Meditacija

Аха... тек сам устао, мислио сам да ти имаш проблема са мантром...

Не знам, не користим мантру...

Ponekad volim da se prepustim mislima do ke sedim ispod drveta.
Da li se i to smatra nekom vrstom meditacije?

Ако посматраш ток тих мисли са "неутралне" тачке, онда рецимо да да

Снага Воље:

Ако посматраш ток тих мисли са "неутралне" тачке, онда рецимо да да

Kliknite za proširenje...

Da upravo tako ih posmatram.
To mi uglavnom pomaže da se opustim i rasteretim briga.

kojica:

Ово до сада је било сасвим јасно. Хвала.
Е, овде имам мали проблем...:-? Понављањем речи, било да је реч ''љубав'', ''срећа'', ''радост'' (заиста је небитно која је реч у питању), реч губи смисао.
Расплине се на слова... па на питање зашто баш та слова и зашто баш тим редоследом...:-? Укратко - Значење речи нестане.

Kliknite za proširenje...

Kao što reče Снага воље, ako imaš problem sa mantrom, ne koristi je.

Ja je isto ne koristim, ali znam da se recimo u teravada budizmu nekad koristi reč "Buddho" (Budino ime na jeziku pali), prvo kao pomoć da održimo pažnju na disanju, pa tako sa udahom u sebi kažeš "Bud-", a sa izdahom "-dho". Sem tog čisto tehničkog cilja, pretpostavljam da ponavljanje Budinog imena deluje i kroz podsećanje na njegove kvalitete koje pokušavamo da razvijemo i kod sebe kroz meditaciju.

Ovo što pišeš o gubljenju smisla reči kad se ponavlja mnogo puta mislim da znam o čemu govoriš, jer sam i sam primetio kad neku reč dovoljan broj puta ponoviš pretvara se u puki zvuk, bez značenja. Baš kao što kažeš, raspline se... Vrlo zanimljiva pojava. No, kao što rekoh, nisam to isprobavao tokom meditacije.

Ono što je po meni bitno jeste da sama pronađeš koje ti "pomoćno sredstvo" pomaže, a koje ne da um zadržiš u sadašnjem trenutku. Sve ostalo odloži sa strane i ne lupaj glavu mnogo oko toga, jer je samo skretanje sa puta.

Crash and Burn:

Da upravo tako ih posmatram.
To mi uglavnom pomaže da se opustim i rasteretim briga.

Kliknite za proširenje...

Kao što, opet, kaže Снага воље vrlo je važno na koji naćin doživljavaš te misli i osećanja koji se jave dok tako sediš. U redovnim situacijama, ako se javi misao o nečemu što nas plaši odmah reagujemo, tako što se spremamo ili da tome umaknemo ili da ga napadnemo i eliminišemo. Meditacija je zapravo nereagovanje na takav način, ostajanje u ravnoteži, ostajanje sa onim što se pojavi i bivanje sa njim sve dok traje.

Tako, pojavi se neka slika iz sećanja, odmah sa njom i strah, recimo. Probamo da budemo sa tim strahom, znajuci da smo u ovom trenutku sasvim bezbedni i da nema potrebe da bilo sta konkreto u vezi sa time ucinimo. Sem da registrujemo kako taj strah narasta, pa opada, kako na njega reaguje telo (na primer, grc u stomaku) i kako na kraju sasvim prolazi. Pri svemu tome nista od toga ne razradjujemo u vidu komentara u sebi: Zašto baš ovo, Ne treba mi ono, Hoću ovo itd, Samo registrujemo dok postoji i kad prestaje. Tako učimo dragocenu lekciju o smirenosti uma i prolaznosti svih stvari, iako nam se nekad čine kao većne.

ukupno:

Kao što, opet, kaže Снага воље vrlo je važno na koji naćin doživljavaš te misli i osećanja koji se jave dok tako sediš. U redovnim situacijama, ako se javi misao o nečemu što nas plaši odmah reagujemo, tako što se spremamo ili da tome umaknemo ili da ga napadnemo i eliminišemo. Meditacija je zapravo nereagovanje na takav način, ostajanje u ravnoteži, ostajanje sa onim što se pojavi i bivanje sa njim sve dok traje.

Tako, pojavi se neka slika iz sećanja, odmah sa njom i strah, recimo. Probamo da budemo sa tim strahom, znajuci da smo u ovom trenutku sasvim bezbedni i da nema potrebe da bilo sta konkreto u vezi sa time ucinimo. Sem da registrujemo kako taj strah narasta, pa opada, kako na njega reaguje telo (na primer, grc u stomaku) i kako na kraju sasvim prolazi. Pri svemu tome nista od toga ne razradjujemo u vidu komentara u sebi: Zašto baš ovo, Ne treba mi ono, Hoću ovo itd, Samo registrujemo dok postoji i kad prestaje. Tako učimo dragocenu lekciju o smirenosti uma i prolaznosti svih stvari, iako nam se nekad čine kao većne.

Kliknite za proširenje...

Hvala na ovom pojašnjenju.
Uglavnom mislim na neka mesta koja su daleko od čoveka i nisu iskvarena civilizacijom.
Obično je to neko tropsko ostrvo sa bujnom vegetacijom. To mi pomaže da održim psihičku ravnotežu.

Crash and Burn:

Hvala na ovom pojašnjenju.
Uglavnom mislim na neka mesta koja su daleko od čoveka i nisu iskvarena civilizacijom.
Obično je to neko tropsko ostrvo sa bujnom vegetacijom. To mi pomaže da održim psihičku ravnotežu.

Kliknite za proširenje...

Hm, onda mi to više liči na maštanje. Suština meditacije je da budeš sa tim što osećaš, misliš tog trenutka, a da ga nisi namerno izazvala, dakle sa onim što se spontano javi, šta god da je.

Kažeš da ti to pomaže da održiš ravnotežu. To je OK kao ventil koji smanjuje pritisak.
Ali na tvom mestu bih se pre bavio onim stvarima koje izazivaju taj pritisak, jer ga samo tako možeš trajno ukloniti. Kada se javi takva stvar u mislima, probaš da ne reaguješ u vidu dizanja temperature, shvatajući da je i to samo jedna misao, stvar koja će kao i sve druge proći i da nema pravog razloga da sebe zbog nje razaraš. Jedino takvo menjanje perspektive ide u koren problema. Ovo drugo je samo oblog koji umiruje bol, ali od kojeg rana ne zaceljuje.

Naravno za ovakvu vežbu treba mnogo strpljenja, ljubavi prema samom sebi da ne forsiraš suviše. Mnogo prijemčivosti da osetiš gde ti je granica u ovom trenutku. A ona će se vremenom pomerati.

Mnogo sreće

ukupno:

Hm, onda mi to više liči na maštanje. Suština meditacije je da budeš sa tim što osećaš, misliš tog trenutka, a da ga nisi namerno izazvala, dakle sa onim što se spontano javi, šta god da je.

Kažeš da ti to pomaže da održiš ravnotežu. To je OK kao ventil koji smanjuje pritisak.
Ali na tvom mestu bih se pre bavio onim stvarima koje izazivaju taj pritisak, jer ga samo tako možeš trajno ukloniti. Kada se javi takva stvar u mislima, probaš da ne reaguješ u vidu dizanja temperature, shvatajući da je i to samo jedna misao, stvar koja će kao i sve druge proći i da nema pravog razloga da sebe zbog nje razaraš. Jedino takvo menjanje perspektive ide u koren problema. Ovo drugo je samo oblog koji umiruje bol, ali od kojeg rana ne zaceljuje.

Naravno za ovakvu vežbu treba mnogo strpljenja, ljubavi prema samom sebi da ne forsiraš suviše. Mnogo prijemčivosti da osetiš gde ti je granica u ovom trenutku. A ona će se vremenom pomerati.

Mnogo sreće

Kliknite za proširenje...

Hvala, probaću pronaći tu ravnotežu, ali moram da te ispravim jer ja nisam žensko već muško. Ne brini se zbog toga jer se ne ljutim a moji nastupi ponekad deluju kao da nisu sa muške strane.

Uuups! sori!
Pa ko ce da vas povata sa tim nickovima.
Evo vidis kako ja. Srednji rod, pa nemos' da omanes

ukupno:

Ono što je po meni bitno jeste da sama pronađeš koje ti "pomoćno sredstvo" pomaže, a koje ne da um zadržiš u sadašnjem trenutku. Sve ostalo odloži sa strane i ne lupaj glavu mnogo oko toga, jer je samo skretanje sa puta.

Kliknite za proširenje...

Хвала Укупно. Мислим да сам већ озбиљно скренула... са пута...

Сад ја мало да допуним укупно () - циљ медитације није "изгубити" се, већ "сакупити" се, дакле концентрисати се, помоћу концентрације достићи смирени ум...

Та "острва са бујном вегетацијом" могу бити средство, али не и циљ...

Снага Воље:

Сад ја мало да цитирам укупно () - циљ медитације није "изгубити" се, већ "сакупити" се, дакле концентрисати се на смирени ум...

Kliknite za proširenje...

Ниси ни ти бољи.
Читам твоје, поједине, коментаре и дешава ми се да се збуним... јеси ли заиста ти то написао или ја...
Пред тобом су два пута. 8-) Или ћеш да се састављаш или да се изгубиш, као ја.8-)

Сад си успела ти мене да збуниш...

Ајде мало конкретније, ако може...

У чему сам ја то нисам бољи? Читам ти мисли?

А што се тиче путева... предамном су безброј путева, а и један, истовремено... зависи како гледаш на ствар

Снага Воље:

Сад си успела ти мене да збуниш...

Ајде мало конкретније, ако може...

Kliknite za proširenje...

Шалим се...;-) гледам твој број постова и сећам се лепих дана на Крсти...
У то време сам обећавала себи да је прва зависност које ћу се ослободити, зависност од форума.
А што се тиче онога што пишеш, кладим се да је Ристоб већ смислио да си ти заправо ја под новим ником.

Хех... не брини... прошао сам ја форумску грозницу... поодавно...

Не знам ко је Ристоб, тачније видео сам га само у пролазу, нисам га запазио...

Снага Воље:

А што се тиче путева... предамном су безброј путева, а и један, истовремено... зависи како гледаш на ствар

Kliknite za proširenje...

:wink:

Тачно. И то у сваком тренутку.
Не постоји сигуран пут, у смислу да си на њему заувек безбедан (од самога себе ).

Куд поменух Ристу, упропастићемо овако лепу тему, блесавим причама.
Мораћу да се искупим за ово и да дам озбиљан допринос овој теми.
Ових дана, када се саставим...;-)

Ае... чекам те...

A dok čekamo na Kojicu...

Da li meditirate sami ili u grupama?

I jedno i drugo. No, čak i kada sedim u grupi, meditacija je jedna vrlo lična stvar. Prednost sedenja u grupi je da osećaš potporu -- ostali ulažu napor i manje si sklon da se vrpoljiš ili ustaneš i počneš nešto drugo da radiš. Takođe, sledim uputstva vođe grupe, umesto da se priklanjam sopstvenim željama. Prednost samostalnog meditiranja je da mogu da napravim raspored koji meni najviše odgovara. Ako želim da sedim dva sata, mogu, ako želim da sedim pola sata i da hodam pola sata, mogu. Mogu da pevam mantru a da ne uznemiravam druge. U oba slučaja ideja je da posmatraš svoj um. Da li me oneraspoložava kada mi se kaže kada da sedim i kada da hodam? Da li gubim vreme prelistavajući neki časopis onda kada sam prepušten sopstvenom programu? Važno je prihvatiti ličnu odgovornost za vežbanje, bilo da se ono odvija u grupi ili samostalno. Mi u manastiru imamo lep izraz povezan sa slikom o magarcu: 'Nema šargarepe, nema štapa'. Nema naročite nagrade za to što si marljiv u meditaciji i niko ti ne prigovara ako si lenj. Ako si pošten i zreo, uviđaš da su ti najveća nagrada plodovi sopstvenog vežbanja.

Koliko dugo meditiraš svakoga dana?

Obično se u sali za meditaciju okupljamo u 5 ujutru i pevamo tekstove iz kanona oko pola sata, a zatim jedan sat meditiramo. Ponekad nisam zauzet ujutru i tada još sat-dva samostalno meditiram u svojoj sobi. Drugu grupnu meditaciju imamo uveče, kada je pevanje nešto duže, uz još jedan sat meditacije. Ponekad imamo 'povlačenja' (nedelju ili dve), kada sedeću i hodajuću meditaciju praktikujemo oko osam sati dnevno. Međutim, idealno bi bilo da svoj dan ne deliš na vreme meditacije i ostalo vreme, kao nešto što radiš od 9 do 5 popodne, a onda si slobodan.Veliki deo prakse čini negovanje sabranosti pažnje - dakle sposobnosti da budemo svesni svake situacije u kojoj se nađemo i naših rekacijia na nju. Kako se osećam u ovom trenutku? Kakva je moja reakcija na taj tresak? Kako se osećam u društvu sa tom osobom? Ako to ne mogu da vidim ili ne mogu da budem svestan uma, kako ću ga vežbati ili izmeniti na bilo koji način? Na primer, ako nisam svestan negativnog stava prema čišćenju lišća u Amaravatiju (manastiru u kojem boravim), već jednostavno čistim i gunđam, tada će moj život biti pun 'čišćenja i gunđanja'. Prvo moram da uvidim proces, povezanost uslova -- čišćenja koje je praćeno gunđanjem -- da bih potom istraživao. U čemu je problem? Je li on zaista bitan? Ali ako ova stanja uma nikada ne uočimo, ne prepoznamo i ispitamo, šta onda mogu očekivati sem života punog 'čišćenja i gunđanja'. Zato je meditacija nešto što neprekidno praktikujemo, a formalno vežbanje se stapa sa svakodnevnim životom.

Da li misliš da svako može da meditira ili prvo treba da nauči što je moguće više o Budinom učenju pre nego što počne da vežba na pravi način?

Budizam je samo jedan put ka oslobađanju -- nekim ljudima on koristi, nekima ne. Drugi putevi odgovaraju nekim drugim temperamentima. Generalno gledano, ako ti putevi imaju za temelj moral, oni će prirodno voditi ka kontemplaciji, meditaciji -- ka postavljanju pitanja koja sežu dalje od uobičajenog: "Šta ima danas za večeru?" ili "Kako da sebi pribavim još više čulnih zadovoljstava?" Prosvetljenje je prirodni aspekt ljudske svesti -- nijedna religija nema copyright na njega. Treba samo da se zaustaviš, osmotriš i oslušneš. Ukoliko imaš vodiča koji će ti dati osnovna uputstva, onda ćeš sigurno lakše napredovati. To je prednost tradicionalnih formi kakva je budizam.

Da li je meditaciji morao neko da te poduči ili si počeo spontano da meditiraš?

Telo i um znaju kako da prežive, jer imaju instinktivnu, animalnu prirodu. Ljudska bića imaju sposobnost da razmišljaju o okolnostima u kojima se nalaze, a što mislim da životinje nemaju. Mi imamo prirodnu sklonost ka čuđenju -- Zašto sam se ja rodio? Šta se događa kada umrem? To je prirodno, ali za mnoge od nas razvoj inteligencije i kontemplacije -- više od onoga što je potrebno za puko preživljavanje -- izgleda kao luksuz, naročito u ovo vreme kada smo toliko udaljeni od prirode. Ja sam meditaciju naučio delom iz knjiga, a delom od učitelja.

:grin:

Kakva osećanja ili iskustva dostižeš dok meditiraš?

Čitava ideja nekakvog dostignuća nije zapravo bitna za meditaciju. Tu se više radi o otpuštanju napetosti nego o postizanju relaksiranosti; više o razumevanju neznanja (napuštanju obmanutosti) nego o dostizanju mudrosti. Ljudi imaju razne vrste iskustava (svetlost, zvukovi itd.), ali važna stvar koju treba zapamtiti o budističkoj meditaciji jeste da je njezin jedini cilj oslobađanje od patnje. Sloboda je put iza iskustava koja samo dolaze i prolaze. Kada se ona jednom dostigne, večna je.

Teško je meriti napredovanje u ovim stvarima. Jesi li ikada učio da sviraš klavir ili da voziš bicikl? Nekad ti izgleda kao da sve to nema smisla, kao traćenje vremena. A onda se, nekako, nešto promeni i pomisliš: "Ej, pa ja to mogu".

Praktikujući meditaciju nekoliko godina ustanovio sam da sam mnogo opušteniji u pogledu života; on i nije tako veliki problem kao što mi se nekad činio. Ne upinjem se iz petnih žila da budem bilo šta ili neko poseban. Još uvek sam prilično zaposlen i imam dosta obaveza, ali je sve to više kao da činim ono što treba učiniti, pre nego pokušaji da budem uspešan, da postignem ili dokažem bilo šta.

Da li misliš da ćeš ikada dostići nirvanu?

Prva stvar koju treba učiniti pre nego odgovorim na to pitanje jeste da definišem šta je to "nirvana" -- a to baš i nije laka stvar. Jedna definicija je: oslobađanje od patnje, odbojnosti i pometenosti. Nirvana jeste cilj budističke prakse i mislim da joj i ja težim. Ponekad to izgleda kao veoma težak i dug put. Drugi put, sedeći nepomično, bistrog uma posle celodnevnog truda, izgleda mi kao da je tu kraj mene. Uvek nastojim da imam na umu kako je sadašnji trenutak jedina realnost, jedino mesto i vreme u kojem postoji prosvetljenje. Biti potpuno prisutan upravo u ovom trenutku, kada iza toga ne postoji nijedna želja -- to je prosvetljenje. Uslovi će se promeniti ali sada, ako uspem da budem potpuno sa time, onda, hej -- to je to -- nirvana -- bingo! (Moja teorija broj 16a.)

Sve u svemu, uviđam da što duže živim ovaj život i praktikujem ovaj put, to manje patim, manje je pohlepe, manje ljutnje, manje konfuzije. A što se tiče nirvane kao iskustva -- ne samo kao teorije -- to je nešto što ostvarujemo neposredno. Tako se za sada nadam jedino da ću biti u stanju da sebe ne uzmem suviše ozbiljno ili da ne učinim bilo šta nepromišljeno.

;-)

"Zivi se tako i ide po zemlji i svakog trenutka cini se kao da ce se otkriti neka tajna i desiti neko cudo..."
Ovo sto ti napisao Ukupno podsetilo me je na taj deo knjige "Narcis i zlatousti" Herman Hese....Ovo je parafrazirani odlomak, naravno...
Mnogo puta mi se to dogodilo..Lep dan, Sunce je blistavo, ja sam raspolozena i odjednom mi sa ucini da ce ba stada da se desi neko cudo...U stvari to je valjda to "osetiti trenutak"