedno i drugo. Pred istorijom nema šale. Zašto u Parizu postoje tragovi svih dinastija, spomenici istorije i kulture, bez obzira na to što su neke međusobno bile u krvavim sukobima!
2. Tvrdi se da je Tito nešto obećao Amerikancima. Ali, samo govorim o jednoj istorijskoj komponenti. Za očuvanje sam svakog istorijskog ambijenta i kroz to se vidi naš stepen političke istorije i kulture. I u Titovo vreme bio sam da se vrati ulica Kralja Milana, koja je tek sada vraćena. Paradoksalno je da su „svoju ulicu“ u Beogradu izgubili ruski generali, a dobro svi znamo da su to bili pravi oslobodioci tog istog grada!? Dejan Medaković, akademik
------------
SRAMOTA!
