crni djordje
Primećen član
- Poruka
- 846
Ne znam kako da pocnem ali evo...
Glupo je kad u jednom trenutku posle bezbroj nekih ljubavnih i poliljubavnih iskustava jednostavno izgubis volju i zelju za tom nekom pricom.Leptiricima u stomaku i tim stvarima.A bas to se meni desilo.
Znate ono kao,volis,budes ostavljen pa izgoris jednom,drugi put,pedeseti put...I onda sve postane svejedno.
A evo i primera.Poceo sam da vodim jedan strasno dosadan zivot,znate ono kao imam i za sebe jedan propali brak,pa posle njega i vezu sa devojkom koja je bila normalna po danasnjim merilima a ja nisam bio normalan jer sam bio hiperemotivan itd...I tada sam izgoreo.Isao u Svetu Goru,boravio u jednom manastiru u Istocnoj Srbiji i trazio sam mir.Samo to.I malo sam se oporavio.U medjuvremenu mi je umro brat i to me je nateralo da se vratim u Beograd da budem uz majku(inace je imao 23 godine).Nasao sam posao,borio se sa majcinim i svojim bolom zbog gubitka.Samo ja znam kroz sta sam prosao(pricam vam o periodu od 6 meseci).Ali to je neka druga tema o kojoj ne bi i samo sam je naveo onako usput.
I onda pre dva dana zavrsim sa svojim poslom i odem onako robotski kako i zivim danima do keja bizu Gazele.Seo sam na klupu zeleci da ispratim zalazak sunca i da bezim kuci na spavanje i prezivljavanje jednog od istih dana,zombi dana.I tako,htedoh da zapalim cigaretu,ali upaljac je riknuo.Malo dalje(jer to nije prometno mesto kao na primer Zemunski kej)je sedela devojka i citala knjigu.Plavusica,bicikla parkirana pored nje...I ja joj pridjem za taj upaljac glupi.Ona mi ga da,zapalim cigaretu i vratim se na mesto.Posle izvesnog vremena ona meni prilazi i trazi mi cigaretu i krece pricu.Da vam ne pricam o cemu smo razgovarali,dotakli smo se knjiga,poezije konkretno.I ja sam joj preporucio Disove pesme.Razmenili smo brojeve telefona,a onda me je ona juce ujutru zvala da joj pozajmim knjigu.I videli smo se,dao sanm joj knjigu(Nirvana)a onda me je ona pitala da odemo tamo da se prosetamo.Ok,otisli smo,i sad dolazi do jednog detalja,ulazimo u bus,u njemu jedno mesto za sedenje i Sonja meni kaze da sednem.Ja naravno necu teram nju da sedne,ali ona meni kaze ma sedi i seda mi u krilo...I devojka me poljubi.
Poljubac mi je jako prijao,ali sam sada kao uplasen s jedne strane.Ma ne znam sta mi je.A i kao da je nesto umrlo u meni i ne mogu da se opustim.I ne znam zasto sve ovo pisem.
LOBOTOMIJA....
Glupo je kad u jednom trenutku posle bezbroj nekih ljubavnih i poliljubavnih iskustava jednostavno izgubis volju i zelju za tom nekom pricom.Leptiricima u stomaku i tim stvarima.A bas to se meni desilo.
Znate ono kao,volis,budes ostavljen pa izgoris jednom,drugi put,pedeseti put...I onda sve postane svejedno.
A evo i primera.Poceo sam da vodim jedan strasno dosadan zivot,znate ono kao imam i za sebe jedan propali brak,pa posle njega i vezu sa devojkom koja je bila normalna po danasnjim merilima a ja nisam bio normalan jer sam bio hiperemotivan itd...I tada sam izgoreo.Isao u Svetu Goru,boravio u jednom manastiru u Istocnoj Srbiji i trazio sam mir.Samo to.I malo sam se oporavio.U medjuvremenu mi je umro brat i to me je nateralo da se vratim u Beograd da budem uz majku(inace je imao 23 godine).Nasao sam posao,borio se sa majcinim i svojim bolom zbog gubitka.Samo ja znam kroz sta sam prosao(pricam vam o periodu od 6 meseci).Ali to je neka druga tema o kojoj ne bi i samo sam je naveo onako usput.
I onda pre dva dana zavrsim sa svojim poslom i odem onako robotski kako i zivim danima do keja bizu Gazele.Seo sam na klupu zeleci da ispratim zalazak sunca i da bezim kuci na spavanje i prezivljavanje jednog od istih dana,zombi dana.I tako,htedoh da zapalim cigaretu,ali upaljac je riknuo.Malo dalje(jer to nije prometno mesto kao na primer Zemunski kej)je sedela devojka i citala knjigu.Plavusica,bicikla parkirana pored nje...I ja joj pridjem za taj upaljac glupi.Ona mi ga da,zapalim cigaretu i vratim se na mesto.Posle izvesnog vremena ona meni prilazi i trazi mi cigaretu i krece pricu.Da vam ne pricam o cemu smo razgovarali,dotakli smo se knjiga,poezije konkretno.I ja sam joj preporucio Disove pesme.Razmenili smo brojeve telefona,a onda me je ona juce ujutru zvala da joj pozajmim knjigu.I videli smo se,dao sanm joj knjigu(Nirvana)a onda me je ona pitala da odemo tamo da se prosetamo.Ok,otisli smo,i sad dolazi do jednog detalja,ulazimo u bus,u njemu jedno mesto za sedenje i Sonja meni kaze da sednem.Ja naravno necu teram nju da sedne,ali ona meni kaze ma sedi i seda mi u krilo...I devojka me poljubi.
Poljubac mi je jako prijao,ali sam sada kao uplasen s jedne strane.Ma ne znam sta mi je.A i kao da je nesto umrlo u meni i ne mogu da se opustim.I ne znam zasto sve ovo pisem.
LOBOTOMIJA....
Sto se bre ne dzorate za ribe? 
