Omiljeni reditelji?

Dakle, da vas cujem? Ja volim Dejana Mijaca, mada mi se svidja i Jagos Markovic.

Meni se sviđaju režije Milana Karadžića (nemoj sad da je neko pomišljao na ''Mješoviti brak'' )- nekako nisu pretenciozne a brze su i duhovite. Idelan reditelj za komedije i vodvilje. Neke njegove režije u ''Buhi'' su mi svojevremeno bile među omiljenim predstavama. sad mi na pamet padaju ''Tri musketara'', ali bilo ih je mnogo više. A sećam se i da je pre jedno desetak godina gostovala predstava podgoričkog pozorišta ''Zauvjek tvoj'' u njegovoj režiji , koja je uprkostandemu Koprivica -Mima Karadžić koji mi se u međuvremenu popeo na glavu bila jako smešna i slatka, najviše zahvaljujući režiji - sve je brzo, stalno neko utrčava, istrčava, nema praznog hoda da se publika smori.
A ni Jug Radivojević nije loš. Sad mi opet kao primer za njegovu dobru režiju pada na pamet jedna predstava iz ''Buhe'' - ''Goli kralj''.
Dejan Mijač nekako ne može da omane, ne eksperimentiše mnogo, čak i ako ne napravi genijalnu i revolucionarnu predstavu, uvek napravi klasično dobru predstavu - recimo ''Leda'', ''čudo u Šarganu'' i još mali milion drugih.
Nebojša Bradić mi je ponekad isuviše reditelj za intelektualce - ako uspem da pohvatam trećinu aluzija u njegovim predstavama srećna sam. To je recimo slučaj sa ''Zlatnim runom'' i ''Prokletom avlijom'', ali bez obzira što ga ne razumem uvek, te predstave mi nimalo nisu dosadne, stimulišu gledaoca da se koncentriše i potrudi. On mi je u režiji nešto kao Tom Stopard u drami - pola ga ne razumete ali vam je opet zanimljiv. Ali ume on i da pretera u tome, pa da se dohvati pisca poput Elfride Jelinek, za koju ne znamo ni da li sama sebe razume, i režira nešto kao ''Malu triologiju smrti'' koja ubija u pojam i idealno uspavljuje.
Jagoš Marković je 90-ih napravio nekoliko genijalnih predstava, od kojih ''Lukrecija'' do dana današnjeg ostaje jedina predstva poale koje nisma danima mogla da se sastavim a i jedva sam našla put do kuće kada se završila.''Čarobnjak iz Oza'' mu je takođe bio fenomenalan, a i ''Pepeljuga'' u Narodnom. Međutim, poslednjih 7-8 godina mi neopisivo ide na živce i ne znam koja njegova predstav ami je gora. U stvari, mislim da je dno dna ''Gospođa ministarka'' :shock:

Има неколико извиканих редитеља (који су углавном поменути), а који су стекли име и позиције, углавном, захваљујући нашим врлим позоришним критичарима, по којима је врхунац редитељског умећа у сакаћењу и унакажењу драмског текста, а не ретко и таква прекомпозиција текста да га и сам аутор више не препознаје, или у избору таквих текстова које не разуме ни сам аутор, јер овде си као велики интелектуалац, ако направиш нешто до зла бога досадно и крајње неразумљиво.

Срећом, већина аутора је покојна, тако да су њихове овоземаљске бриге одавно завршене, иначе, кад би којим случајем васкрсао Шекспир, Стринберг, Чехов, Ибзен, Нушић или Стерија и погледао у нашим позориштима неки "свој" комад, моментално би се вратио у своје вечно пребивалиште.

Пре пар година гостовао је код нас неки енглески редитељ, који је био запањен начином рада наших редитеља и изјавио како су код њих недопустиве такве "интервенције" на драмском тексту, какве је овде видео.

Признајем само оне редитеље који поштују драмски текст, који истакну глумца у први план (а не себе и своје "виђење") и који направе представе које се играју барем неколико сезона. У те редитеље спадају: Муци Драшкић, Миленко Маричић, Мирослав Беловић, Љуша Ристић, Кокан Младеновић, Влада Лазић, па и Вида Огњеновић.

Strela:

Има неколико извиканих редитеља (који су углавном поменути), а који су стекли име и позиције, углавном, захваљујући нашим врлим позоришним критичарима, по којима је врхунац редитељског умећа у сакаћењу и унакажењу драмског текста, а не ретко и таква прекомпозиција текста да га и сам аутор више не препознаје, или у избору таквих текстова које не разуме ни сам аутор, јер овде си као велики интелектуалац, ако направиш нешто до зла бога досадно и крајње неразумљиво.

Срећом, већина аутора је покојна, тако да су њихове овоземаљске бриге одавно завршене, иначе, кад би којим случајем васкрсао Шекспир, Стринберг, Чехов, Ибзен, Нушић или Стерија и погледао у нашим позориштима неки "свој" комад, моментално би се вратио у своје вечно пребивалиште.

Пре пар година гостовао је код нас неки енглески редитељ, који је био запањен начином рада наших редитеља и изјавио како су код њих недопустиве такве "интервенције" на драмском тексту, какве је овде видео.

Признајем само оне редитеље који поштују драмски текст, који истакну глумца у први план (а не себе и своје "виђење") и који направе представе које се играју барем неколико сезона. У те редитеље спадају: Муци Драшкић, Миленко Маричић, Мирослав Беловић, Љуша Ристић, Кокан Младеновић, Влада Лазић, па и Вида Огњеновић.

Kliknite za proširenje...

S ovim se uglavnom slažem, zato sve ređe i idem u pozorište, jer ne želim da me neko nervira a dosta reditelja uglavnom to radi - prave izmene za koje nemaju ama baš nikakva opravdanja, nemaju ni dovoljnu širinu obrazovanja, niti dovoljno prate svetske pozorišne tokove. Zbog toga mi se sviđa Nebojša Bradić jer on zna znanje (ako ne pretera).
Ljubišu Ristića mnogo volim, Muci Draškić jeste bio genijalan ali malo sma njegovih predstava gledala. Vida Ognjenović me generalno nervira, ali jedine njene dve režije koje sam gledala su bile super predstave - ''Mileva Ajnšatjn'' i ''Čorba od kanarinca''. Maričića i Belovića mislim da nikada nisam gledala (možda dok sam bila mala i nisam obraćala pažnju na imena autora predstava, ali se ne sećam). Za V. Lazića jedini reper su mi ''Cigani'' koji mi se nešto i ne dopadajau (ali to nije dovoljno da ocenim njegov celokupan rad), a samo za Kokana ne mogu da se složim jer mi je on totalni folirant.

Sad se setih da mi je super Slavenko Saletović - on definitvno nije folirant i pravi lepe, razigrane predstave.

Gotovo i da ih nema.
Mislim da su dosta ograniceni i da ce ih "umetnost" ugusiti...vecinu.Traganje za novim i nevidjenim, navodi ih na pogresan put, sa primetnim otsustvom radnje, prirodnosti i teme o kojoj se radi.Zato se u JDP-u,BDP-u i Ateljeu oseca ispraznost, nedostatak ljudske maste i pre svega razloga da i dalje drze svoja pozorisna vrata otvorenim.Zao mi je sto to mislim, jer su njihovi doajeni radili srcem, ne racunom i ne sad vec toliko vidnom hladnocom koja ovaj beogradski krug dvojke cini jezivim.Napominjem da sam veliki postovalac pozorista, ali trenutno prilicno razocaran postovalac!

tockica:

Gotovo i da ih nema.
Mislim da su dosta ograniceni i da ce ih "umetnost" ugusiti...vecinu.Traganje za novim i nevidjenim, navodi ih na pogresan put, sa primetnim otsustvom radnje, prirodnosti i teme o kojoj se radi.Zato se u JDP-u,BDP-u i Ateljeu oseca ispraznost, nedostatak ljudske maste i pre svega razloga da i dalje drze svoja pozorisna vrata otvorenim.Zao mi je sto to mislim, jer su njihovi doajeni radili srcem, ne racunom i ne sad vec toliko vidnom hladnocom koja ovaj beogradski krug dvojke cini jezivim.Napominjem da sam veliki postovalac pozorista, ali trenutno prilicno razocaran postovalac!

Kliknite za proširenje...

Ja se slažem s tobom potpuno i apsolutno.
Ja pozorište obožavam, ali uhvatila sam sebe kako idem sve ređe i to više iz navike nego što mi se ide. :-(

privalova:

Ja se slažem s tobom potpuno i apsolutno.
Ja pozorište obožavam, ali uhvatila sam sebe kako idem sve ređe i to više iz navike nego što mi se ide. :-(

Kliknite za proširenje...

Valjda ce ova duhovna pustinja polako isceznuti kao i sto se pojavila.Nekad nije bilo tako, pa se nadam svakako boljem, jer "pozoriste nikad ne umire"