Dobar biznis

Po završetku muzičkog festivala na Petrovaradinskoj tvrđavi svi zadovoljno trljaju ruke, a novce prebrojavaju ne samo vlasnici EXIT-a, nego i taksisti, kafedžije, restorateri, mali i veliki trgovci, proizvođači piva i mineralne vode, seljaci, čamdžije, petrovaradinske domaćice, vlasnici stanova... Svi oni su četiri dana učestvovali u biznisu u kome se “obrnulo” petnaestak miliona evra




Za četiri dana – 15 miliona evra. Tako velika suma za tako kratko vreme mogla bi kod mnogih odmah da izazove sumnju da se radi o optužbi za nelegalnu zaradu upisanu u optužnicu protiv naftne, carinske ili putne mafije. Ali nije to u pitanju. Nije ni računica po kojoj je Zastava za tolike pare prodala novih modela automobila “desetke”. Nije ni količina para koje su potrošači ostavili u novootvorenom hipermarketu u Novom Beogradu poznate trgovinske kompanije. A nije ni suma koju su građani Srbije potrošili za nabavku novih Apple - iPhone.

Promet od 15 miliona evra za četiri dana ostvaren je u Novom Sadu, na i oko muzičkog festivala EXIT. Naravno, ovo su grube računice posmatrača sa strane, ali sasvim dovoljne da bi se dokazalo kako je jedan uspešni srpski brend posle sedam godina postojanja uspeo da se “kapitalizuje” i stvori mogućnost svim “igračima” oko njega da učestvuju u “deobi profita”. Ovogodišnji, nedavno završeni sedmi po redu, EXIT definitivno je pokazao kako se i u Srbiji (kao i u modernom svetu) može zaraditi na nečemu što nije ni teška industrija, ni siva ekonomija. Jedna kulturno-zabavna manifestacija u koju su sponzori i država (Novi Sad, Pokrajina i Republika) investirali oko dva miliona evra otvorila je “tržište” na kome su hiljade ljudi u Srbiji ostvarili solidnu zaradu. Toliku da svi zadovoljno trljaju ruke, a novce prebrojavaju ne samo vlasnici EXIT-a, nego i taksisti, kafedžije, restorateri, mali i veliki trgovci, proizvođači piva i mineralne vode, seljaci, čamdžije, petrovaradinske domaćice, vlasnici stanova... Svi oni su četiri dana učestvovali u biznisu u kome se “obrnulo” petnaestak miliona evra.

Da bi ovogodišnji novosadski muzički festival mogao da preraste u dobar posao, najavio je nekoliko dana pred otvaranje Bojan Bošković, prvi čovek EXIT tima: “Naša snaga se sastoji u tome da smo uspeli da od EXIT-a napravimo ozbiljan biznis. Ovo što mi radimo, gledamo kao jedan jako ozbiljan biznis i prema tome se tako i ophodimo. Mi uopšte ne bežimo od toga” (Danas, 30.06.2007.).

Da Boškovićeve procene nisu bile samo plod lepih želja, pokazale su najave sa tržišta pre nego što je EXIT i počeo. Prve procene sa tržišta Velike Britanije ukazivale su da će u Novi Sad stići barem 4.500 posetilaca, a dva dana pred početak festivala govorilo se o 8.500 gostiju, da bi završna računica pokazala da je EXIT posetilo 16.000 mladih Britanaca.

Interesovanje za najpoznatiji srpski brend bilo je toliko da je menadžerski tim EXIT-a bio prinuđen da stopira prodaju ulaznica u inostranstvu, jer je broj prodatih karata (po njihovoj proceni) ispunio kvotu od jedne trećine optimalnog kapaciteta. “Mi ne smemo da prodamo više ulaznica u inostranstvu, jer infrastruktura to ne može da proprati. Novi Sad je za vreme Festivala prepunjen i zauzeti su svi smeštajni kapaciteti mnogo vremena pre početka. Tako se već dešava da stranci odlaze u Mađarsku, a potom dođu u Novi Sad samo na koncerte i vraćaju se nazad,” izjavio je Bošković nekoliko dana pred početak festivala. Kamp sa 8.000 mesta napunio se dva dana pre početka EXIT-a pa su organizatori zbog velikog interesovanja stranaca u poslednjem trenutku morali da otvore još jedan. Cena jednog mesta u kampu bila je 1.200 dinara. Pre početka festivala četvorodnevni komplet ulaznica koštao je 4.490 dinara, a jednodnevne ulaznice prodavale su se od 1.890 do 2.390 dinara. Dan pred početak svirke na Petrovaradinskoj tvrđavi cena kompleta (uobičajeno) je porasla na 6.490 dinara, a jednodnevnih karata uvećana za 400 dinara i tada je prodat i poslednji od oko 31.000 četvorodnevnih kompleta karata. Preduzeće "Železnice Srbije" dodatnim vagonima pojačalo je redovne putničke vozove u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju do Novog Sada od 12. do 16. juna, a bila su uvedena i dva vanredna voza i posebni vozovi koji su u zakupu saobraćali do Novog Sada. Cena železničke karte do Novog Sada bila je 180 dinara, a autobuske 400 dinara.
Festival u brojkama

• 400 izvođača
• 25 bina
• 20.000 stranaca, od toga 16.000 Britanaca
• 190.000 ljudi (procena policije) za četiri dana festivala bilo na Tvrđavi
• 1.000 kubika smeća odnela je novosadska “Čistoća” sa Tvrđave i iz Podgrađa, kampa i plaže za vreme festivala (poređenja radi, tolika količina đubreta se svakodnevno skupi na teritoriji čitavog Novog Sada)
• oko 600 lekarskih intervencija (po 300 na Tvrđavi i u kampu), 10 ljudi je prevezeno u Klinički centar u Novom Sadu, svi su pušteni kući, a najčešće intervencije su bile zbog povreda nogu
• slobode je (privremeno) lišeno 108 ljudi (od čega su 102 strani državljani) zbog posedovanja nedozvoljenih supstanci



Tržišni signali
Pored pojačanog železničkog i autobuskog prevoza, posao su napravili i beogradski taksisti koji su na dan otvaranja Festivala imali po nekoliko vožnji do Novog Sada. “Ima dosta posla, ali nam je neko na internetu napravio pravi dar-mar informacijom da taksi od Beograda do Novog Sada košta 50 evra. Po taksimetru, cena je 6.700 dinara, ali stranci nisu hteli da se voze po toj ceni i stalno su nam govorili da su na internetu videli cenu od 50 evra. Šta smo drugo mogli nego da prihvatimo 50 evra po vožnji”, vajkao se 12. jula uveče jedan od beogradskih taksista.

Ni njegove novosadske kolege nisu prošle loše. “Običnim” danima taksi vožnja od novosadske autobuske ili železničke stanice do Petrovaradinske tvrđave košta 200 dinara, ali u vreme EXIT-a cene za strance poprilično su skočile: “Ne možemo mi istu cenu da tražimo od naše dece koja dođu iz Beograda i Niša i od ovih što dođu iz Londona. Svake godine je ista cena, naplaćujemo 1.000 dinara, šta je hiljadu dinara za njih četvoro”, ispričao je novinarima jedan novosadski taksista. Oni koji se nisu smestili u kampu, smeštaj su našli u hotelima, kućama i stanovima, a tržišne analize pokazuju da je potražnja bila daleko iznad ponude. “Cena kreveta kretala se od 10 do 75 evra zavisno od kvaliteta i udaljenosti, ali u proseku između 20 i 35 evra. Najskuplji stanovi i kuće bili su pored Dunava, u koje je mogao da se smesti nešto veći broj gostiju, a cena im je bila oko 1.300 evra. Generalno posmatrano, stanodavci su po danu zaradili oko 125 evra. Inače, cena mesečnog iznajmljivanja stana u Novom Sadu je oko 180 evra”, kaže Robert Manić iz novosadske agencije za nekretnine Dominus.

U vreme festivala na Tvrđavi je bilo postavljeno 28 šankova, pet bankomata, tri menjačnice i pet punktova za kupovinu zvanične EXIT valute "tokena". Naime, po ugledu na slične svetske festivale, EXIT je uveo svoju “valutu”, zapravo žetone kako bi organizatori lakše kontrolisali poslovanje šankova i naplatu PDV-a. “Tokeni” su mogli da se kupe samo za dinare u različitim apoenima u vrednosti od 80 dinara (za vino, sok i vodu), 120 dinara (za pivo) i 600 dinara (za šest piva). Jednom kupljene “tokene” nije bilo moguće ponovo zameniti za dinare, pa su organizatori savetovali da se neiskorišćeni žetoni sačuvaju i iskoriste na narednom EXIT festivalu.

“Tokeni” su, inače, bili najčešće spominjani problem EXIT-a. Prvu sumnju da je festivalska valuta neka vrsta mućke otklonila je Narodna banka Srbije saopštenjem “da je Zavod za izradu novčanica sa Udruženjem EXIT zaključio ugovor čiji je predmet izrada i isporuka određene količine žetona za piće – u pet različitih dimenzija i gramatura. U pitanju je inače uobičajena delatnost ZIN a, zasnovana na važećim propisima. Navedeni proizvod na aversu i reversu ima autentičnu oznaku festivala (EXIT), nema oznaku apoena, tako da nema nikakvu sličnost s kovanim novcem bilo koje zemlje u svetu”.

Građanski dijalog

Na EXIT Sajmu NVO, predstavilo se više od 89 nevladinih organizacija, a na Agori je u okviru programa “Place to move!” razgovarano o slobodi medija i o “Cirkulaciji znanja”. Tom prilikom komesar EU za nauku Janez Potočnik saopštio je da je Srbija, zahvaljujući Programu 7, bar što se tiče nauke, već u Evropskoj uniji. Treće veče, Građanski pakt organizovao je tribinu “Srbija na potezu” u vezi sa liberalizacijom viznog režima. Tom prilikom potpredsednik Vlade Božidar Đelić čvrsto je obećao da se na EXIT-u 09 neće govoriti o ovoj temi, jer će put Srbije “ka beloj šengenskoj listi” biti završen pre tog festivala.


Za većinu posetilaca zamena dinara za “tokene” predstavljala je pravu “noćnu moru” i mnogi su te žetone doživeli kao neku vrstu ograničavanja slobode i gubljenja vremena u ogromnim redovima koji su se stvarali prilikom zamene za dinare. “Egzitaše” je najviše nervirala “menjačnica” na raskrsnici između “Mejn stejdža” i “Dens arene”.
Osim “tokena” koji su trošeni za piće na Festivalu, mnogo “čvrste” valute (funta, evro), ali i dinara potrošeno je po kafićima na Tvrđavi i u kafeima, restoranima, samouslugama, kioscima, malim trgovinskim radnjama i “kućnoj radinosti” u Novom Sadu i Petrovaradinu.

Gotovo svi marketi i radnje u blizini kampa zbog povećane tražnje produžili su radno vreme na 24-časovno i svi vlasnici tvrde da im je pazar mnogo veći nego obično. “Tri puta se povećao posao, kupuje se dosta voća, puno negazirane vode i velike količine alkohola”, izjavio je vlasnik jedne STR bakalnice u Petrovaradinu.

Za većinu inostranih posetilaca, Srbija je “jeftina”država: “Cene su mnogo niže nego u Engleskoj, dobijete više za manje novca posebno piva, a i festival je mnogo jeftiniji nego u Engleskoj. Ovde je sve jeftino, ali je skupo doći do vas”. Zbog takve jeftinoće, najveći broj inostranih gostiju odlučio je da se hrani po kafićima i restoranima, što su neki “spretni” ugostitelji odmah iskoristili i strancima počeli da naplaćuju hranu i piće po višim cenama, nego ostalim gostima i da ne izdaju fiskalni račun. To je primetio i Danton Mekkoj (24) iz Australije: “Idem po svetskim festivalima i mogu da kažem da je ovde na istom nivou kao svuda. Cene su okej, mada mi se čini da je za strance sve skuplje”.

Domaćim posetiocima nije “sve bilo jeftino”, pa su ishranu organizovali u vlastitoj režiji, što je bio dobar tržišni impuls za petrovaradinsku “malu privredu” i probuđeni preduzetnički duh. Nisu samo okolni seljaci izneli na tržište i prodali sve količine sazrelog voća i povrća, nego su i lokalne domaćice danonoćno pravile sendviče (“ne možemo da ih napravimo koliko se pojede”) i mesile čuvene prečanske štrudle sa makom.

Teme za razmišljanje
Dan po završetku festivala, generalni menadžer EXIT-a Bojan Bošković izrazio je zadovoljstvo činjenicom da je festival ove godine posetio rekordni broj stranaca i ocenio da je više od 40 odsto posetilaca bilo iz inostranstva. Na zvaničnom sajtu EXIT-a objavljen je podatak da je prema izveštajima policije festival ove godine posetilo 190.000 ljudi (20 odsto više nego prošle godine).

U raznim anketama stranci su izjavljivali da su u vreme festivala trošili između 100 i 300 funti (150 i 450 evra). Prema računicama pojedinih beogradskih roditelja, njihova deca (dakle, domaći gosti) su za četiri dana EXIT-a na prevoz, karte, smeštaj i hranu potrošila u proseku 200 evra.

Ako se policijske procene uzmu kao “službeno preuveličavanje” i koriste podaci iz novinskih izveštaja, proizlazi da se na Tvrđavi dnevno vrtelo između 30.000 i 50.000 posetilaca. Činjenica je da je među gostima bilo puno “fluktuirajućih” i da nisu svaki dan na Tvrđavu dolazili novi posetioci (procene su da je novopridošlih svaki dan bilo bar 5.000), onda bi realna procena mogla da se zaustavi na 70.000 gostiju. Za sada se kao jedini tačan podatak koristi onaj o broju stranaca i sve procene govore da je njih na EXIT-u bilo 20.000.

Ako je svako od njih (prema sopstvenim rečima) potrošio u proseku 200 funti (300 evra), proizlazi da su stranci na EXIT-u “ostavili” bar šest miliona evra.

Na tu sumu treba dodati “troškove” domaćih gostiju koji su, po istoj metodologiji (50.000 puta 200 evra), potrošili (prevoz, smeštaj, hrana, piće) desetak miliona evra. I tako se stiže do ukupne sume prometa na ovogodišnjem EXIT-u.

Građanski dijalog

Na EXIT Sajmu NVO, predstavilo se više od 89 nevladinih organizacija, a na Agori je u okviru programa “Place to move!” razgovarano o slobodi medija i o “Cirkulaciji znanja”. Tom prilikom komesar EU za nauku Janez Potočnik saopštio je da je Srbija, zahvaljujući Programu 7, bar što se tiče nauke, već u Evropskoj uniji. Treće veče, Građanski pakt organizovao je tribinu “Srbija na potezu” u vezi sa liberalizacijom viznog režima. Tom prilikom potpredsednik Vlade Božidar Đelić čvrsto je obećao da se na EXIT-u 09 neće govoriti o ovoj temi, jer će put Srbije “ka beloj šengenskoj listi” biti završen pre tog festivala.


Kad je muzika sa Petrovaradina utihnula, u Novom Sadu počelo je svođenje računa i traženje odgovora na pitanje šta su Grad i lokalni preduzetnici ponudili gostima spremnim da potroše vreme i pare? Minimalistički odgovor mogao bi da glasi: “Više nego prethodnih sezona”, a objektivan: “Manje nego što bi mogli”. Tatjana Vanić iz novosadskog Turističko-informativnog centra, kaže “da su sva četiri programa turističkih obilazaka fruškogorskih manastira, Sremskih Karlovaca i okolnih salaša bili kontinuirano prebukirani. Propust je i u tome što u Novom Sadu ne postoje brodovi koji mogu kilometrima da krstare Dunavom i Kanalom Dunav-Tisa-Dunav”. A Dragica Samardžić, sekretar Udruženja turizma u Privrednoj komori Vojvodine, ukazuje da su posetioci EXIT-a izrazito mladi dinamični ljudi (prosek 23 godine), sa širokim interesovanjima i da je tome trebalo prilagoditi ponudu.

Do idućeg EXIT-a ima dovoljno vremena da preduzetnici, ali i firme, razmisle kakve im se sve mogućnosti otvaraju dolaskom i boravkom velikog broja inostranih (zašto ne, i domaćih) gostiju. Jedna od tema za biznis razmišljanje mogla bi, na primer, biti prevoz stranih gostiju. Procenjuje se da je na ovogodišnji EXIT bar 80 odsto Engleza stiglo “lou kost” avioprevozom do Budimpešte i Zagreba, a zatim vozom ili autobusom do Novog Sada. Nagradno pitanje za EXIT 08 je zašto ti jeftini avioprevoznici ne bi leteli do beogradskog aerodroma Nikola Tesla i doneli tom preduzeću i ostalim prevoznicima od Beograda do Novog Sada bar pola miliona evra, koliko je ove godine izgubljeno?Do iduće godine i vlasnici EXIT-a imaju priliku da razmisle o daljoj poslovnoj strategiji svog projekta. Ove godine EXIT je, osim muzičkog festivala u Novom Sadu, bio zadužen za organizaciju još dve velike manifestacije: najvećeg koncerta u jugoistočnoj Evropi, u Inđiji (na kojem je 100.000 ljudi slušalo legendarne Redhot Čilipeperse) i Prvog nacionalnog filmskog festivala u Novom Sadu. Biznis se, dakle, širi pa se neminovno nameće pitanje načina njegovog finansiranja. Osam stotina hiljada evra, koje je ove godine iz budžeta Novog Sada, Pokrajine i Republike izdvojeno za finansiranje EXIT-a, pokazalo se kao pametan “budžetski podsticaj” za odličnu investiciju koja se višestruko isplatila. Pitanje je da li će to i iduće godine biti mogući model “ulaganja” kako bi se na Tvrđavu dovela najveća imena svetske muzičke scene. Ili će kompanija EXIT, o čemu se inače već u poslovnim krugovima priča, morati da potrebna sredstva za ulaganje obezbedi kroz dokapitalizaciju, recimo na berzi.

Sve zvezde

Na glavnoj bini nastupili su Robert Plant, The Prodigy, Cansei der Ser Sexy, Beastie Boys, Baisment Jaxx, Snupi Dog, Lorin Hil, na “Dens areni su atmosferu pravili di-džejevi Trentemuler, Riči Hotin, Rodžer Sančez, Džon Digvid i mnogi drugi, na “Fjužn stejdžu” su svirale grupe Kud Idijoti, Atheist rap, Obojeni program, Hladno pivo, na Vorld mjuzik stejdžu nastupio je Šaban Bajramović, Balkan beat box.....


U čitavom kontekstu nije zanemarljiva činjenica da je izvršni direktor evropske MTV fondacije, Tom Her, ove godine proveo puno vremena u Novom Sadu. Promovišući kampanju EXIT-a i fondacije "MTV Movement", Her je istakao da je "EXIT za mlade ljude širom jugoistočne Evrope najbitniji društveno-kulturni događaj godine” i da se bina te internacionalne muzičke stanice nalazi na najboljem mestu na Petrovaradinskoj tvrđavi. Kad se ta izjava prevede na biznis jezik, to znači puno novca i profita na koji nije imuna ni takva tv stanica kakva je MTV.

Odgovarajući na javna “bockanja” da se petrovaradinska žurka pretvorila u komercijalu, generalni menadžer EXIT-a Bojan Bošković primetio je da se festivali svuda u svetu dele na dve grupe: jedni su u potpunosti komercijalni i njihovi vlasnici su korporacije, a drugi su alternativni i oni u prvom planu imaju sopstveni brend. Da li će EXIT dogodine biti “alternativa” (brend) koja posluje isključivo na principu profita?

Miša Brkić, Živan Lazić, Mile Bjelić

Jedino sto su svi stranci pitali je: "Gde da nadjemo prostitutke?"

Kod Azotare