Mesalina – istorijske bludnice

Carica Valerija Mesalina

Možda je ovu temu trebalo započeti nekom drugom istorijskom ličnošću. Neke su se odrekle poroka pa su uvršćene u svete, ali se po pravilu ne priznaju kao istorijske ličnosti.
Ovu temu, naravno, nikako ne treba shvatiti kao pokušaj nekakve diskriminacije lepšeg pola.
Jer, sinonim reči bludnica (*urva) znači i:muškarac kukavica, muškarac bez karaktera, a i takvima obiluju istorijski izvori.

VALERIJA MESALINA
-RIMSKA LOLITA-

Kada se jedan ne naročito pametan i privlačan muškarac zaljubi u veoma privlačnu i inteligentnu petnaestogodišnju devojku, onda je obično “gotov”
Iz knjige “Ja, Kaludije”, Robert Grevs

Rimsko carstvo je stvorilo neke od politički najlukavijih i najambicioznijih žena u istoriji čovečanstva. Među njih spadaju i takve ličnosti kao šta su Livija Avgusta, zlobnica, žena velikog Cezara Avgusta; Popeja, izdajnica, druga žena cara Nerona; i naravno, krvoločna vučica, Agripina Mlađa. Ali, smonim za sve zlo i grešnost ženskog roda, već vekovima predstavlja ime Valerije Mesaline. Ona je pravi fenomen i zbog toga što je tako lošu reputaciju stekla za veoma kratko vreme, jer je kada se upoznala s carem Klaudijem i udala se za njega, imala tek petnaest godina, a samo dvadeset dve kada je umrla.

Valerija Mesalina je bila treća žena Tiberija Klaudija Cezara, koji je postao car nakon što je njegov nećak Kaligula ubijen 41 g. n.e. Pre nego što je Klaudije došao na tron, niko ga nije smatrao značajnom ličnošću, pre svega zbog fizičkih mana koje je imao od rođenja. Neki današnji istoričari smatranju da je bolovao od cerebralne paralize, ali su ga njegovi savremenici jednostavno smatrali glupakom i bogaljem, što ga je verovatno i spasilo kada su, nakon Kaligulinog smaknuća, vojnici krenuli u ,,čišćenje” carske palate od svih njegovih saradnika i rođaka. Ali, budući da je Klaudije bio plemenitog porekla, uživao je podršku nekih grupa Pretorijanske garde i zahvaljujući tome uspeo je nekako da sa svojom ženom, Mesalinom, preživi taj pokolj.

I Mesalina je bila plemenitog perekla i imala slavne pretke. Njena majka je bila Domita Lepida (unuka Marka Antonija), a otac slavni rimski konzul, Valerije Mesala Barbat. Budući da je imala takve roditelje, Mesalina je imala puno privilegija, a naročito onu da je bila Kaligulina dvoranka. Zato je i razumljivo što je rastući u takvom okruženju postala potpuno svesna intriga koje su se dagađale na carskom dvoru i nesigurnosti života, naročito pripadnika vladajuće klase, u vreme Kaliguline tiranije. Tokom svoje vladavine, Kaligula je uživao u tome da gleda krvave gladijatorske borbe koje su se održavsle u rimskim amfiteatrima. I u carskoj palati je bilo puno krvoprolića, kao i različitih surovasti i zlikovačkog ponašanja. Mesalinin budući suprug, Tiberije Klaudije, je u to vreme bio samo jedna neprimetna senka koja se kretala u pozadini – neko ko je uživao u jelu i posmatranju političkih spletki koje su se neprekidno događale na dvoru. Nikome nije bilo ni na kraj pameti da bi on mogao postati važna ličnost, a kamoli da će doći na presto, pa se Mesalina za njega najverovatnije udala zbog toga što je želela da postaae član moćne porodice, a ne zato što se nadala će on postati car.

Ona Klaudiju nije bila prva žena. Klaudije je, kao mladić, bio čak dva puta veren. Prva verenica mu je bila Emilija Lepida, praunuka cara Avgusta, a druga, Livija Medulina. Prva Klaudijeva veridba je, međutim, propala zbog toga što je porodica Emilije Lepide uvredila cara, a ni njegova druga verenica nije uspela da mu postane žena, jer je mlada na dan venčanja umrla od neke misteriozne bolesti. Klaudije se na kraju ipak oženio, Plautijom Urgulanilom, ali se ubzo razveo zbog njenog skandaloznog ponašanja i sumnje da je pokušala da ga ubije. Ubrzo nakon toga, stupio je u drugi brak, ovog puta sa Aelijom Paetinom, ali ni ona nije prošla bolje ad svoje predhodnice i oni su se razveli zbog njenog nemoralnog ponašanja. Valerija Mesalina je, dakle, bila Klaudijeva treća žena.Njih dvoje su se upoznali kada je on imao pedeset godina, a ona petnaest. Malo je verovatno da je za Mesalinu to bila idealna prilika, ali je Robert Grevs, u prvom tomu Klaudijeve izmišljene autobiografije, tu devojku ovako opisao:" Mesalina je bila izuzetno lepa devojka – mršava i žustra, s crnim očima s gustom, kovrdžavom kosom. Skoro uopšte nije pričala, već se samo zagonetno smeškala zbog čega sam, naprosto, poludeo za njom."

Grevs je, bez dileme, njen opis bazirao na pisanim svedočanstvima iz tog vremena, ali i da to nije bilo tako, lako je shvatiti zašto bi jednom pedesetogodišnjaku živahno devojče od petnaest godina moglo da izgleda prelepo. lako u istorijskim kajigama ne piše ništta o tome kako je jednoj petnaestogodišnjoj devojci mogao da izgleda jedan matori bogalj, nije teško shvatiti zašto je Mesalinina reputacija bila takva kakva je bila. Koliko god bila nezrela, ona je sigurna zazirala, a možda se čak i plašila toga da se uda i spava s Klaudijem. Uprkos tome, oni su oko 38. g. stupili u brak, povodom čega je napravljeno jedno skromno venčanje. Ubrzo nakon toga, 39. g. Mesalina je rodila ćerku, Oktaviju. Posle Kaligulinog ubistva, 41.g. Klaudije je postavljen za cara i ona je postala carica. Mesalina se s puna žara i samopouzdanja prihvatila te funkcije i uživala je u njoj, učvrstivši svoje pozicije time što je 4l. g. Klaudiju rodila sina Britanika. Kao majka naslednika prestola, imala je još veći uticaj i na muža i na njegov dvor. Mesalina je verovatno bila zanosna, jer je čak i na početku braka s Klaudijem bila okružena pažnjom više Ijubavnika. Njen uticaj na muža bio je toliki da se on godinama pravio da ne primećuje njenu razvratnost i gramzivost. Čak i kada je posumnjao da ona vodi takav život, pošto je bio jako plašljiv čovek, nije ništa preduzimao, i ispunjavao joj je svaki hir.

Interesantao je to što je prvi znak njene zmijske prirode isprovocirala ljubomora. Stupivši na presto, blagi i razboriti Klaudije dao je do znanja da bi želeo da se njegove dve nećake, Agripina Mlađa i Julija Livila, vrate iz izgnanstva u Pontiji, gde ih je poslao car Tiberije, nakon što ih je njihov brat, Kaligula, silovao. Agripina i Julija su bile ćerke Klaudijevog brata Germanika, a Klaudije je ovome obećao da će se starati o njima. Za Mesalinu je njihov povratak u Rim predstavljao pretnju. Kada je Klaudije ovim dvema ženama vratio njihove posede, bogatstvo i ranije titule, Mesalinina Ijubomora je izgledala više nego opravdana. Njoj se naročito nije sviđala Julija, koja je očigledno želela da se dopadne Klaudiju. Julija je bila lepa žena i veoma vična zavođenju, i Mesalina je, bez sumnje, primetila kako njen uticaj na muža slabi. Stoga je istog trenutka skrenula pažnju Klaudiju da je to što radi incest i on je, pošto mu nije ostalo ništa drugo, Juliju ubrzo ponovo poslao u izgnanstvo, pozivajući se na ekon Lex Audlteris, nakon čega je nesrećna devojka bila
ubrzo likvidirana, verovatno po Mesalininom nalogu.

Mesalinu je ohrabrilo to što se njena prva zavera završila uspešno. Posle tega svako ko bi joj se našan na putu postao je trenutna žrtva njene surovosti. Po njenom nalogu ubijeno je nekoliko dvorana, a pared, izmislila je i mnoge optužbe za izdaju, preljubu i proneveru. Mesalina reč je postala zakon i uskoro nije bilo nikoga ko bi se usudio joj protivreči.

Ali, odakle je dolazio poriv za svu tu żju i sumvost? Dok je bila dete na Kaligulinom dvoru, Mesalina je bila svedok brojnih zakulisnih radnji, uz to je imala priliku da vidi mnoge primere korupcije, a o svoj pompeznosti i situacijama karakterističnim za Kaligulinu vladavinu, koje su bile sušta suprotnost Avgustovoj moralnosti i poštovanju parodičnih vrednosti, da i ne govorimo. Dok je žena cara Avgusta, Livija Avgusta – Mater Patriae rimskog carstva pored svog muža Patera Patriae – pokušavala da živi u sklada s načelima rimskog konzervatizma, Mesalina se opredelila za potpuno drugačiji životni stil.

Jedan od prvih koji su to osetili na svojoj koži bio je Apije Silan. On se oženio Mesalininom majkom, Domicijom Lepidom, uz to je bio I prilatelj cara Klaudija. Silan je, zapravo, bio izuzetno omiljen čovek, koji je trebao da bude na nekoj visokoj funkciji, ali ga je, kada mu je mlada Mesalina dala do znanja da joj se sviđa, zadesila katastrofa.

On je prezrivo odbio njeno udvaranje, podsetivši je na to da joj je očuh, kao i da je blizak prijatelj njenog muža. Mesalina se, ponižena, zaklela da će mu se osvetiti. Nagovorila je slugu, Narcisa, da caru ispriča da je usnio san u kome je video kako ga Silan ubada bodežom u srce. Da bi dodala ulje na vatru, i Mesalina je ispričala Klaudiju kako je sanjala da je Silan probrao da ubije cara da bi došao na presto. Pošto je bio jako sujeveran, Klaudije je shvatio sa nema drugog izbora, i naredio je da se Silan pogubi.

Bio je to događaj koji je ukaljao Mesalininu reputaciju i istovremeno podstakao nekoliko članova Senata da skuju zavera protiv Klaudija i njegove žene, intrigantkinje, kaka bi ih zbacili s trona. Ta grupica senatora je planirala da ubije carski par i na presto postavi imperatora Dalmacija. Međutim, taj njihov plan se nije ostvario, jer je Mesalina nanjušila šta se sprema i naložila da se ti ljudi likvidiraju, tvrdeći da je to u interesu države. Zaverenicima je konfiskovana imovina i svi koji su na bilo koji način bili umešani u zaveru su pogubljeni. Opčinjena ubijanjem i svojom neprikosnovenošću, Mesalina je svima dala do znanja da će i najmanje odstupanje od njenih zapovesti biti strogo kažnjeno. Budući da je gore0la od pohlepe za bogatstvom koje su sa sobom donosile visoke funkcije u rimskom carstvu, počela je da izvlači materijalnu korist iz svoje pozicije rimske carice, prodajući svoj uticaj svakom ko je to mogao da plati. Prodavala je pravo građanstva, izdavala dozvole za gradnju ljudinom koji bi davali najveća mita i postavljala na visoke funkcije sve koji su bili u stanju da joj zlatom napune kesu.

To je jedan od mnogih razloga zbag kojih Valerija Mesalina ima svoju današnju reputaciju, jer je nakon svrgavanja Kaligule narod želeo vladara koji bi poštovao tradiciju i postupao u skladu s načelima moralnog konzervativizma. U Klaudiju je našao pravog čoveka, ali su građani Rima želeti da kraj njega bude i jedna vrla žena. Bila im je potrebna figura koja bi bila, ako ne besprekorna, ono bar takva da se za nju misIi da je besprekorna žena poput Livije Druzile Avguste, koja je svom mužu, caru Avgustu, pomagala u utemeljavanju tradicionalnih vrednosti rimskog društva. Livija je na svaki način pokušavala da bude personifikacija svih ženskih vrlina – i svojim skromnim oblačenjem i istim takvim ponašanjem. Pa, iako to nije bilo spontano (neki istoričari, uključujući i Svetonija, Tacita i Plutarha su smatrali da je ona samo htela da tako izgleda) efekat je bio isti, jer su u očima naroda ona i njen muž uspeli da ostave utisak razboritih i umerenih autokrata.

Mesalina je, nažalost, prezirala tradiciju i nikada nije dostigla standarde koje je postavila njena predhodnica. Štaviše, ona je bila njena sušta suprotnost. Spisak poroka koji su joj pripisivani bio je dugačak i neslavan, a na njemu je pohlepa uz razvratnast svakako zauzimala jedno od najistaknutijih mesta. Mesalina je, na primer, čeznula za Lukulovim vrtovima, koji su se nalazili na Kolisu Hartorumu (rimskom brdu vrtova).

To je bilo parče zemlje čuveno po svojoj izuzetnoj lepoti, a pripadalo je jednom od najpoznatijih rimskih senatora, Valeriju Azijatiku. Znajući da do tih vrtova ne može doći drugačije do na prevaru, Mesalina je optužla Azijatika da kuje zaveru čiji je cilj bio ubistvo Klaudija. Dokazi za to su bili veoma klimavi ako ih je uopšte i bilo, ali je Mesalina naterala Klaudija da poveruje svakoj njenoj reči. Azijatik je bio osuđen na smrt. Jedini ustupak koji je Klaudije napravio tom nesretniku bio je da ga pusti da se sam ubije, a Azijatik je odabrao da to učini upravo u Lukulovim vrtovima. Naložio je lekarima da mu iseku jednu venu na nozi i tako je, u Rkadi punoj vode, iskrvario na smrt.

To je bilo užasno, ali je pedstavljalo samo jedan mali detalj u Mesalininoj prljavoj karijeri. Ona je bila uvreda za sve rimsko, za sve što se smatralo finim i uzvišenim. Iako su se izvesne optužbe na njen račun magle odbaciti, jer su bile puki tračevi, u drugim pričama o njoj je definitivno bilo istine.

Jedna od takvih priča je bila i afera sa slavnim rimskim plesačem, Mnesterom. Mesalina je, u osnovi, ipak bila samo jedna mlada žena koju je taj muškarac, od trenutka kada ga je prvi put ugledala, očarao.

Mnester je poreklom bio seljak. U detinjstvu je bio pastir, ali je daleko dogurao. Kada je stigao do Rima, bio je već poznat igrač. Njegovo ime je postalo sinonim za kvalitet u umetnosti, kao što je to bio slučaj i s glumcem Roscijem. Mesalina je bila opčinjena njime. Postavila je njegove statue po celom gradu i carskoj palati i angažovala pesnike da pišu ode o njegovom fizičkom izgledu.

Ali plašeći se posledica stupanja u vezu sa caricom iza leđa njenog muža, Mnester ju je odbio.Mesalina je, međutim, nastavila da mu se udvara sve dok mladić nije rekao da će uraditi sve što ona bude tržila od njega, ali samo ako se njen muž s tim slaže. Priča se ðda je Mesaiina istog časa otišla do Klaudija i rekla mu da je mladić odbio da uradi ono što mu je ona naredila. Želela je da Klaudije svima da do znanja da njena naređenja moraju da se poštuju. Ovaj je to i učinio. Pozvao je igrača i naredio mu da uradi tačno ono što je njegova žena tražila od njega. Tako je Mnester postao Mesalinin ljubavnik – i to ispred carevog nosa.

Ali ništa što je do sada rečeno nije bilo ni blizu onoga što je definitivno stavilo tačku na Mesalinina spletkarenja, a vezano je za izabranog konzula, Gaja Silija, za koga se govorilo da je najlepši čovek u Rimu. Priča se da se Mesalina fatalno zaljubila u Silija. Tacit je u svojim "Analima" to ovako opisao:

"Ona [Mesalina] se slepo zaljubila u Gaja Silija, najlepšeg mladog plemića Rima, i iz njegovog kreveta isterala Juniju Silanu, ženu takođe plemenitog porekla, u potpunosti prisvojivši njenog dotadašnjeg ljubavnika. Silije nije imao pojma u kakvoj je opasnosti, mada je bio svestan da bi ako odbije Mesalinu za njega to značilo smrt što je on nekako želeo da izbegne. Cena za to je bila previsoka, ali je on priželjkivao budućnost užvajući u sadašnjosti. Što se tiče Mesaline, ona je, ne krijućii se, s njim odlazila njegovoj kući Sledila ga u stopu, obasipala ga bogatstvom i počastima i na kraju je izgledalo kao da je presto promenio vlasnika, jer su se carevi robovi, slobodnjaci, pa čak i njegov nameštaj našli kod ljubavnika."

To što Mesalina nije htela da se krije od radoznalih očiju je govorilo da je bila naivna što je mislila da može izbeći kaznu ili da je bila sigurna u Kiaudijevu ljubav. Na kraju krajeva, Klaudije je uvek bio popustljiv kada je u pitanju bila njegova mlada žena i po potrebi je kažnjavao njene ljubavnike da bi je zadovoljio.Postoje brojni dokazi koji govore u prilog tome, jer je u tom periodu Klaudije dao Mesalini jedno celo krilo svoje palate u kome je ona magla da živi i bez smetnje zabavlja svoje prijatelje. Mesalina je to oberučke prihvatila i počela da priređuje bezbrojne orgije na koje su bili pozivani razni ljudi: glumci, slobodnjaci, robovi, ambasadori. Sva svedočanstva tog perioda govore u prilog tome da je Mesalina bila nimfomanka (iako su ih pisali uglavnom muškarci koji su bili manje tolerantni prema devijantnom seksualnom ponašanju žena, sigurno je da je u njima bilo istine).

Kako god bilo, istorija govori da je nekoliko Mesalininih veza otišlo predaleko, i da bi se sakrili tragovi njenog razvratništva, njeni prijatelji i ljubavnici su ubijani. Klaudije je kao njen muž i car, definitivno bio umešan u te likvidacije. Sigurno bi mu bilo rečeno da je problematični ljubavnik ili kovao zaveru protiv njega ili proneverio državni novac, a on bi uvek radio ono što je njegova žena zahtevala i brzo uklanjao te ljude.

Ali, postojala opasnost da car postane predmet ismejavanja. Narod Rima je njegov položaj smatrao polusvetim, i mada je Klaudije svoje političke dužnosti obavljao veoma inteligentno, Mesalinino tvrdoglavo i nepromišljeno ponašanje počelo je da ga vuče na dno. Ljudi su govorili da je za katastrofalnu reputaciju njegove žene glavni krivac on, jer je slabić. Bilo je potrebno nešto uraditi, i nakon sedam godina sve gorih Mesalininih izopačenosti, ona mu je najzad, dala perfektan povod kada je odlučila da se uda za svog Ijubavaika, Gaja Silija.

Pestoji više verzija ovog događaja. Neki istoričari sugerišu da je Mesalina ubedila svog tupavog muža da na to pristane dajući joj privremen "razvod" na osnovu njene priče kako je imala predosećanje muževljeve smrti pod bolnim i zagonetnim okolaostima. Car joj je prema toj verziji događaja, sa zadovoljstvom izašao u susret i dozvolio da se uda za drugu budalu kako bi taj, a ne on, umro po tom njenom predviđanju.

Ali, najlogičnije objašnjenje Mesalinine odluke da izađe iz braka s Klaudijem bilo je to da je ona, zapravo, shvatila da je njegov politički položaj bivao sve klimaviji. Klaudijev rođeni brat, Germanik, počeo je da pretenduje na carski presto, a Gaj Silije je pripadao moćnoj porodici koja je podžavala Klaudijevog suparnika. Udaja za Silija bi omogućila Mesalini da preživi, ako Klaudije bude likvidiran (kada je Kaligula ubijen, njegova žena Cesonija izbodena je nožem, a njihova dvogodišnja ćerka Druzila vrše puta bačena o zid). Pošto su Klaudija smatrali slabićem i nesposobnim da odgovori zahtevima svoje funkcije, za nju je bilo najbolje da uđe u jednu uticajnu porodicu koja je uživala poštovanje Pretorijanske garde, a time i vojske.

Naravno da oba ova tumačenja izgledaju smešno, jer je i sam taj čin bio smešan što je i Tacit konstatovao:

"Svestan sam da je nemoguće da neko bude tako glup u jednom gradu u kome se sve zna i ništa ne krije, a pogotovu što su u pitanju bili izabrani konzul i careva žena; da se u dogovoren dan, pred svedocima koji su tom prilikom tu pozvani, pojave zajedno da bi se zakonski venčali; da je ona slušala šta joj pričaju njihovi prijatelji, da je podnela žrtvu bogovima, da je zauzela svoje mesto među svatovima, da ga je ljubila i milovala, i da je provela noć u slobodi koja brak dozvoljava. Ali ovo nije priča koja ima za cilj da izazove čuđenje; ja samo pričam šta sam čuo i šta su naši očevi zabeležili."

Govori se da je ceremonija održana u vreme dok je Klaudije bio u zvaničnoj poseti Ostiji, gde je otišao da bi podneo žrtvu bogovima. Popijeno je mnogo vina, svirala je muzika a Mesalina i njen novi "muž" Silije, koji je bio krunisan jednim lepo ispletenim vencem od bršljana, su sve vreme igrali. Kada se Klaudije vratio u Rim, obavestili su ga šta se dogodilo, ali on ni tada nije verovao da je Mesalina kriva. On nije voleo da ide protiv svoje žene, i tek kada ga je jedan od njegovih odanih savetnika ubedio da mora da okrene drugi list, odlučio je da se obračuna s njom.

Pal je bio Klaudijev najdraži sluga, a kasnije je postao i njegov ministar finansija. U vreme Mesalininog debakla, on je bio vrlo blizak saveznik Agripine Mlađe, koja je imala ambiciju da se uda za Klaudija. Agripina i Pal su špijunirali Mesalinu. Kada se Klaudije vratio iz Ostije, Pal i jedan drugi Agripinin saveznik, Narcis, obavili su svoju dužnost i obavestili cara o nepromišljenim postupcima njegove žene.

Klaudije je sazvao svoje najmoćnije prijatelje u carsku palatu, gde ih je nekoliko sati ispitivao u vezi s navodnim prestupima njegove žene. Prvo je obavio razgovor sa Turanijem, koji je nadzirao kukurumu pijacu, a zatim sa Lusijem Getom, vođom Pretorijanaca. Obojica su mu potvrdila da je Pal govorio istinu; Mesalina se stvarno "udala" za svog ljubavnika. Nakon toga su njih dvojica rekli Klaudiju da je za njega najvažnije da obezbedi padršku vojske i da više misli na svoju ličnu sigurnost, nego na osvetu ženi. Mesalinini dani su bili odbrojani. Uprkos Ijubavi koju je Klaudije osećao prema njoj, uprkos činjenici da je bila majka dvoje njegove dece i uprkos njenoj sposobnosti da ga ubedi u sve što je htela. Ovog puta je stvarno preterala.

Klaudije se vratio u carsku palatu adlučan u tome da se razračuna ne samo sa Gajem Silijem, već i sa svojom ženom i svim gostima koji su prisustvovali tom, nazovi, venčanju. Po kratkom postupku je izveo Silija pred sud, na kome se on nije ni branio, ni molio za milost, već je samo tražio da njegova likvidacija bude brza. Slično njemu, još nekolicina drugih plemića koji su bili na venčanju tražili su da brzo umru. Jedini čovek među optuženima u vezi čije likvidacije je Klaudije razmišljao bio je onaj igrač, Mnester, koji mu se bacio pred noge govoreći da nije imao izbora i da je morao da prisustvuje venčanju. Klaudije je hteo da ga poštedi i priča se da se spremao da mu oprosti, kada su ga njegovi savetnici ubedili da ne popušta. Morao je da pokaže da je jak, naročito u situaciji kada je presto bio ugrožen. I tako su svatovi bili poubijani, nakon čega je u centar pažnje ponovo došao glavni režiser te gadne ujdrme: Mesalina.

Priča se da je kada je došao u svoju spavaću sobu, Klaudija, uprkos tome što mu je autoritet bio ozbiljno doveden u pitanje, napustila odlučnost i da je počeo da se dvoumi u vezi s tim šta da radi sa svojom ženom. Uz to, Mesalina je njegova dva voljena deteta, Oktaviju i Britanika, lukavo poslala da mole za majčin život. Bila je to najstrašnija i najneprijatnija situacija u kojoj je mogao da se nađe; situacija s kojom car nije mogao sam da se izbori. Zato su Klaudijevi dvorani, naročito Narcis, uzeli stvar u svoje ruke i naložili centurionima da pogube Mesalinu. Centurioni su našli Klaudijevu ženu u Lukulovim vrtovima, priča se da je sedela kraj svoje majke, Domicije Lepide, i pisala molbe mužu da je poštedi.

Videvši stražare htela je časno da umre, pokušavši da izvrši samoubistvo. Za Rimljane, naročito plemenitog porekla, to je bio najlepši način za umiranje, pogotovu kada su hteli da izbegnu sramotu koju je predstavljalo pogubljenje. Seneka u svom delu "De lra" veoma rečito opisuje samoubistvo kao jedan od najboljih načina za oslobođenje:

"U kom god pravcu pogledate, nalaze se sredstva kojima možete da prekratite svoje muke. Vidite li onu liticu? Ispad nje leži put koji vodi u slobodu. Viditte li ono more, onaj bunar? Tu leži sloboda – na njihovom dnu Vidite li ono drvo, zakržljalo, upropašćeno, golo? Uprkos tome, na njegovim granama leži sloboda. Vidite li to vaše grlo, vašu gušu, vaše srce? Ima načina da pobegnete iz ropstva. Da li su ti izlazi koje sam vam pokazao previše mučni? Da li zahtevaju previše hrabrosti i snage? Pitate li se koji je put do slobode? To je svaka vena na vašem telu."

Mesalina je, nadajući se da će umreti časnom smrću, podigla svoj bodež i pokušala da iseče vene na rukama. Posekla je kožu, ali su vene ostale netaknute. Ono šta je ona započela, dovršio je jedan centurion izbovši je na smrt.Bio je to tužan kraj jedne mlade žene, ali kada se uzme u obzir njeno ponašanje, u kombinaciji s neizvesnošću života na carskom dvoru, ne i neočekivan.

Momentalno su sve Mesalinine statue uklonjene iz čitavog Rima. Uprkos činjemci da su njena deca sigurno tugovala za njom, Klaudije ni u jednom trenutku nije zažalio što ju je likvidirao. Iako se zakleo da se nikada više neće oženiti nije prošlo mnogo vremena do trenutka kada je počeo da obraća pažnju na Agripinu Mlađu, Mesalininu nekadašnju suparnicu, koja mu je bila i nećaka. Ali, kako je Tacit pokušavao to da objasni: "Na narednom zasedanju Senata, Klaudije je ubedio jednu grupu senatora da kažu kako je u opštem interesu da se brak između njih dvoje hitno sklopi; da i drugi stričevi mogu slobodno da se venčavaju sa svajun nećakama, iako se ta nekada smatralo incestom."

Mesalina nije ni lako, a ni brzo zaboravljena. Ona je, za života, svojim sramotnim ponašanjem zaprepašćivala i fascinirala stanovnike starog Rima, a njene intrige i surovost obezbedile su joj mesto u sećanju ljudi jaš dugo nakon njene smrti.

Šeli Klajn

Ajd da dignemo Mesalinu... Ima istorijsku družbenicu na podforumu – Dragu Mašin...

Ili Eriku Jang,koja je oponašala Mesalinu.

А зашто не и ону што је држала свој секс у приправности за Маршала и то на ратном положају,
то је више него што су радиле ваше миљенице.

"Držala svoj seks".....

Vujadine, nije "држала свој секс у приправности", već – polni stroj... i pisaću mašinu...

http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=3993069&postcount=263

Umeo je Maršal sa ženskim svetom, moraš da priznaš... zamisli: ona dvadeset on pedeset... ;-)



A, je l tebe neka zaplašila, pa ne smeš da imenuješ to Davorjankino borbeno oružje, kojim je držala Maršala na oku (kad su bili na položaju, u krevetu i... svuda)... Mislim da imenuješ bar kao ona što ga naziva...

Овде ми Тито не изгледа као Тито, а ни она није боља унаточ годинама, што би се могло објаснити да јој је био крава музара а не љубавник.

vujadin:

Овде ми Тито не изгледа као Тито, а ни она није боља унаточ годинама, што би се могло објаснити да јој је био крава музара а не љубавник.

Kliknite za proširenje...

Nije reč o muži... nego – je l tebe neka zaplašila, pa ne smeš da imenuješ to Davorjankino borbeno oružje...

A kako je Tito izgledao u vreme 1941-44... pa otkud bi ti to znao kad nisi mrdnuo iz kelije nekog manastira u srednjem veku...

Natrag, kod Drage Mašin... Nisam ti ja kilavi Klaudije...

Imam pitanje:
Postoji spomenik jednoj rimskoj princezi/kraljici koja je probala seks sa konjem i usljet te aktivnosti umrla Postoji i njen spomenik na kojem pise MRTVA - DA! ZADOVOLJENA - NE!
Ima li neko vise informacija?