Veza za ceo zivot, moja sestra i ja

c...c..c....ma kako nemate isti mentalitet?..................jel mislite na senzibilitet?.......... ( ;

Ccccccccc, Moonjo, baš mislim na mentalitet. ;-) Na primer, on je tradicionalista, konzervativan, voli da se dopadne drugima i radi na tome, a ja sam potpuno drugačija.

@mammy
Nije čudno što su često deca, posebno različitog pola, različita. Ako ništa drugo, roditelji u njihovom vaspitanju učitavaju različita očekivanja u zavisnosti pola. Uz to, što kaže jedna poslovica: ''Mleko se na suncu stvrdne, a puter topi''.

Potpuno je normalno da se deca razlikuju. Normalno je i da ima rivalstva, malo. Ali mi u porodici treba da naucimo koliko je vazan taj odnos sa bratom ili sestrom.
Razmisljala sam o tome da postujem na Acinoj temi, "Kako da sredim stvari sa malim g...?". Medjutim, shvatila sam da svugde moze doci do takvog problema, razlika je u tome kako ga ljudi resavaju.
Bila je jedna emisija na RTS-u na ovu temu. Roditelji moraju da obrate paznju na to kako im se deca slazu, i da pomognu ako ima problema. Ako je npr. starije dete ljubomorno na mladje, treba mu mozda ukazati vise paznje....
Tacno mogu da izdvojim osobine u kojima se moja sestra i ja razlikujemo. Mozda se ne bismo druzile da nismo u srodstvu, ne izlazimo zajedno, mada bismo mogle... Ali ja biram da se ponasam na odredjeni nacin, maoj, a ne njen, iako imamo slicnosti, moj unutrasnji glas mi govori kako cu se ponasati.
Osnova je ista. Usadjene su nam slicne vrednosti. Vidi se da smo dva cveta iz iste baste.

joj ja volem moju cocu...preslatku polusestricu zapravo sestru...kada se samo setih ranijeg doba...bila sam ljubomorna na nju i pre nego shto se rodila...tipa shta ako me moja mama zapostavi sa novom bebom
kada se rodila i mama i ona se vratili iz porodilishta...moj deka je rekao da me cekaju dve nove ribice u sobi( imala sam akvarium i gajila sam ribice)...brzo poleteh u sobu da ih vidim...kada ono moja mama sa malim zavezljajem u rucim...malo patuljche koje je pochelo da kmechi u potrazi za hranom...

dakle:
1. prvo se meni nasmejala kada je bila beba
2. prvo je meni prozborila dve rechi: pusti cocu( u trenucima kada sam je gnjavila)
3.pro je meni i samo meni otkrila svoju prvu ljubav...

daklem...obozavam je...uvek cu biti njena zashtita kao i ona moja

Ja imam brata,mladjeg od mene 3 godine.
Kao deca smo se svadjali non-stop,ćale i keva su pizdeli od nas.I posle je dolazilo do sukoba kad smo bili stariji jer oboje,moram priznati,imamo gadnu narav.Sad kako smo stariji nema tih svadja,postajemo na neki način sve bliži.Pogotovu kako je mama umrla.
Ja ga volim,obožavam,više mu pokazujem to,nego on meni zato što je zatvoren tip čoveka.Teško pokazuje osećanja bilo to lepa ili loša.
Inače se dosta razlikujemo.
Na primer,ne mogu da ga shvatim.On je iz centra grada otišao na selo da živi(od autobusa do njega ima 20 minuta pešaćenja još).Ja to nebi ni u ludilu uradila.Uvek kažem u šali da je bio pijan kad je to uradio.
Dokle sam bila udata,bio mi je najveća podrška.Bili smo najbliži tad.On je prvi i otkrio kako težak brak imam.Jednostavno je osetio da nešto nije u redu.Kad je posumnjao šta se dešava kod mene i kad sam taj dan otkrile sve njemu i roditeljima(jer sam ja to jako dugo krila),tad je pokazao prvi put i zadnji put toliku snagu emocija prema meni.Moj bivši muž treba Bogu da zahvali što ga taj dan moj brat nije ubio.
Sad smo jedno drugom jako velika podrška i ne znam šta bi radila da ga nemam.Verovatno će ta bliskost izmedju nas se pojačavati kako budemo stariji.
Dosta mi pomaže oko sina,jer on je u pubertetu,a dosta ga poštuje i boji ga se,tako da ima autoritet nad njim.
Dosta je strožiji od mene prema deci i tu se dosta razlikujemo,pa često znamo da se pokoškamo oko toga.Ja njegovu decu volim kao moju.Nema razlike.
Uglavnom vezani smo dosta i ta se vezanost povećava kako smo stariji.

Moj brat je vedra, pozitivna, draga osoba koju svi obožavaju, ali svi, i stariji i mlađi! I uvek je glavni u društvu, jedan od onih koji podižu atmosferu! Inače, operisan je pre 7 godina, i još uvek ima problema, ali to niko ne zna, niko to ne može da pretpostavi jer se ne žali nikada! Negde u to vreme najbolji drug mu je umro...
Ima 24 godine i druga je godina na fakultetu, jer ga je kasnije upisao, ali se ne predaje! I kako da ne obožavam svoga brata, volim ga više od života! Ali, ta moja ljubav i preterana briga su ga na neki način oterali od mene! U suštini, nas dvoje štedimo jedno drugo, nikada ne govorimo o problemima jer znamo da će to ovo drugo još gore podneti. Uz to, više i ne živimo u istom gradu, ali se zato često čujemo i viđamo koliko to obaveze dozvoljavaju. Vezani smo ali to nije ona patološka veza da ja svakog časa moram da znam šta se sa njim dešava ili da sam ljubomorna na njegove devojke i slično, a ima i takvih!
I na kraju, znam da smo oboje spremni da uradimo sve jedno za drugo, pa ću tako i svoju decu vaspitavati jednog dana!

Hajde da cujemo dalje ko je sledeci da predstavi svog brata ili sestru.

Iz mog iskustva mogu reci da su sva braca i sestre potpuno razliciti! Moja sestra koja je mladja od mene 6 godina drugacija je od mene ! Prica je ista kao i kod vecine, kad smo bile mladje i zajedno uvek smo se tukle i svadjale na trenutak pomislim i da je mrzim, a verovatno i ona ! Sad obe imamo porodicu i super se slazemo! Zajedno sa porodicama provedemo negde i po 10 dana bez ikakvog konflikta i bas uzivamo! Nekad se pitam da li je to ona moja ista sestra od pre 10 godina! Sada ja imam tri sina ,po ceo dan se svadjaju i tuku! Izludese nas! Kako otvore oci i ugledaju se pocinje svadja koja se zavrsava tucom! Naravno ima perioda i kad se slazu al` cini mi se da su kraci! Brine me to ! Stalno trazim neki savet kako suprug i ja da se postavimo! Da li mi gresimo?

Ovde bi Aca imao šta da kaže

Brat/sestra je neko ko vas najbolje, najbliže poznaje, i ko je to izveo na najjednostavniji način. Ako ste uopšte živeli zajedno, pošto je izgubila brata, mogu da zamislim kako je njegovoj sestri. I mislim da u tom momentu ništa, apsolutno nikakva tragedija ne bi mogla da nadmaši onu koju je doživela osim, naravno, iste umnožene... da ne lupamo.

Kako god, niko ne može više nedostajati, to čak nije ni pitanje osobe, to je jednostavno tako. To što nas u 99% slučajeva iritiraju potpuno je druga priča, ovde joj nema mesta.

moj brat je flegman, miran, strpljiv, trpeljiv, poslusan, recju-pitom, nista mu nije tesko, ono lose sto misli veoma retko naglas kaze, a i kad kaze izbroji do 1000. ljudi ga zbog svega toga bas vole i cesto se desava da mu samoinicijativno zele da pomognu.
sve to je on u meri koja mene raspamecuje...stalno mislim o tome kako mu to uspeva, kako je on takav a ja ovakva-susta suprotnost.

Ja sam uvijek razmisljala o tome kakav je to osjecaj imati brata ili sestru i kakva je to ljubav prema njima. Ali eto, ostacu uskracena u zivotu za taj odgovor.

Ne znam sta da ti kazem...u slicnoj smo situaciji....samo moja sestra se skoro udala,i mladja je 10 god....isplakala sam se na vjencanju...cini mi se ko da je juce bilo kad sam je cuvala i presvlacila....problem je sto sam je uvijek gledala kao malu,i odjednom je sad vidim kao zrelu odraslu osobu...bio mali sok ali je proslo....jos se navikavamo....

Ja imam stariju sestru i isto sam plakala na njenom vencanju ali od kako se udala i odselila odnos nam je sve bolji i bolji . Nikakvih kriza nije bilo zbog toga sto je zasnovala svoju porodicu, naprotiv, odnos sa svima nama je postao jos bolji!

Мени је најбољу другарицу родила мама!