Kuda dalje?

Čini mi se da otkada postoji ljudski rod, jadan i preplašen kakav je već, uvek traži spas i pribežište u područjima i oblastima koje mu nisu jasne i dostupne (valjda ih zato i zovu Misterijama). Traga za Bogom, Tvorcem, traga za istinom, traga za samim sobom, ali retko se ko može pohvaliti da je to i pronašao. Uz put ne može ponuditi nikakav konkretan dokaz da je to što je pronašao stvarno, opipljivo i za druge ljude. I tako vrtimo se u krug preplavljeni novim nedumicama, tražimo nešto - ali ne znamo šta, očekujemo susret ali ne znamo sa čime... Samo je smrt izvesna, pa hajde da ja vas pitam da li mi možete odgovoriti kako i kuda dalje.

Probacu da odgovorim sto sazetije.

Smrt je ono sto daje draz zivotu , kao sto orgazam daje draz seksu I kao sto san daje draz javi. U sustini svaki covek ima svoju slobodnu volju koja je njegovo pravo ali smisao zivota I ono sto dovodi do samorealizacije ljudskog bica je pronalazenje njegove Istinske volje. Istinska volja je zadatak bica za zivota I ispunjenje tog zadatka dovodi do toga da ceo univerzum “zvuci zajedno sa dusom” tog coveka. O tome su pisali mnogi zabranjivani autori a od ovih nezabranjivanih o tome danas pise popularni Koeljo ( koji je u mladosti proucavao okultizam.)
U sustini svaki covek traga za samim sobom,to si dobro primetio (zasto uvek na grupnim fotografijama prvo gledamo sebe I to kako smo ispali,zasto se druzimo sa slicnima sebi,da li mozda zato sto u njima prepoznajemo sebe I tezimo da ih ucinimo boljim jer to je lakse nego da sebe same korigujemo…)ali traga na pogresnim mestima…uvek zaboravi da potrazi u sebi. Obuzdavanjem I vaspitanjem Uma - cula I razuma koji su snage Duse, Dusa prikuplja svoju snagu I ukazuje joj se ta Istinska volja o kojoj pisah. Idenje tim putem pruza najvisi smisao ,najvise ispunjenje I najvisu ljubav koja je moguca za Zivota. Pohvaliti se drugima,dokazivati im posto - poto da si u pravu – uzaludno je. Zbog toga mnogi koji idu tim putem znaju da je pri kraju tog puta – cutanje.”Ko zna – ne govori.Ko govori – ne zna.”Lao Ce
Taj put svako prelazi sam I pre ili kasnije svako stize. Mozak je sugestibilan aparat I citanje I slusanje tudjih misljenja , zelja , blogova,zavisnosti rasplinjava onoga koji nije potpuno siguran u to sta trazi ,kako I zasto to trazi.

Onog trenutka kada svako zivo bice pronadje svoju Istinsku volju, nema vise sudaranja i praznog hoda , tog trenutka uspostavljena je Harmonija. To ce biti trenutak Raja na Zemlji jer Strah ce se povuci pred snagom Bezuslovne ljubavi.

Ja imam obrnuto opažanje. Svi mi tragamo i naročita masa se, u svom tom bunilu, izjasni da je pronašla to za čim je tragala, predaje se.
Opet, da nije tako, ko zna gde bi ih potraga odvela.
Ironija je što ne postoji dalje. Bar ne u našem koordinatnom sistemu. Tamo gde ide dim naše životne energije ovakvi odgovori nam neće biti potrebni ili, pak, ako nas zadovolje, bićemo već sasvim nešto drugo od onoga što smo tako brižljivo negovali sedamdesetak godina...
Kolektivno samoubistvo?
Ali, opet, zašto nas novi život toliko raduje? Da li se plašimo samoće?
Ponekad mi se čini da je daleko zanimljivije pitanje gde smo do sad bili nego kuda idemo.

Za početak, sagledajte gde jeste...

Zaista, pomalo utešna misao.
Nekad nas već nije bilo, pa to nismo tako tragično doživljavali

Iskreno, već smaram i samu sebe, kao dete sam se osećala pomalo strano ovde. I vrzmala bi mi se po glavi ideja "gde sam ja to, šta radim ovde?"
Kao kad vas mlade i zbunjene bace u neku lepo sređenu sobu, ali vi ne znate što su vas tu ostavili, opet imate neki utisak, kao u snu, da će se pre ili kasnije neko vratiti po vas... Tako da element straha izostaje, pa zbunjenost dolazi u prvi plan. Silna zbunjenost.

Imala sam snažan utisak da ovo nije krajnja destinacija već samo usputna stanica. Ali..... to je bio..... samo utisak.

Uvek podrazumevamo da je prostor pre i posle nas isti prostor. A to nikako ne mora da bude pravilo.

dboskan:

Za početak, sagledajte gde jeste...

Kliknite za proširenje...

Zašto?

Prethodna stanja su te dovela tu gde jesi, što ti daje osnovu da sagledaš mogućnosti u kom smeru da načiniš sledeći korak, zatim još jedan, i tako... krećeš dalje. I ne postoji cilj, smrt je, neumitna, samo okončanje kretanja. Svest o njoj ne bi trebalo da opterećuje niti obavezuje. Jer život je u kretanju (čak i kada stagnira), prošlost stoji kao sećanje, dalja budućnost je isuviše neizvesna i nesaglediva. Nema tu nekog smisla primenjivog na sve i svakoga.

aphosphoros:

Čini mi se da otkada postoji ljudski rod, jadan i preplašen kakav je već, uvek traži spas i pribežište u područjima i oblastima koje mu nisu jasne i dostupne (valjda ih zato i zovu Misterijama). Traga za Bogom, Tvorcem, traga za istinom, traga za samim sobom, ali retko se ko može pohvaliti da je to i pronašao. Uz put ne može ponuditi nikakav konkretan dokaz da je to što je pronašao stvarno, opipljivo i za druge ljude. I tako vrtimo se u krug preplavljeni novim nedumicama, tražimo nešto - ali ne znamo šta, očekujemo susret ali ne znamo sa čime... Samo je smrt izvesna, pa hajde da ja vas pitam da li mi možete odgovoriti kako i kuda dalje.

Kliknite za proširenje...

pa ... za početak bi mogli da probamo da se ne poubijamo ... jer onda bi neki novi ljudi na nekoj novoj zemlji morali ponovo sve iz početka, a to je vrrrrrlo neprijatno
a onda i da ne uništimo uslove za život na zemlji ... jer napad na zemlju je napad na čoveka i napad na mudrosslava ... a mudrosslav nikad ne zaboravlja ...

Kuda dalje?

K bogu! – kratko rečeno.
Možda bi bilo korisno da se sjetimo nekih ontoteoloških pojmova. Pođimo od ontološke razlike bitka i bića. Biće (grč. to on, lat. ens, njemački Seiende) je ono što jest, bez obzira kako jest – ono može biti, a ne mora, ono nastaje i nestaje, ono je konačno i određeno drugim bićima, ono je u brojnim odnosima pa kažemo da je relativno (odnosno). Bitak (grč. to einai, lat. esse, njemački Sein) nije mogućnost kao biće, nego je nužnost, a to znači da ne može biti i ne biti; bitak se ne mijenja niti nastaje i nestaje kao biće, nego je vječno nepromjenljiv i daje bićima da jesu. Bitak je jedan, vječan, nepromjenljiv, po njemu sve jest što jest. Bitak se ne može definirati jer ne postoji nešto pored i uz njega pomoću čega bismo ga odredili; njegov smisao je u njemu samome, a njegova esencija je ujedno egzistencija, dakle, zbiljnost.

Filozofi uglavnom tu staju. Teolozi idu dalje. U knjizi Postanak JHWH je Ja sam koji jesam. Bitak je Bog, Bog je bitak, ali za razliku od filozofskog bitka, Bog je osoba. Bog je jedan ali troosoban kao što je trokut jedan, a trostran. Bog je duh, nije tijelo pa ne može biti predmet osjetilne zamjedbe, ne može ga se osjetilno doživjeti. Budući da ničim nije ograničen, Bog je slobodan. On je slobodno iz ljubavi stvorio svijet i sve što je u njemu, uključivo i čovjeka, naravno.

Prolazna epizoda, naš život tu i sada je priprema i put u vječni život. To je odgovor na pitanje „Kuda dalje“.

Jasno, neki će odmah reći da su ateisti, agnostici, bezbožnici i ne znam što sve ne, ali nemojmo zaboraviti da ljudi često ne znaju kako to stoji s njima, tj. nemaju razvijenu samosvijest. Evo jedan primjer: nema čovjeka koji ne filozofira, ali on ne mora znati da je to što čini filozofija. Svatko sudi o lijepome, dobrome, istinitome, vrijednome općenito. Kamo to spada, u koju znanstvenu disciplinu? Ni u jednu. To je filozofija. I sad kad biste čovjeku rekli da filozofira, on bi se možda i naljutio, ali je činjenica da ljudi neprekidno filozofiraju bez obzira jesu li toga svjesni ili ne.

Tako je i s bezbožnicima: oni nisu svjesni da su vjernici, da na kraju krajeva vjeruju u apsolut, ali iz njima ne/poznatog razloga ne žele reći da je to Bog. Kao što je potrebna velika hrabrost da se čovjek suoči sa sobom, tako je još više potrebna hrabrost da se suoči s Bogom u sebi. Kad to čovjek učini, a učini prije ili kasnije, tada je on našao svoj „kuda dalje“!

bocanjevci:

Kuda dalje?

K bogu! – kratko rečeno.
....................
Tako je i s bezbožnicima: oni nisu svjesni da su vjernici, da na kraju krajeva vjeruju u apsolut, ali iz njima ne/poznatog razloga ne žele reći da je to Bog. Kao što je potrebna velika hrabrost da se čovjek suoči sa sobom, tako je još više potrebna hrabrost da se suoči s Bogom u sebi. Kad to čovjek učini, a učini prije ili kasnije, tada je on našao svoj „kuda dalje“!

Kliknite za proširenje...

koliko priče lišene smisla na jednom mjestu!

netju:

koliko priče lišene smisla na jednom mjestu!

Kliknite za proširenje...

Hvala na komplimentu!

I ja bih mogao napisati: koliko puno nerazumijevanja u čitanju jednog kratkog teksta! Ne sutor ultra crepidam!

Bilo bi mi draže da razmjenjujemo konstruktivnije i obostrano vrednije misli i ideje. U nadi da će se to dogoditi - srdačan pozdrav!