Lavovima smeta sve sto nema pocetak i nema kraj, sve sto je nejasno, nedorecheno i neobjashnjeno.Izludjuju nas stvari koje ostanu nedorechene ili stvari u kojima ne vidimo neki smisao, svrhu, cilj. Ne volimo znanje radi znanja, za nas znanje koje nema praktichnu korist postaje mrsomudjenje.
Ne podnose ljude u koje ne mogu imati poverenje. Ljude koji ce ih shutnuti i odbaciti na prvoj krivini, cim naidju problemi ili nesto za sta oni misle da je bolje.
Nervira nas i to sto nam ljudi zameraju da volimo da budemo i centru paznje, da se namecemo da budemo vodje, kad nas karkterishu kao smeshne klovnove zeljne tudjih aplauza i milovanja po glavi.
Zao mi je, ali istina je da na vecinu ljudi gledamo kao na podanike i da je nas osecaj da vredimo vise i da drugi treba da nas slede, tesko objasniti, tesko razumeti i tesko prihvatiti.
Nismo racionalni. Ne razmisljamo glavom nego srcem. Tesko se odrichemo onoga u sta verujemo, cak i kad sami vidimo da je to pogresno.
Nismo svadjalice ali se lako razbesnimo i tad umemo da kazemo svasta, i mada nam vadjenje ochi rechima nije jacha strana, sta nam tad izleti ljudi obicno dugo pamte i tesko oprastaju.
Smeta nam gnjavaza, traljavi i flegmatichni ljudi. Ne trpimo autoritete i ponosni smo, tako da ako neko udari na nas ponos i dostojanstvo.... sve u zivotu smo spremni da sjebemo i izgubimo samo da bi to odbranili.
Ne volimo da nas neko kritikuje i omalovazava javno, ali nazalost, ponekad to sami cinimo, obicno u besu ili kad nas neko zezanje ponese.
Ponekad, kad nas neko izrazito razochara ili povredi, nesto nam u glavi klikne, prestanemo da osecamo bilo sta, na osobu gledamo kao na stvar i ona prosto prestane da postoji. Ako se to desi, mi vise ne mozemo da oprostimo, jedostavno nemamo vise kome. To nije bezdushnost nego neka cudna reakcija koja vrlo zaboli ljude koji su nas razocarali ili povredili nenamerno ili "u zaru borbe" i ne mogu da shvate kako preko toga ne mozemo da predjemo.
Imamo napade lenjosti, i tada obicno mora neko drugi da nas pokrene na akciju. Dajemo savete i kad nam ih niko ne trazi. Ne da bi ispali pametni nego sto tudje situacije sagledavamo tacno i bez greske, a u svojima imamo zablude.
Emocije nam prave problem. Kad nas nesto boli nemamo dugme da to zaustavimo, moramo zestoko da se trudimo i najcesce sebe teramo u drustvo ili u neki posao, u gorem slucaju zatvorimo se i nismo ni za sta nekoliko dana. Dakle, kad nas emocije ponesu, racionalni deo mozga moze samo da gleda i da se chudi.
Najgore podnosimo ravnodusnost u odnosu na nas. Vise volimo da nas neko mrzi i nemamo problem sa tim da se svima svidimo. Ali, rekoh vec, il' nas volite il' nas terajte u ****, samo nemojte biti ravnodusni prema nama.
Dovoljno sam se iskritikovao. Sad malo ostali znaci.
,salim se.Ziva istina.
..........
